IN STORE  in your country  
SRBIJA
Analize
26.06.2020.

ORGANIZACIONI RAZVOJ

Kako se pobeđuje

Lideri pobednici imaju potpunu kontrolu nad procesom i ljudima koje vode i u svakom momentu znaju koliko im i šta treba da ostvare ciljeve. I ne odstupaju, već nalaze rešenja da obezbede rezultat. Organizacijama trebaju lideri ovakvog načina razmišljanja, ukoliko stvarno žele da upravljaju svojim poslovnim rezultatom i budućnošću. Oni stvarno znaju šta im treba, u kom momentu i na koji način da bi se organizacije kretale napred

Autor: Jelena Knežević Vlahović
JKV Organization Development Consultancy
jelena@jkvodc.rs

Ne rađamo se kao pobednici, već se učimo da pobeđujemo. Pobeđivanje je veština, koja se uči i razvija. Možete savladati ponekog i ponekad na silu i snagu, možete biti vladar ustaljenih situacija i rasipati manje energije zato što ste disciplinovani i držite se pravila, ali da biste na duži rok i u različitim okolnostima imali prednost nad konkurentima morate naučiti kako se stvarno pobeđuje. Za uspeh u kontinuitetu treba veština, naprednija od siline impulsivnosti i čvrstine disciplinovanosti – sposobnost pobeđivanja. Treba naučiti kako biti najbolji.
Biti najbolji u osnovi traži da imate nepresušnu silnu energiju, koja daje optimizam i ogromno samopouzdanje i veru da ste izabrani da baš vi budete prvi, najveći.

To je gorivo koje hrani ambiciju, inicira akciju i tera napred. U početku, kao adolescenti, dok otkrivamo sebe, dok počinjemo da osećamo vlastitu snagu i stvaramo sliku o sebi, nismo spretni u korišćenju te energije. Oduševljeni sobom, osećamo želju i imamo strast da pokažemo svetu ko smo. Ono što tada ne znamo, ali neki od nas nauče, je da je ta strast i snaga sirova i sama po sebi nije dovoljna. Treba je obuhvatiti, oblikovati i ukrotiti da ne bi sagorela i potrošila sve oko sebe i uništila sebe samu.

Kroz obrazovanje i različite kasnije životne okolnosti stvaraju nam se prilike da ukrotimo vlastitu energiju i besciljnu impulsivnost, da se naučimo strpljenju i izgradimo istrajnost koju nam prihvatanje pravila i discipline nameću. Stvaraju nam se prilike, a da li ćemo uspeti - zavisi od nas. Zavisi od našeg kapaciteta za učenje i volje da napredujemo. Sam proces učenja ne ide lako, jer imamo osećaj da se sputavamo, pa nas najčešće okolnosti, a ne slobodna volja, guraju da se ograničavamo i prihvatamo svoje mesto u hijerarhiji i pravila koja su nam data. Pravila prvo prihvatamo, jer nemamo izbora. Vremenom savladavamo sposobnost da razumemo i prihvatamo neophodnost ograničenja koje nam društvo nameće i žrtvovanja naših trenutnih želja i prohteva zarad viših ciljeva kojima se nadamo u budućnosti. Razumemo da čista sila ne rešava stvari. Shvatamo da red, redosled i disciplina osiguravaju ishod.

Korporacije su najveći rasadnik lidera pobednika. One traže, razvijaju, neguju i slave ovakve lidere. To su perjanice njihovog uspeha

Kad lideri imaju želju i energiju i kad usvoje vrednosti pravila i discipline, spremni su da nauče da budu lideri koji pobeđuju.
Ovakvi lideri žive za uspeh i stalno se takmiče. I ne samo da vole da se takmiče, već vrebaju svaku priliku da budu prvi. Biti prvi, najbrži, najlukaviji i najbolji je jedino što se računa. Stalno analiziraju situacije, prate i snimaju konkurente, dobro poznaju svoje jake strane i slabosti protivnika i grabe i najmanju šansu. Imaju jasno postavljene ciljeve i beskompromisno idu ka njima. Neće propustiti nijedan detalj, jer imaju više informacija od svih. Informacije koriste planski, racionalno i precizno. Oni su majstori različitih taktika i scenarija, koji imaju za cilj samo jedno – najbolji rezultat.

Ne smete ih nikako potceniti, imaju ogromnu rešenost, izdržljivost i snagu. I spremni su da urade sve. Baš sve. Trpe ogroman pritisak, mogu da podnesu više od svih, mogu da se nose sa ogromnim stresom, jer odlučuju hladne glave, činjenično, bez emocija. Emocije su slabost. To najpre ne dozvoljavaju sebi, a ne poštuju ni kod drugih. To je slabost, a oni su jaki, nepobedivi. Takve saradnike traže i žele u timu. One koji će im pomoći da pobede. One koji mogu da ih prate i koji ih, jer su isti, dobro i brzo razumeju. Nema velikih reči, već dela: cilj, taktika, rezultat. Uvek veći rezultat. Finansijski. Profit. A nebo je granica.

Oni koji se ne uklapaju, otpadaju, jer takav lider vodi olimpijski tim. U najboljem timu ne može svako da igra. Mora da zasluži da bude izabran i mora da donese veći rezultat - pobedu. On, za razliku od lidera prethodnih razvojnih nivoa, traži za sebe feedback i daje ga svojim saradnicima, ali uvek i samo u svrhu dostizanja boljeg rezultata. Traži određeni performans i kompetence pobednika. Poštuje različitost samo ukoliko doprinosi ostvarenju većeg finansijskog cilja, profita. Govori jasno i odlučno šta je to vrednosno, vremenski, troškovno i nema vremena za promašaje i greške. Inače, menja i traži bolje. A zna da to važi i za njega. Tu je dok pobeđuje.

Pobeđivanje ovom lideru donosi status. Sjajnu krunu i pozornicu, gde mu kliču. Pobeda uvek mora donositi i materijalna dobra, ostvarenje ličnog interesa, jer je to mera uspeha. Motor pobede je lični status i finansijski interes. Ko može više, on dobija više. Ko može najviše, dobija najviše. I više, i više, i više….Nema tome kraja. Iza sto ima hiljadu, iza hiljadu ima deset hiljada, iza deset sto hiljada i sve tako redom u nedogled…

Pobeđivanje je i igra, potvrda da su lukaviji i spremniji od drugih. Može se pobediti i pobede radi. To je tako zabavno. I ne može to svako.
Lideri koji pobeđuju mogu biti veoma različite ličnosti, dolaziti iz različitih industrija, imati veoma različite osnovne ekspertize, ali svima im je zajednički strateški način razmišljanja. To je napredna veština. Ona podrazumeva sposobnost da temeljno i jasno metodološki potkrepljeno analiziraju celokupno poslovno i društveno okruženje svoje organizacije i isto tako organizaciju samu. Na osnovu analize, i podacima potkrepljenih činjenica, kroz strukturalno vođen strateški proces, oni dolaze do izazovnih ali racionalno definisanih strateških ciljeva i inicijativa kojima će ciljeve ostvariti. Svaka inicijativa ima jasnu vezu sa vizijom i misijom organizacije, ima vremenski i materijalno razrađenu dinamiku aktivnosti, odgovorne osobe sa u detalje isplaniranim zadacima i po potrebi „what if“ scenarijima.

Lideri pobednici imaju potpunu kontrolu nad procesom i ljudima koje vode i u svakom momentu znaju koliko im i šta treba da ostvare ciljeve. I ne odstupaju, već nalaze rešenja da obezbede rezultat. Organizacijama trebaju lideri ovakvog načina razmišljanja, ukoliko stvarno žele da upravljaju svojim poslovnim rezultatom i budućnošću. Oni stvarno znaju šta im treba, u kom momentu i na koji način da bi se organizacije kretale napred.

Organizacije koje vode ovakvi lideri imaju jasnu funkcionalnu ili matričnu organizacionu strukturu, imaju zaposlene eksperte iz različitih oblasti poslovanja, sa striktno razgraničenim odgovornostima i dodeljenim zadacima. Nema dileme šta se od koga očekuje, u kom vremenskom roku i na kom nivou. Sve je jasno dokumentovano i prati se na redovnoj bazi. Nema dileme ni šta sledi za uspeh, ali ni za neuspeh. Prioriteti su jasni i nedvosmisleni, a odluke se donose isključivo i samo na osnovu činjenica, isprobane ili testirane metodologije. Svaki rizik je kalkulisan i vrednovan. I da, zna se čiji je. Kako se uvek zna šta je čije, samo delegiranje je veoma efikasno i vodi direktno do rezultata. A rezultat se jednostavno i uvek mora doneti…

Korporacije su najveći rasadnik lidera pobednika. One traže, razvijaju, neguju i slave ovakve lidere. To su perjanice njihovog uspeha. Princip je jasan: lider se razvija tako da stalno podiže svoj i kapacitet svog tima da donose ogroman profit svojoj organizaciji, kroz stimulisanje i hranjenje njihove ambicije i materijalnog interesa. Tako je izabran kroz selekciju (a i sam tako bira) i oblikovan kroz edukaciju i razvoj, krećući se kroz korporativnu hijerarhiju. Na svakom novom koraku je viši cilj za viši status i višu materijalnu nagradu. Uspešan je ukoliko je pobedio sve oko sebe, ako je na vrhu i ima najviše. To je kultura koja gaji individualizam, visoku kompetetivnost, materijalizam, pragmatizam i u suštini kratkoročno razmišljanje. Do ostvarenja prvog izazovnog cilja. Nakon toga ide sve ispočetka.

Lideri koji pobeđuju žive za uspeh i stalno se takmiče. I ne samo da vole da se takmiče, već vrebaju svaku priliku da budu prvi

Dugoročno je jedino očuvanje održivosti korporacije. Sve ostalo se menja u tu svrhu.
Onima koji nisu osetili i živeli ovakva uverenja i kulturu, korporativno okruženje može delovati surovo i nečovečno. Često se u prvi plan stavljaju negativne strane, odnosno patologije ovog načina razmišljanja i vođenja ljudi. Istina je da kada preteraju lideri ovog načina razmišljanja iscrpljuju i sebe i druge do krajnjih granica, da im ništa nije sveto kada žele da dostignu neki cilj, da neki od njih gube savest kada su veliki interesi u pitanju i da generalno ne vode računa da li će nešto ili nekoga uništiti i šta će nestati, ako nije u okviru njihovog ciljanog interesa. Ponekad se može desiti i da im je imidž bitniji od suštine, a manipulacija u osnovi svih odnosa koje uspostavljaju.

Međutim, najdragocenije i divljenja vredno što lideri pobednici imaju je razvijena sposobnost strateškog promišljanja i analize, veština i disciplina podrobne, strpljive pripreme, spremnost na akciju u skladu sa pažljivo izmerenom i odabranom strategijom, velika fleksibilnost i brzo prilagođavanje tržišnim i društvenim okolnostima i čelična upornost da uvek prevaziđu neuspeh i pad i po stoti put ustanu i idu dalje.

Uz to, ukoliko imaju i izgrađen integritet, znaju da pobediti nije dovoljno. Naročito ne po svaku cenu. Ko uvek mora da pobedi ostaje sam i iza sebe ostavlja pustoš. Materijalna bogatstva treba da su u fokusu dok ne ovladamo njima i ne naučimo kako se stiču. Kad ih već imamo ona ne treba da služe sebično pojedincu, već svima. Jedino tako stvarno sticanje ima svrhu. Svrhu koja znači održiv razvoj društva i kroz to rast vrednosti i blagostanja, a ne uništenje.

-