Summi1
Summit2

Instant supe, gotova jela i hrana za poneti: Sektor hrane za poneti spreman za brz oporavak

Trendovi na globalnom tržištu

inFokus

17.03.2022.

Iako neki analitičari tvrde da su potrošači skloni tome da budu popustljiviji prema kategoriji hrane za poneti u smislu zdravlja, “jer smatraju to dobrom razmenom u zamenu za praktičnost”, primetno je da raste potreba za proizvodima koji su istovremeno i zdravi i praktični

Pripremila: Svetlana Videnov, svetlana@insore.rs

Dolaskom COVID-19 pandemije sektor hrane za poneti Velike Britanije vredan 25 milijardi funti propao je u zemlju preko noći. Da li će se i kada povratiti?

U britanskom kompletu za preživljavanje zatvaranja tokom pandemije, nalazi se velika količina toaletnog papira, dosta sapuna za pranje ruku i, podrazumeva se, nekoliko boca vina. Dodajte i malo vitamina D i nekoliko konzervi ribe, pa možda čak i smesu za testo za sliku na Instagramu. Ali unapred spremljeni sendviči, grickalice ili limenke gaziranog pića? 

To baš i nećete pronaći u ovom kompletu. Bez otvorenih prodavnica i događanja u gradu, kolektivna potreba za hranom uslovljena konstantnim kretanjem, gotovo da je nestala. Hrana za poneti je, kao rezultat ovoga, postala jedna od najvećih poslovnih gubitaka usled COVID-19 pandemije.

Sa padom od zastrašujućih 66%, u odnosu na period pre pandemije, prodaja namirnica za poneti u Britaniji zabeležila je najmanju stopu u maju, šest nedelja nakon prvog zatvaranja, prema podacima koje iznosi MealTrak. U ovu statistiku ulaze supermarketi, samostalne trgovačke radnje, tržni centri i kafići. Situacija je, naravno, bolja nego u ugostiteljskom sektoru gde je zabeležen pad od 95%, ali je pad i dalje u oštrom kontrastu sa porastom od 14.3% u maloprodaji o kojem je istog meseca izveštavao Kantar.

Prodaja pojedinačnih proizvoda pala je u martu za 29% kada su u pitanju gazirana pića, 28% kada je u pitanju čips i 56% kada je u pitanju flaširana voda, sudeći prema podacima koje je izneo SalesOut, kompanija koja se bavi analizom podataka u veleprodaji. Međutim, tu nije kraj. Prodaja kafe pretrpela je najveći pad sa 3,.7% ili 1.818 miliona funti. Odmah iza kafe nalaze se sendviči, čija je prodaja opala za 33,5% ili 1.807 miliona funti.

Strategije preživljavanja 

Kratkoročno gledano, fokus kompanija je razumljivo bio na na borbi za opstanak. Samo nedelju dana nakon prvog lokdauna, BP je najavio partnerstvo između britanskih predgrađa i Deliveroo servisa za dostavu, kako bi se putem njihovih M&S franšiza obezbedile osnovne namirnice onima koji su u samoizolaciji i ublažili pad od 75% u prodaji goriva. Kasnije su u ovu uslugu uključili i proizvode kompanije Wild Bean Café, sa paketima hrane i namirnica koje su dostavljali na lokalnom nivou.

U međuvremenu su dobavljači, koji su se u velikoj meri oslanjali na zaradu koju su dobijali tokom pauza za ručak, pokušali da smanje gubitke pronalaženjem novih načina zarade. Bivši brend kompanije Adelie po imenu Urban Eats došao je na ideju da kreira pakete za ručak namenjene zdravstvenim radnicima i lekarima, ali i studentima u samoizolaciji, koji bi sadržali sendvič, neku grickalicu i piće. 

Druge kompanije su probale da nađu nove načine direktne distribucije svojih proizvoda. Tako je na primer Bol, kompanija koja se bavi organskom proizvodnjom, ubrzo po početku zatvaranja države osnovala novu DTC platformu, s ciljem da smanje gubitak zarade putem tradicionalnih kanala prodaje.

Kako su objasnili iz kompanije, pretrpeli su jak udarac, što se tiče prodaje, jer se veliki deo njihovog rada ticao hrane za poneti. Tada su povukli strateški potez i ubrzali naš DTC projekat kako bi mogli da dostavljaju zdrave, organske Bol obroke domovima širom Londona. Itsu je na sličan način rešio problem gubitaka, pakovanjem svojih grickalica od algi u veća pakovanja i uvođenjem online kupovine i direktne dostave potrošačima.

Ova potreba za prilagođavanjem u usvajanju novih načina dostave hrane za poneti neće se u skorije vreme menjati, upozorava Nicola Knight, viši analitičar maloprodaje hrane za poneti u IGD-u: Pošto će se restrikcije verovatno zadržati i narednih meseci, u većoj ili manjoj meri, kompanije i prodavci bi trebalo da razvijaju fleksibilne modele koji se mogu prilagoditi kratkoročnim promenama.

Ono što je još važnije je da će morati da pripaze na to koja od ovih kratkoročnih rešenja mogu da koriste i na duže staze jer, iako je iznenadni pad u ovom sektoru bio neizbežan, postoje naznake da će posledice pandemije na kategoriju hrane za poneti biti dosta dugoročnije nego što je očekivano.

Nasleđe COVID-19 pandemije

Potrošačke navike, u periodu oslabljenih mera u borbi protiv širenja koronavirusa, daje nam uvid u ove dugoročne promene. 
Čak i kada je vlast, zbog pada dnevnog broja zaraženih, ohrabrivala radnike i kompanije da se vrate na rad u kancelariji, stopa oporavka prodaje u odnosu na period lokdauna, bila je minimalna.

Međutim, kako smatraju analitičari, čak i ukoliko bi rad od kuće postao norma, hrana za poneti ne bi sasvim nestala, Kako objašnjavaju, i u slučaju rada od kuće ljudi često nemaju uvek vremena da sami spreme hranu, ili jednostavno žele da malo prošetaju. Ali, ovaj način rada bi neminovno doveo do promene u tome šta potrošači žele, kao i u kanalima pomoću kojih dolaze do tih proizvoda.

Lokalne male radnje bi, na primer, bile najverovatniji preferirani kanal, dokazavši se u prošlosti boljim zbog svoje blizine kupcima od većih trgovinskih lanaca. Takođe, kada su ljudi u kancelariji, tokom pauze će otići po sendvič, čips i neko piće, ali treba imati u vidu da li će njihove potrebe ostati iste i kod kuće? Prilagođavanje tim novim potrebama biće od suštinskog značaja.

E-trgovina će, takođe, možda postati oblast rasta. Sistem hrane za poneti već je bio zreo za usavršavanje i sada gledamo kako se to dešava. Neposredno pre nego što je proglašeno zatvaranje, kompanija po imenu Greggs je bacila rukavicu i izazvala konkurentske kompanije, objavivši da će postati partner sa platformom Just Eat, kako bi omogućila dostavu svojih rol viršli, sendviča i peciva, nakon što se zajedno sa platformom Deliveroo oprobala u ovoj usluzi 2019. godine. Pandemija je izazvala reakciju i konkurentskih firmi sa Waitrose, Co-op i Aldi kompanijama na čelu, u partnerstvu sa Deliveroo platformom preko koje mahom nude pakete spremljene hrane i hrane za poneti. Uz sve ovo, dostavu sada nude i predgrađa i trgovinske radnje. 

Od presudnog je značaja da kompanije izbalansiraju ove promene u potrošačkim navikama sa makro trendovima koji su postojali i pre pandemije. Neki od faktora koji su bili zastupljeni pre pandemije, a koji su uticali na to šta ljudi žele da jedu i kako žele da žive, ostaće isti i nakon pandemije.

Zdravlje je, na primer, trend koji će se zadržati i ostati podjednako važan kao i do sad. Iako neki analitičari tvrde da su potrošači skloni tome da budu popustljiviji prema kategoriji hrane za poneti u smislu zdravlja, “jer smatraju to dobrom razmenom u zamenu za praktičnost”, primetno je da raste potreba za proizvodima koji su istovremeno i zdravi i praktični. Prema podacima koje je izneo ShopperVista, od početka pandemije došlo je do značajnog porasta potražnje za zdravom hranom, pri čemu je 72% potrošača to navelo kao važan faktor pri izboru hrane, što je porast od 65% u odnosu na period neposredno nakon izbijanja pandemije. Pandemija je, takođe, uticala na kupovinu grickalica, sa 45% potrošača u Britaniji koji su izjavili da su kupovali grickalice kako bi pojačali svoj imuni sistem.

Zdravije inovacije

Upravo je ovaj trend bio inspiracija za prve poboljšane verzije Babibela (Babybel), navodi kompanija Bel iz Velike Britanije. Nova verzija ove grickalice od sira, lansirana u Boots radnjama u januaru 2021. godine, dodatno je obogaćena zdravim materijama i dostupna u dve varijante - sa vitaminima i sa probiotikom. Na osnovu autentičnih utisaka potrošača i potrošačkih trendova, s akcentom na to kako je zabrinutost koronavirusom izazvala veću brigu o imunitetu u Velikoj Britaniji, ova kompanija je ponudila klasični ukus bogat proteinima, u kombinaciji sa milijardu aktivnih enzima ili vitamina.

Još jedna pretnja, s kojom se sektor hrane za poneti sreće, jeste vrednost. Suočeni sa finansijskom neizvesnošću, važnost ovog elementa za potrošače i cena koju su spremni da plate za praktičnost koju ovi proizvodi nose sa sobom, predstavlja dugoročni pritisak za ovaj sektor. Ovo bi ujedno moglo da doprinese postepenom oporavku cene obroka za ručak, koje obično ne prelaze iznos od tri funti. Kvalitet koji je zagarantovan cenom obroka je i dalje jedan od glavnih faktora u izboru hrane, ali s obzirom na finansijsku nestabilnost potrošača, cena im postaje sve više presudna. 

Iskoristivši priliku koju ova nova situacija pruža, kompanija Asda je tokom avgusta počela sa prodajom, kako navode, najjeftinijeg obroka u svim većim supermarketima u tom trenutku. Sa početnom cenom od 1,6 funti za tri namirnice, ova opcija je brza, jednostavna, i neće potrošače “dovesti do bankrota”, obećava kompanija.

Budućnost može da bude svetla

U narednom periodu, pogoditi pravu cenu i izneti dobru ponudu kupcima biće od presudnog značaja za sektor hrane za poneti, zbog nemogućnosti kontrolisanja glavnog faktora koji utiče na ovaj sektor, a to je u kojoj će meri Britanci biti u pokretu. 

Analitičari predviđaju se da će tržište hrane za poneti porasti u 2022. godini, vraćajući tržišnu vrednost skoro na nivo iz 2019. godine. Sam sektor, kako navode, sa proizvodima koji se ne konzumiraju na licu mesta, relativno je jeftin i većina klijenata iz većih kompanija koji su potrošači ovih proizvoda, vratilo se poslu u kancelariji, što znači da je sektor spreman za brz oporavak.

Bez obzira na to kakve sve prepreke pandemija bude stavila pred njih u budućnosti, kompanije će morati da se prilagode onome što znamo kao “nova normalnost”. Ovo može podrazumevati uključivanje usluge isporučivanja hrane, pronalaženje novih lokacija koje ne zavise u tolikoj meri od radnika ili gradskog saobraćaja, kao i uključivanje večernjih obroka u svoj asortiman.