IN STORE  in your country  
SRBIJA
SCM
26.06.2020.

LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA

Šta možemo da naučimo iz krize sa korona virusom?

Neka preduzeća su ofanzivna i imaju jake marketinške kampanje i ulažu u prodajnu silu. Neke su više defanzivne, odnosno veoma troškovno svesne i takmiče se cenama, dok treće idu putem fleksibilnosti prema kupcu, gradeći agilan lanac snabdevanja i visok nivo usluge

Autor: Antonio Zrilić

Kao i svaka kriza tako i kriza uzrokovana korona pandemijom ima određene pravilnosti i moguće ju je secirati i napraviti model koji nam može poslužiti kao model za upravljanje svakom drugom krizom, problemom ili projektom. Ovaj model se sastoji od šest koraka:

  1. Analiza
  2. Pronalazak uzroka
  3. Definisanje strategije
  4. Akcija
  5. Odgovornost
  6. Merenje

Analizirajte

Najpre, moramo da vidimo šta se događa. Kod pandemije korona virusa posmatralo se koliko je ljudi zaraženo, koliko zaraza traje, koliko inkubacija traje, koga obično napada, koja je smrtnost itd. Postoji više metoda za analiziranje podataka koji nam mogu mnogo reći o svakom problemu - bilo da se služimo običnim posmatranjem i beleženjem pojava, zakonitosti i eventualnih anomalija i pravilnosti, bilo da se služimo tehnologijom i "rudarenjem" podataka, transakcija i procesa sa različitim dostupnim alatima. Bitno je da uspostavimo sistem prikupljanja podataka te uočavanja pravilnosti koje nam mogu poslužiti kako bi što bolje opisali problem s kojim smo se suočili.

Jedan od primarnih postupaka u rešavanju bilo kojeg problema ili krize jeste utvrđivanje da li uopšte imamo problem. Prema Alanu Weissu, autoru i stručnjaku za organizaciono ponašanje, treba da budu zadovoljena tri uslova da bismo govorili o problemu:

  • Postoji devijacija između onoga što smo očekivali da će se dogoditi i onoga što se stvarno dogodilo
  • Uzrok te devijacije je nepoznat
  • Stalo vam je do toga

Pronađite uzroke

Ako devijacija postoji i uzrok nam nije poznat onda imamo problem i sledeći korak je pronalaženje uzroka te devijacije.

Kod korona pandemije je najvažnije pronaći uzroke kako bi što bolje razumeli bolest. Tražimo odakle virus dolazi, ko je pacijent broj jedan, ko sve može da prenese virus, kako se ponaša? U rešavanju svakog problema ili krize potrebno je pronaći uzroke da bi se "zaustavilo krvarenje". Najteže je utrkivati se sa virusom i nadati se da će više ljudi ozdraviti nego što će se zaraziti, odnosno u poslovanju da ćemo da napravimo manje grešaka nego što ćemo ih otkrivati ili da ćemo ostvariti više prihoda nego rashoda i troškova. Isto tako, teško je gađati pokretnu metu. Ako ne znamo šta je uzrok problema on će nam stalno dodavati dodatne probleme, bez obzira kako brzo mi rešavali posledice. Govoreći sportskim rečnikom, ne možemo da damo toliko mnogo golova koliko loša obrana može da ih primi.

Dve su vrste uzroka: uzroci nastali u prošlosti i uzroci koji će nastati u budućnosti. Mere koje rešavaju uzroke iz prošlosti su takozvane korektivne mere i to nas dovodi do sledećeg koraka.

Definišite strategiju

Kada smo definisali uzroke moramo usuglasiti kojim ćemo putem krenuti i kakvu politiku usvojiti. Kada su se vlade suočile sa korona virusom svaka je krenula sa različitom strategijom. Neke su išle u totalnu izolaciju (Italija), dok su druge pustile da se život odvija dalje, uz mere higijene i držanja razmaka (Švedska), a neke su krenule putem masovnog testiranja (Irska). Dakle, moramo definisati strategiju za ršavanje krize ili problema.

Neka preduzeća su ofanzivna i imaju jake marketinške kampanje i ulažu u prodajnu silu. Neke su više defanzivne, odnosno veoma troškovno svesne i takmiče se cenama, dok treće idu putem fleksibilnosti prema kupcu, gradeći agilan lanac snabdevanja i visok nivo usluge. Ovaj korak je bitan jer vi pokazujete da proaktivno vladate situacijom i da imate inicijativu. Bez obzira koju strategiju prilikom krize ili nekog projekta definisali bitno je da krenete u sprovođenje te strategije i da preduzmete određenu akciju u tom smeru.

Učinite konkretne operativne akcije

Paralelno sa razgovorima o strategiji moramo donositi i operativne odluke i raditi na suzbijanju zaraze na terenu. Dve su osnovne vrste mera koje možemo preduzeti: mere za ublažavanje već nastalih posledica i mere za prevenciju i suzbijanje budućih posl0edica.

Kada smo govorili o uzrocima, govorili smo o uzrocima u prošlosti i u budućnosti. Tako sada govorimo o operativnim merama koje rešavaju uzroke u prošlosti i one koje će nastati u budućnosti. Zamislite da curi krov i treba da rešite uzroke koji su nastali u prošlosti – rupu na krovu. Korektivna mera je krpljenje rupe na krovu. Međutim, rešavanje uzroka koji će nastati u budućnosti se radi preventivnim merama kao što je periodični pregled krova i korišćenje kvalitetnijih materijala i slično. Zadatak svakog lidera je da napravi distinkciju između uzroka i posledica, te onih nastalih u prošlosti i onih koji mogu tek nastati, i pripremiti akcije za svaku od ovih situacija.

Dodelite odgovornost

Za dogovorene mere treba odrediti ko je za njih odgovoran i do kada ih treba implementirati i koga obavestiti. Jasno nam je da ništa neće biti urađeno ako niko nije odgovoran ili ako su svi odgovorni (nema personaliziranog "krivca"). U slučaju korona krize osnovani su krizni štabovi koji na svom čelu imaju kompetentnu osobu, ali koja opet ima tim (u ovom slučaju policija, epidemiolozi, medicinski radnici, ali i ekonomisti itd).

U svakom poslovnom projektu ili odluci mora biti definisano šta treba napraviti, tko treba napraviti, do kada treba napraviti i koga treba izvestiti i do kada. Ne smemo zaboraviti komunikaciju i feed-back koji treba ići u oba smera: bottom-up (sa terena prema centralnom štabu, projektnom timu itd), ali i top-down (redovna komunikacija od rukovodstva prema ostalima). Veoma je bitno da informacije kolaju u oba smera jer se smanjuje broj glasina i nepotrebnih odgovora na njih što opet dovodi do panike i gubitka energije koja treba da bude usmerena i fokusirana na rešavanje krize, odnosno na uspeh projekta.

Merite i pratite

Na kraju je potrebno imati uspostavljene načine merenja, mere i standarde sa kojima se te mere upoređuju. Dakle, kao što se i kod krize korona virusa svakodnevno izveštavalo koliki je broj zaraženih, smrtno stradalih i ozdravljenih, tako treba i u svakom projektu, poslu ili poduhvatu definisati optimalno tri mere koje najbolje ocrtavaju sliku situacije i pratiti je u realnom vremenu koliko je to moguće.

Bitno je definisati standard i upoređivati sa njim. To znači da se uspostavi benchmark bilo sa nama ili sa nekim spoljnim standardom ili normama kako bi vidjeli kako napredujemo. Isto tako važan faktor je transparentnost i vidljivost ovih KPI-jeva i naravno razumljivost za sve koji rade, mere, izveštavaju i donose odluke na osnovu njih.

Nakon što savladamo ove korake, možemo ih koristiti za svaki zadatak, problem, projekat ili inicijativu.

-