IN STORE  in your country  
SRBIJA
Analize
04.03.2021.

Trendovi: Kako se menja ponašanje potrošača

Euromonitor International: Top 10 globalnih potrošačkih trendova u 2021. (I deo)

Otpornost i prilagodljivost pokretačke su snage top globalnih potrošačkih trendova u 2021. godini. Pandemija je stvorila, uticala ili ubrzala svaki od ovih 10 trendova, zauvek menjajući ponašanje potrošača. Uprkos poteškoćama s kojima su se suočili u 2020. godini, potrošači nisu odustali. Oni i dalje podižu svoj glas i kreću napred, zalažući se za bolje sutra

Autor: Alison Angus, Head of Lifestyles, Euromonitor International; Gina Westbrook, Director of Consumer Trends, Euromonitor International

Euromonitor International svake godine identifikuje nove i brzorastuće trendove od kojih se očekuje da pokrenu industriju. Ovi trendovi pružaju uvid u promenu potrošačkih vrednosti, istražujući kako se ponašanje potrošača menja i uzrokuje disrupciju u poslovanju na globalnom nivou.
Svet se promenio, na bolje i na gore, 2020. godine. Pandemija koronavirusa (COVID-19) uticala je na sve nas i mi smo se aklimatizovali. Navike koje se pojavljuju ubrzale su se, a način na koji se sada ponašamo, trošimo i konzumiramo, nikada neće biti isti.

Želimo da svet učinimo boljim – bilo zbog sebe ili zbog čovečanstva. Želimo nove načine kako da život učinimo prikladnim i sigurnim, iznutra i spolja. Tamo
gde imamo mogućnosti, kreativno balansiramo svoje vreme. Usred teskobe i previranja, tražimo holistična, izdržljiva rešenja, promišljeniju potrošnju i, u nekim slučajevima, načine da uzvratimo udarac.

Otpornost i prilagodljivost pokretačke su snage top globalnih potrošačkih trendova u 2021. godini. Pandemija je stvorila, uticala ili ubrzala svaki od ovih 10 trendova, zauvek menjajući ponašanje potrošača. Uprkos poteškoćama s kojima su se suočili u 2020. godini, potrošači nisu odustali. Oni i dalje podižu svoj glas i kreću napred, zalažući se za bolje sutra.

1. PONOVNA IZGRADNJA – druga šansa za stvaranje bolje budućnosti
Potrošači više ne doživljavaju kompanije kao entitete koji su samo usmereni na sopstveni profit. Zaštita zdravlja i interesa društva i planete novo je očekivanje, nakon COVID-19, kako bismo ponovo izgradili bolje okruženje. Kompanije bi trebalo da pomognu u preoblikovanju sveta na održiviji način, vodeći prelazak iz ekonomije zasnovane na obima u ekonomiju vođenu vrednostima, i u okretanju ka rešavanju pitanja socijalne nejednakosti i štetnog uticaja na okolinu.

Veliki reset ponašanja

Glavni prioriteti potrošača, pre COVID-19 pandemije, bili su manje korišćenje plastike i zabrinutost zbog klimatskih promena. Tokom pandemije, pažnja javnosti preusmerena ja sa pretnji okolini, koje se sporije dešavaju, ka hitnim socijalnim prioritetima. Potrošači su očekivali da će brendovi zaštititi zdravlje i dobrobit svojih radnika, dok istovremeno pomažu lokalnim zajednicama.

Zdravstvena kriza duboko je uticala na ljudske potrebe i kupovne navike. Veća empatija za brendove s jakim osećajem društvene odgovornosti, postala je trajna potražnja potrošača. Dok su kompanije stavile ljude ispred profita, planetarne brige bile su uklonjene iz prvog plana.
Ipak, ova trenutna fokusirnaost na društvene inicijative, usled pandemije, neće potisnuti ekološku svest. Potrošači će ponovo graditi za bolju budućnost, tražeći brendove koji pomažu da svet bude čistiji, zdraviji, otporniji i pravedniji.

Bolji biznisi, bolji svet

Tokom karantina, potrošači su veliku pažnju poklanjali delatnostima kompanije. Aktivizam brendova razvio je novi osećaj društvene svrhe. U 2020. godini, 73% stručnjaka verovalo je da se inicijative za održivost smatraju presudnim za uspeh. Kompanije su morale da daju prioritet društvenom delovanju i da pomognu potrošačima da postignu održiviji način života.

Izvršni direktori, otvoreno i empatično, su komunicirali tokom pandemije, preuzimajući inicijativu za zaštitu zaposlenih, kupaca i zajednice. COVID-19 pružio je poslovnim subjektima priliku za obnovu, razvijanje emocionalnih odnosa s potrošačima i zalaganje za najugroženije.

Očekivanja

Potrošači će ozbiljnije pristupiti socijalnim i ekološkim pitanjima, nagrađujući kompanije koje svoj profit koriste za bolju post-covid budućnost. Prihvatanje namenskih inicijativa je način za ponovnu izgradnju, čije su pozitivni efekti trostruki – na ljude, na planetu i na profit. Brendovi koji ponovno grade zeleniji i pravedniji svet mogli bi da steknu, ne samo konkurentsku prednost, već i potrebnu socijalnu dozvolu, tj poverenje društva za rad.

2. ŽUDNJA ZA POGODNOŠĆU – od uvek dostupnih do unapred planiranih iskustava

Potrošači žude za pogodnošću prepandemijskog sveta, žudeći za lakoćom koja se podrazumevala pre nego što su se svakodnevne navike iskomplikovale.
Biznisi su pod pritiskom da brzo prilagode svoje poslovanje, kako bi razvili otporno korisničko iskustvo uz održavanje pogodnosti. Kompanije moraju da sačuvaju brzo i neometano kupovno putovanje u svim kanalima.

Dolasci nisu dobrodošli

COVID-19 smanjio je impulsnu kupovinu, a ulasci u trgovinu su sada unapred planirani. Potrošači moraju da rasporede i planiraju većinu svojih aktivnosti koje su nekada mogli da obavljaju spontano, kao što su poseta trgovinama, društvenim događanjima i večere napolju. Potrošači žele da im se vrate te pogodnosti i oslanjaju se na digitalni kanal kako bi dobili isti nivo fleksibilnosti.

Pandemija je ubrzala digitalno usvajanje. Digitalna trgovina pruža besprekorno iskustvo bez lične komponente, na koju su potrošači navikli. Međutim, upotreba se razlikuje među generacijama, a biznisi moraju uzeti u obzir razliku između onoga što kupci različitih starosnih grupa smatraju pogodnim. Mlađi potrošači više vole digitalne interakcije, dok stariji potrošači više vole da razgovaraju s predstavnicima korisničke službe.
Dodatni koraci, pomoću povezanih uređaja, obično su potrebni kako bi se izbeglo čekanje u redovima i održavala fizička distanca. Potrošači čeznu za pogodnošću koju su nekada imali prilikom obavljanja kupovine i poseta trgovinama, u vreme kada oni žele.

Vraćanje izgubljenih pogodnosti u trgovini

COVID-19 poremetio je lance snabdevanja, preplavio korisničke usluge i uzrokovao kašnjenja u isporuci. Kompanije su suočene s izazovom da razvijaju fleksibilno iskustvo kupaca, istovremeno podržavajući ono što je njihovo poslovanje uopšte učinilo ugodnim. Zagarantovana dostupnost proizvoda ili usluge pretplate mogu da minimizuju ili da eliminišu broj kupovnih putovanja.

Nove metode, poput QR kodova, omogućuju potrošačima pregled menija ili pretraživanje proizvoda tokom čekanja za ulazak ili plaćanje. Cilj je da se nadoknade nepogodnosti povezane s COVID-om i povrate iskustvo koje je normalno. Currys PC World, u Velikoj Britaniji, preraspodelio je osoblje trgovine da virtuelno razgovara s kupcima, u pokušaju da ponovi iskustvo u trgovini. Konačno, trgovci na malo žele da „uhvate“ potrošače koji žude za pogodnošću i žele povratak izgubljenih usluga u trgovini preko digitalnih kanala.

Očekivanja

Očekuje se da će se potrošnja smanjivati uporedno sa ekonomskim padom, pa će pogodnost igrati ključnu ulogu u odlukama o kupovini. Potrošači će žudeti za pogodnošću i tražiće biznise koji daju prioritet sigurnosti, a minimizuju promene u utvrđenim preferencijama i obrascima kupovine. COVID-19 služi kao probni period. Biznisi koji koriste visoku tehnologiju, i neguju virtuelnu komunikaciju s potrošačima, imaju priliku da testiraju samouslužne operacije, bez dodira ili bez nadzora.

Kompanije mogu da uštede vreme, da garantuju dostupnost i da ispune isporuku putem QR kodova, rezervacija i identifikacije užurbanih i mirnih perioda kupovine, među ostalim inicijativama – a sve to udovoljava novim potrošačkim rutinama. Proizvodi i usluge koji su zasnovani na rešenjima, pokrenuće žudnju za pogodnošću napred.

3. OAZE NA OTOVRENOM – beg za zarobljene potrošače

Pretnje zdravlju, ograničenja za sastanke u zatvorenom, ograničenja kretanja i povećani rad na daljinu rezultirali su time da se potrošači okreću oazama na otvorenom radi odmora i rekreacije. Neki čak razmišljaju o preseljenju iz gusto naseljenih gradova u ruralna područja. Kompanije su u svoj rad inkorporirale napredne zdravstvene mere, a događaji su se prebacili na otvoreno, omogućavajući potrošačima da se osećaju sigurno izvan kuće.

Zatvoren prostor u otvoren, urbano u ruralno

Stanovnici grada traže oazu na otvorenom kao podršku za mentalno i fizičko blagostanje. Potrošači, još uvek, žele socijalizaciju i ljudsku povezanost, uprkos opasnostima po zdravlje koje su uzrokovane velikim okupljanjima. Oaze na otvorenom pružaju promenu okruženja i omogućuju osećaj povezanosti, dok se čovek isključuje iz gužve. Večera napolju, vežbanje, druženje i opuštanje na otvorenom, postaju ključni za zarobljene potrošače.

Kako rad na daljinu postaje nova norma, ljudima postaje privlačna ideja o zameni gradskog života seoskim. Ruralne zajednice manje su zagađene, imaju zdravije okruženje, a iseljavanje iz skupih gradova pomaže i za ublažavanje finansijskog tereta. Potrošači žele da se vrate osnovama, ali ipak traže dostupnu tehnologiju, kako bi ostali u kontaktu na mreži i učestvovali u virtuelnim iskustvima.

Biznis na otvorenom

Kompanije nude aktivnosti na otvorenom, poput koncerata, sajmova..., kako bi nadoknadili nedostatak događaja u zatvorenom. Restorani, bioskopi i škole fitnesa brzo su se adaptirali, tako imamo kafiće na otvorenom, drive-in bioskope i časove vežbanja na otvorenom. Opcije smeštaja, poput iznajmljivanja usamljenih kuća i glampinga (glamuroznog kampovanja) su u porastu. Uz to, DIY trendovi (Do it Yourself) i želja za povezivanjem s prirodom, podstiču rast prodaje baštenskih proizvoda i usluge širom sveta. Smanjena upotreba javnog prevoza i vožnje automobila, takođe, su zamenjeni zdravijim navikama poput pešačenja, vožnje biciklom ili skuterom.

Očekivanja

Događaji i aktivnosti na otvorenom nastaviće da se razvijaju. Aktivnosti na otvorenom su korisne, posebno terapijski efekti koje imaju na mentalno blagostanje. Kompanije mogu da prilagode svoje ponude za korišćenje na otvorenom, izgradnjom privremenih građevina i poboljšanjem infrastrukture.

4. FIGITALNA STVARNOST – kolizija fizičkog i digitalnog sveta

Digitalni alati omogućuju potrošačima da ostanu povezani dok su kod kuće i da bezbedno izađu u spoljni svet, kad se ekonomije ponovno otvore. Figitalna stvarnost hibrid je fizičkog i virtuelnog sveta, u kome potrošači mogu neometano da žive, rade, kupuju i igraju se lično i online. Biznisi mogu da integrišu virtuelne procese u svoj fizički prostor kako bi potrošačima, koji preferiraju da ostanu kod kuće, omogućili komfor kad se usude da izađu napolje. Pružanje virtuelnih iskustava kod kuće i dalje je neophodno za podsticanje e-trgovine i prikupljanje podataka.

Kod kuće ili u blizini, digitalno je svakodnevica

Potrošači su prihvatili uređaje povezane s internetom, kako bi održali svoje svakodnevne rutine usred karantina. Video konferencije, pametni uređaji i tehnologije poput proširene stvarnosti (AR) i virtualne stvarnosti (VR) pomogli su potrošačima da stvore nove navike u vezi sa radom, učenjem, vežbanjem, kupovinom i druženjem. Ovi digitalni alati omogućili su figitalnu stvarnost, koja potrošače održava gotovo povezanima, uprkos fizičkoj odvojenosti od spoljnog sveta. Potrošači se sada oslanjaju na digitalne alate za vođenje i bavljenje svakodnevnim aktivnostima, kod kuće i izvan nje. Potrošači, posebno mlađe generacije, ravnodušni su prema tome jesu li ove aktivnosti fizičke ili virtuelne; više ne prave razliku između te dve stvarnosti.

Mešana stvarnost podstiče prodaju i omogućuje prikupljanje podataka

Klasične, tradicionalne trgovine koriste tehnologiju za postizanje figitalne stvarnosti, sprovodeći postupke koji podstiču kupce da sigurno posećuju objekat, uz pomoć pametnih uređaja. Usvajanje mobilnih sistema rezervacija, QR kodova za beskontaktna plaćanja, te virtuelne prostorije u trgovinama, strategije su koje kompanije poduzimaju kako bi smanjile ljudske interakcije. Za firme, koje su bile prisiljene da stave katance, neophodno je da integrišu virtuelni svet u svoje fizičke prostore, kako bi vratili kupce.

Biznisi nude nova dobra i usluge za virtuelnu potrošnju, koji mogu da preslikaju iskustva izvan kuće. Brendovi mogu da isporuče nova i postojeća rešenja, kako lično tako i virtuelno, kako bi dostigli široku publiku, nudeći usluge poput ličnih termina za kupovinu putem video konferencije, VR putovanja, kozmetiku, pića i slično preko veštačke inteligencije.

Očekivanja

Novorazvijene navike zadržaće potrošače angažovanim u virtuelnim događajima i interakcijama, kako za praktičnost, tako i za zabavu. Virtuelni alati postaće sastavni deo operacije. Integrisanje virtuelnih procesa u tradicionalne trgovine je imperativ, kako bi se obezbedilo da se potrošači osećaju sigurno pri povratku u fizičke prostore. Istovremeno, biće više mogućnosti za pružanje usluga potrošačima u kući s fizičkim proizvodima i virtuelnim uslugama koje prikupljaju podatke.

Biznisi mogu razviti strategiju figitalne stvarnosti pomoću aplikacije za olakšavanje virtuelnih iskustava na licu mesta i pomoću partnerstva s provajderima tehnoloških rešenja. Kompanije koje pružaju sigurna i nezaboravna iskustva, putem više metoda i platforma, razviće najlojalnije kupce. Inkorporacija figitalne stvarnosti nastaviće da podstiče prodaju i pomoći će u prikupljanju podataka, kako na mreži tako i u trgovini.

5. IGRA S VREMENOM - novootkrivena fleksibilnost preokreće raspored

Potrošači su sada sposobniji i prisiljeniji da budu kreativni sa svojim vremenom, kako bi sve obavili. Biznisi bi trebalo da pruže rešenja za potrebe potrošača da maksimizuje vreme, nudeći veću fleksibilnost, posebno s proizvodima i uslugama kojima se može pristupiti iz kuće ili u blizini kuće.

Samostalnije upravljanje trenucima

Novootkrivena fleksibilnost daje potrošačima više vremena, ali otkrivanje kako to vreme maksimalno iskoristiti, može da bude teško. Istovremeno upravljanje poslovnim, porodičnim, društvenim i ličnom životom, izazov je i prilika. Postavljanje granica postalo je imperativ kad se većina delatnosti preselila u kuće. U isto vreme, potrošači imaju mogućnost za multitasking tokom celog dana, od sastanaka, preko odvoženja dece u školu, do obavljanja poslova, u vreme koje odgovara njihovom rasporedu. Potrošači ponovno postavljaju prioritet kućnom životu, kako bi imali veću fleksibilnost.

Kultura 24-časovne usluge

Biznisi odgovaraju na igru s vremenom jer potrošači imaju veću fleksibilnost u svom svakodnevnom životu. Tradicionalni radni dan od 9 do 17 sati menja se, kako bi se omogućila fleksibilnost.

Razvoj kulture 24-časovnog pružanja usluge, zahteva od biznisa da se prilagode i nude usluge prema rasporedu potrošača. Uvek dostupne virtuelne usluge, poput treninga na zahtev i zabave, nude potrošačima iskustva u sopstvenim domovima, u vreme koje njima odgovara.

Lokacije tradicionalnih trgovina, takođe, će se menjati. Potrošači se manje voze javnim prevozom i zadržavaju se u radijusu od 15 minuta od svojih domova, što smanjuje frekvenciju u gradskim centrima. Biznisi će, možda, morati da razmisle o preseljenju, kako bi ostali vidljivi. Kao odgovor na to, operateri i trgovci, takođe, iznova osmišljavaju svoja fizička prodajna mesta, koristeći prostore za online narudžbine ili za pick-up usluge.

Očekivanja

Igra s vremenom ostaće snažan trend, jer potrošači i dalje ostaju kod kuće i manje putuju. Kompanije koje se bave s igranjem s vremenom treba doživeti kao partnere koji pomažu potrošačima da se prilagode novom načinu života, pri čemu su aktivnosti raspoređene u nekonvencionalnom redosledu, kako bi se prilagodile individualnim vremenskim zahtevima.

Ovaj novi nivo fleksibilnosti promeniće način poslovanja preduzeća, što zahteva kulturu 24-časovne usluge. Kompanije moraju da budu svesne kako kupci koriste svoje vreme za bolje pozicioniranje trenutnih proizvoda i usluga i razvoj novih rešenja. Korišćenje ovog novog potencijalnog tržišta 24-časovne potražnje proizvoda i usluga može da pomogne kompanijama da profitiraju.

Koji su to preostali trendovi, saznajte u narednom izdanju!

-