Summi1
Summit2

Slovenija/SAD: Stepania - Proizvodi sa Mediterana najtraženija roba u SAD-u

INTERVJU

Region

09.02.2022.

Gruzijca sa slovenačkim pasošem Vladimira Stepania, generalnog direktora američke kompanije Silk Road iz Sijetla, koji je magistrirao ekonomiju na Univerzitetu Njujork (NIU) i doktorirao na Univerzitetu Anahajm, slovenačkoj košarkaškoj javnosti ne treba posebno predstavljati.

Razgovarao: Igor Đurović, InStore Slovenija, igor.durovic@instore.si

Bivši košarkaš, nakon igranja u NBA ligi i završetka karijere, nastanio se u Sjedinjenim Američkim Državama, gde živi sa porodicom, a bavi se uvozom robe široke potrošnje iz Evrope. Prema njegovim rečima, u potrazi je za poslovnim partnerima iz Adria regiona.

Vladimire, ovog puta nećemo pričati o košarci, već o vašem trenutnom angažmanu, posebno kada je u pitanju trgovina. Kakva je budućnost maloprodaje, kakva je situacija sa radnom snagom u vreme korona krize u SAD i da li se dešava nešto slično onome čemu smo svedoci u Evropi - nedostatak vozača i mnogih drugih profila radnika?

Da, postoji značajan nedostatak radne snage, kao što postoje problemi u lancu snabdevanja. Ovakva situacija izaziva inflaciju, a to znači veće cene, prazne police i manji broj zaposlenih koji bi zadovoljili potražnju potrošača. Federalne rezerve SAD-a poštuju svoje obaveze, prestale su da štampaju novac i sprovode različite aktivnosti koje nisu pogodne za kompanije na državnom i saveznom nivou. Prema podacima američkog Bure Laburista, pomoć se zaustavlja za skoro 10 miliona početnika u raznim poslovima. U nedelji koja se završila 22. januara, 1,63 miliona Amerikanaca je primilo tradicionalne državne naknade za nezaposlene, što je 44.000 više u odnosu na nedelju ranije. Ljudi nisu motivisani da rade, ali kada dobiju skoro sličnu sumu novca, sede kod kuće besposleni. Ako se fiskalna politika ne promeni, tržište rada će fluktuirati i to će staviti veliki pritisak na američki lanac snabdevanja.

Dakle, pandemija je mnogo toga promenila i tek ćemo osetiti posledice, cene hrane već naglo rastu i naziru se obrisi krize u Evropi, ali kakva je situacija u SAD-u?

Uz pravilnu politiku, potrošnja bi bila manja u 2020. godini, ali smo imali nenormalan podsticaj prilivu kapitala i likvidnosti, što je rezultiralo povećanom potrošnjom. Takva politika je bila kamen temeljac inflacije u sprezi sa negativnim kamatnim stopama. Čak 30 triliona državnog duga i inflacija od 7 odsto neće pomoći u ograničavanju kamatnih stopa, što se može zaustaviti samo paralelnom dinamikom praćenja kretanja, jer će u suprotnom podići i berzu i dolar. Federalna banka pokušava da smanji štetu, ali mislim da za sada deluje samo uz minimalnu intervenciju i bez jasne strategije za budućnost. Trebalo bi brže da reagujemo na rast inflacije i rasta cena širom sveta ili u SAD. Postoje kalkulacije u vezi sa zvaničnim podacima CPI (Indeks potrošačkih cena), jer se to promenilo u poslednjih 30 godina. Sada je veća za oko 15 odsto.

Kakva je budućnost maloprodaje u ovoj situaciji, koja je, međutim, tokom pandemije postigla dobre rezultate, zar ne?

Budućnost maloprodajnog poslovanja u SAD i Kanadi vidim pre svega u pravcu daljeg razvoja masovnih platformi za e-trgovinu kao što je Amazon Fresh. Sada najveći trgovac na malo, Walmart Online, takođe dolazi sa onlajn ponudom. Ne smemo zaboraviti da tehnologija igra ključnu ulogu u upravljanju lancem snabdevanja. Trenutno imamo, na primer, nekoliko privatnih kompanija u Sijetlu koje testiraju isporuku hrane putem dronova. U suštini, ne mogu svi da pristupe ovoj usluzi, posebno ne ljudi koji žive u gradu u stanovima većih zgrada, ali kada metoda zaživi, cela igra u ovoj industriji će se promeniti i troškovi će drastično pasti. Bilo bi lepo da i Slovenija bude pionir ovakvih inovacija i nadam se da će biti prva u redu koja će imati koristi od ovih inovacija. Naravno, preduslov je da se Covid zaustavi u kratkom vremenu kako bi se milioni ljudi vratili na posao i počeli da proizvode vrednost. Regionalni, manji lanci supermarketa takođe mogu imati konkurentsku prednost od ovog razvoja kako bi pružili još bolju uslugu svojim kupcima.

Kakva je budućnost izvoza proizvoda u SAD, uglavnom nas zanima izvoz iz našeg Mediteranskog/Balkanskog regiona?

Dobra vest za izvoznike je da će kupci iz SAD uvek imati jaku želju za domaćom i ukusnom hranom. Poseban akcenat je na eko i zdravoj hrana. Takođe, postoji velika potražnja za proizvodima iz vašeg regiona. Na američkom tržištu gotovo je nemoguće ponuditi dovoljan asortiman kvalitetne vode, vina, pita, testa, smrznutog bureka, testenina, maslinovog ulja, feta sira, sirupa, kajmaka i mnogih drugih specijaliteta. U stvari, ljudi koji žive u Kaliforniji ili Čikagu i imaju mogućnost da kupuju evropsku hranu iz vašeg regiona hvale je kao ukusnu i poželjnu, ali teško je da se pobrinete za velike narudžbine koje su vam potrebne ako želite da radite u SAD. Međutim, mediteranska hrana je zapravo broj jedan u Severnoj Americi prema Health Benefit StandPoint izveštaju i zato ovde postoji velika mogućnost za izvoz i u mojoj kompaniji smo toga svesni i pokušavamo da to unovčimo. Dok navedeni izazovi imaju snažan uticaj na lanac snabdevanja uvoza iz jadranske i mediteranske regije, na poslovanje utiču: inflacija, nestašice, teret je, udvostručio ili čak utrostručio cenu prevoza. Ipak, pametna ulaganja u novu proizvodnju i napredne tehnologije, kao i saradnja sa novim dobavljačima koji predstavljaju nove kanale distribucije, mogli bi u velikoj meri da ojačaju izvoz Adria regiona, gde se nalazi i Slovenija.

Možete li ukratko da objasnite povećanu cenu transporta, posebno u pogledu logistike, koja pogađa ceo svet?

Ovo je veoma aktuelna tema. Jednostavan odgovor je da postoji trgovinska neravnoteža između SAD i Azije, o kojoj se malo govori. U poslednjih nekoliko meseci, američki trgovinski deficit iznosio je oko 80 triliona dolara (1.000 milijardi dolara) mesečno, u odnosu na trilion u 2021. Ovo su lude brojke. Možete li zamisliti koliko morskih kontejnera ulazi u SAD, a koliko ih manje ide na put sada u ovoj krizi? Živim u oblasti Sijetla i mogu da vidim beskrajan broj praznih kontejnera u lukama na oko 30 km svakog dana. Međutim, ovo je samo mali deo problema, jer ima mnogo drugih izazova i problema koji neće brzo nestati. Zato treba da budemo spremni na nestašice i rast cena u bliskoj budućnosti. Jedini izlaz je slobodno tržište i fer konkurencija bez intervencije treće strane ili problema sa pandemijom.

Šta i odakle vaša kompanija uvozi i da li sarađujete i sa Adria regionom, koju lično dobro poznajete, pošto ste živeli u Sloveniji i još uvek imate stan u Ljubljani?

Kao srednja kompanija, nudimo širok spektar usluga, od dizajna privatnih robnih marki, prodajnog "posredništva", zastupanja, do isporuke od vrata do vrata kroz naše skladištenje i distribuciju. Naše proizvode kupujemo kod kuće u SAD-u i onda ih prodajemo u razne zemlje, ali naravno domaći proizvodi su često mnogo bolji od uvoznih. Nedavna istraživanja pokazuju da, na primer, lokalni sirovi med ima značajan uticaj na smanjenje alergija i stoga smo videli značajan rast u ovom segmentu, posebno u severozapadnom regionu Pacifika. Poznati smo po proizvodima od jabuka, morskim plodovima, kavijaru, smrznutom sušiju itd. Naša jaka tržišta su: Japan, Kina, Rusija, UAE i Singapur. Veoma smo aktivni u uvozu raznih proizvoda za naš portfolio od 1000+. To su mnoge namirnice koje dolaze iz regiona Crnog mora, Španije, Koreje, a naša aktivnost u jadranskom regionu je do sada bila slaba i već se radujemo što ćemo je proširiti i stoga smo otvoreni za saradnju sa svim preduzeća.

U Ljubljani te nismo videli nekoliko godina. Planirate li se ikada vratiti, možda zbog nekog posla?

Kao što znate, Ljubljana i region Balkana su moj drugi dom i uvek imaju posebno mesto u mom srcu. Postoji veliki interes za uvoz vaših odnosno mediteranskih proizvoda, ali i zbog brojinh prijatelja verovatno ćemo se videti u bliskoj budućnosti.