IN STORE  in your country  
SRBIJA
Intervju
19.12.2018.

Emir Džanić, CEO Cambrige Innovative System Solutions

Novi model industrijskog inoviranja

Novembar, 2018.

Razgovarala: Ana Filipović
ana@instore.rs

Naš sagovornik Emir Džanić je gotovo celu karijeru posvetio inovacijama. Prva iskustva je stekao kao osnivač i direktor proizvodne kompanije u kozmetičkoj industriji 1995. Svoje internacionalno iskustvo u istraživačko-razvojnim projektima u industriji stekao je u Sloveniji. Po povratku iz Slovenije 2012, sarađuje sa ministarstvima, konsultantskim kućama i kompanijama u Hrvatskoj u planiranju, sprovođenju i evaluaciji EU projekata namenjenih privredi i inovacijama. Kao menadžer za otvorene inovacije u Podravci je od 2014. uspešno uveo sistem otvorenih inovacija i promenu organizacione kulture. Doktorirao je na temi Otvorene inovacije i organizaciona kultura na IEDC Bled.

Osnivač sam i partner u Cambridge Innovative System Solutions, kompaniji specijalizovanoj za razvoj sistema inovacija, upravljanje promenama u organizaciji i organizacionoj kulturi, kao i za kompleksne inovacione projekte u području poslovnih modela, proizvoda i usluga, kaže za početak razgovora Emir Džanić, koji je bio jedan od govornika na FMCG Summit-u.

Objasnite nam malo detaljnije čime se bavi vaša kompanija?

U proizvodnoj industriji, unutar organizacije, postoje inovatori kojih menadžment tih organizacija nije svestan. Oni su unutrašnji resurs koji može doneti promene nužne da kompanija postane efikasnija i konkurentnija na tržištu. Takođe, izvan organizacije postoje ljudi i kompanije koje su najbolje u svom uskom području, i kada nam zatrebaju, ponekad je teško uključiti ih u naše procese. Pošto se inovacijama i procesom inoviranja bave naši zaposleni, od njih zavisi koliko će taj proces biti uspešan. Upravo zato što toliko zavisi od ljudi, njihovoj kreativnosti i uključenosti, prihvatanje ovako složenih procesa je stvar organizacione kulture. Mi pomažemo organizacijama da optimalno koriste unutrašnje i spoljne resurse, izvore znanja, poboljšaju procese inoviranja i realizuju konkurentnu prednost kroz inovacije. Ovo je često složen posao koji uključuje HR, R&D, Marketing, Pravnu službu, Proizvodnju, te pre svega podršku Uprave i CEO-a.

Kako ste se i zbog čega odlučili da osnujete jednu takvu kompaniju?

Na osnovu iskustva koje sam sa svojim timom stekao proteklih godina i kroz karijeru, odlučio sam da pokrenem posao koji će omogućiti da stečeno znanje prenesemo i drugim velikim sistemima u proizvodnom sektoru. Lično se radujem svakom novom projektu, jer omogućuje primenu različitih koncepata, pristupa i metoda za pokretanje inovacija u organizacijama bez obzira na veličinu. Takođe me raduje kada klijenti primenom našeg pristupa obezbede veće promete i zarade, ali i zadovoljnije radnike koji počinju aktivno da učestvuju u inovacijskom procesu. Razvili smo metodologiju uvođenja sistema Otvorenih inovacija u FMCG sektoru koja obezbeđeuje najefikasniju eksploataciju ovog modela na iskustvima iz više različitih kompanija.

Zašto je važno da kompanije inoviraju?

FMCG sektor se ubrzano menja. U poslednjih petnaestak godina, promene na tržištima (socijalne, ekonomske i tehnološke) su imale značajan uticaj na celokupan lanac vrednosti ovog sektora što je za posledicu imalo jačanje potrebe za inoviranjem. Stoga su kompanije, na dugi rok, postale zavisne od poboljšanja starih i uvođenja novih proizvoda, usluga ali i poslovnih modela. U FMCG sektoru su tako započele promene fokusirane na proizvode visokog kvaliteta, zdravlje, wellness i zadovoljstvo kupca. U tom procesu, fokus industrije premešta se sa optimizacije troška na zadovoljstvo kupca i doživljaj proizvoda. Iz ovih razloga, ali i zbog drugih važnih spoljnih faktora, kao što su konkurencija iz razvijenijih tržišta, zahtevi tržišta ili ograničenost resursa, kompanije sve češće inoviraju i prihvataju organizaciju i organizacijsko ponašanje koje omogućuje efikasnije inoviranje.

Kažete da je za inoviranje važna kultura. Objasnite nam iz kog razloga je tako.

Organizaciono ponašanje koje podržava inoviranje, u stvari, proizlazi iz organizacione kulture. Mnogo je definicija organizacione kulture, ali metafore često jednako uverljivo ilustruju značenja. Tako je zanimljiva metafora da je organizaciona kultura za ljude ono što je softver za kompjutere – programiranje načina razmišljanja i ponašanja grupe ljudi. Njen je značaj i moć često veća od značenja strategija koje organizacije donose, i sprovode. Poznata Drucker-ova (Peter Drucker) rečenica: „Kultura jede strategiju za doručak“ ima posebno značenje u onim organizacijama koje žele da postanu inovativne, donose procese i strategije, ali ne uspevaju da ih uspešno implementiraju. Kultura koja podržava određeni skup vrednosti tako predstavlja kritičan faktor u gotovo svakom procesu upravljanja promenama, pa tako i pri uvođenju sistema inovacija. Iz ovih razloga, organizaciona kultura koja podržava inovacije, postaje važna za opstanak kompanija na savremenim tržištima.

Koji su trendovi, alati i modeli inoviranja?

Većina kompanija u regionu, koje spadaju u mid ili low tech organizacije, koristi takozvani zatvoreni tip inoviranja. Donedavno je inoviranje u većini industrija bilo zasnovano na konceptu organizacionih celina, čija je funkcija istraživanje i razvoj ili marketing u onom širem smislu te reči. Znanja su tako bila generisana i čuvana u okviru organizacije koja ih je polako i sistemski unapređivala. Kako je organizacija rasla, oslanjala se na stvorena znanja i eksploatisala ih uglavnom kroz sopstvene proizvode, a ređe prodajom na tržištu. Ovakav pristup je dodatno učvršćivao stabilne poslovne modele, a organizacija je postajala sve otpornija na promene.

Pošto se inovacijama i procesom inoviranja bave naši zaposleni, od njih zavisi koliko će taj proces biti uspešan

Ovo zvuči kao priča iz prošlosti, ali je još uvek u dobroj meri stvarnost za prehrambenu industriju i FMCG sektor uopšte, koji su fokusirani na proizvodne kapacitete i smanjenje troška.

U posljednjih desetak godina u kompanijama koje predvode sektor (Mars, Nestle, J&J, Coca-Cola itd.) sve je veći broj učesnika iz dobavljačkog lanca počeo da učestvuje u procesu inoviranja, pa su modeli za istraživanje i razvoj izgubili primat koji su nekada imali. Sve je veći broj kompanija koje se hvale kokreacijom (kreiranjem proizvoda sa kupcima i drugim važnim deonicima), employee driven inovacijom (uključivanjem svih zaposlenih u proces inoviranja) I sl. Ovi novi pristupi kratko se zovu Otvorene inovacije.

Objasnite nam ovaj pojam Otvorene inovacije i kako se uvodi u kompanije?

U knjizi Open innovation, Profesor Henry Chesbrough (Harvard) je 2003. godine opisao novi model industrijskog inoviranja koji se zasniva na otvaranju granica organizacije prema spoljnim izvorima znanja i inovacija. Ovaj je model posebno zanimljiv FMCG sektoru jer omogućuje održivost efikasne saradnje svih igrača na tržištu. Kompanije kao što su Mars Inc, Unilever, Kraft, General Mills i druge već primjenjuju model Otvorenih inovacija.

Sam proces uvođenja uključuje podršku rukovodstva kompanije, osnivanje timova koji će unutar organizacije osigurati funkcionalne procese, postavljanje procesa i KPI, te je kombinacija različitih HR pristupa specifičnih za svaku organizaciju.

Kakve koristi kompanije mogu da imaju od ovog sistema?

U zavisnosti od ciljeva kompanija, neposredne koristi su u bržoj, jeftinijoj i efikasnijoj realizaciji inovacija u proizvodima i uslugama, ali i bolja organizacija, te veća kreativna energija zaposlenih. Za ove ciljeve su zainteresovane sve kompanije koje žele da ojačaju svoje brendove novim proizvodima, da stvore novu snagu za tržišta kojima se sada obraćaju, ali i za ona tržišta na koja žele da penetriraju u budućnosti. Ovo je zato jer konkurencija na sadašnjim i budućim tržištima već pokazuje povećanu agilnost, pokreće sve više projekata i izbacuje nove proizvode češće i bolje. Vrlo često je uz postojeće procese to nemoguće, ili postojeći procesi otežavaju ovakvo nastupanje. Kako sam opisao za velike kompanije, njihovi programi omogućavaju saradnju koja pre desetak godina nije bila moguća.

Dugotrajan efekat Otvorenih inovacija je na nivou organizacione kulture koja je počela da podržava nove poslovne i kulturološke pretpostavke bez kojih sistem ne bi bio održiv. Sve ovo čini organizaciju agilnom i preciznom u odgovoru na zahteve tržišta te joj omogućuje da se takmiči sa najvećima na najzahtevnijim tržištima.

Kako spojiti digitalnu i inovacijsku transformaciju organizacije?

Digitalno i inovacije su danas nerazdvojni za svaku kompaniju koja se obraća savremenom tržištu. Digitalni procesi nude nove mogućnosti za tržišta. Mogućnosti koje proizlaze iz digitalnog su neprocenjive. Isto tako, digitalna tehnologija može u velikoj meri da doprinese inoviranju ne samo na nivou proizvoda, već i na nivou komunikacije sa klijentima, BI, te donošenja odluka. Tako će korišćenje veštačke inteligencije u FMCG sektoru promeniti način na koji percipiramo hranu, kozmetiku ili druge slične proizvode. Dalje, upravljanje procesima proizvodnje je sve više digitalizovano, a uvođenje Industry 4.0 standarda podrazumeva robotizaciju. I još jedan primer, obrada podataka u realnom vremenu će osigurati menadžmentu bitno brže donošenje odluka koje može da pregleda i veštačka inteligencija.

Recite nam nešto i o progamu Culture4Innovation?

Culture4Innovation je metoda pristupa organizacionoj promeni koja obuhvata organizacionu kulturu, tehnologiju i inovacije. Organizacije koje odluče ili razmišljaju o promenama kreću od osnovnog plana i roadmap-a. Culture4Innovation obučava menadžment kompanija da upravlja procesima promene prilikom uvođenja novih praksi, kao što je praksa Otvorenih inovacija. Najbolje je ovu akademiju sprovoditi unutar kompanija te osigurati fokus na specifične izazove. Ovime se ostvaruje dodatna vrednost kroz konačan rezultat akademije, konkretan roadmap za uvođenje prakse Otvorenih inovacija. Takođe, kompanije stiču akreditaciju da koriste našu validiranu metodu.

Culture4Innovation uključuje i kasniju mogućnost konsultovanja, vođenja procesa, postavljanja specifičnih KPI-ja i slično.

-