Summi1
Summit2

Tema broja - DOP proizvođača: Na razvoj DOP aktivnosti utiče ubrzano donošenje zakonskih obaveza

Sve više kompanija strateški integriše principe odgovornosti/održivosti u sve aspekte poslovanja

Analize

06.04.2022.

Potrošači danas veruju da brendovi imaju podjednaku moć da menjaju „svet“ kao i nacionalne vlade, od brendova se očekuje da javno istupe u pogledu vrednosti za koje se zalažu i daju obećanja u pogledu zaštite životne sredine, očuvanja prirode, poštovanja ljudskih i radnih prava, a sve veći broj potrošača, kako pokazuju brojna globalna istraživanja, u odluku o kupovini, ugrađuje i informacije o održivosti

Autor: Milica Mišković, Forum za odgovorno poslovanje 

Poslovanje u skladu sa principima društvene odgovornosti kompaniji omogućava održivost, odnosno, mogućnost da se dugoročno razvija doprinoseći društvu. U današnjem socio-ekonomskom kontekstu koji obiluje izazovima, rizici i prilike u vezi sa zaštitiom životne sredine, socijalnim i upravljačkim aspektima poslovanja (poznatiji kao ESG) iznova se preispituju i postaju sve značajnija tema, kako za same nosioce privrednih aktivnosti, tako i za različite društvene aktere. 

Potrošači danas veruju da brendovi imaju podjednaku moć da menjaju „svet“ kao i nacionalne vlade, od brendova se očekuje da javno istupe u pogledu vrednosti za koje se zalažu i daju obećanja u pogledu zaštite životne sredine, očuvanja prirode, poštovanja ljudskih i radnih prava, a sve veći broj potrošača, kako pokazuju brojna globalna istraživanja, u odluku o kupovini, ugrađuje i informacije o održivosti.     

Društveno odgovorne kompanije strateški integrišu principe odgovornosti/održivosti u svoje poslovanje kada su u pitanju svi aspekti, a one koje su najvidljivije nama kao potrošačima i sugrađanima, svakako se odnose na uključivanje potrošača i angažovanje u lokalnoj zajednici.

Podrška lokalnoj zajednici
 
Za nama su dve pandemijske godine, u kojima je došlo do izmena u načinu poslovanja i promene prioriteta podrške lokalnoj zajednici, kao i značajnog usmeravanja podrške za potrebe ublažavanja negativnih posledica pandemije. Kada su u pitanju velike kompanije, prema godišnoj anketi Foruma za odgovorno poslovanje u 2020. i 2021. godini, značajna sredstva, gotovo polovina opredeljenih budžeta, bila je usmerena upravo ka ublažavanju posledica pandemije korona virusa, dok je ostatak, upotrebljen za nastavak podrške u drugim značajnim oblastima i postojećim ili novim dugoročnim projektima podrške zajednici. Kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, i pored toga, što su u velikoj meri bila i sama ugrožena, zabeležen je značajan porast angažovanja, naročito u donacijama sopstvenih proizvoda za potrebe socijalno i zdravstveno ugroženih.

Kada su u pitanju zajedničke akcije, prethodnu godinu nesumnjivo je obeležila snažna multi-sektorska inicijativa „Spasimo hranu, spasimo humanost“ u organizaciji Koalicije za dobročinstvo, a u koju se na različite načine uključilo 35 kompanija, kako proizvođača hrane i trgovaca, tako i kompanija koje su pružile logističku podršku. Jedan od nesumljivo sjajnih primera bila je i akcija namenjena podizanju svesti potrošača koju je organizovala kompanija Nestlé Adriatic – ova kompanija je za svaki kupljeni Nestlé proizvod u Univerexport prodajnim mestima donirala još jedan isti takav proizvod u humanitarne svrhe, a kao rezultat oko 220.000 proizvoda stiglo je kao donacija do najugroženijih građana. U uverenju da dobre prakse treba propoznati, a zalaganja nagraditi, Forum za odgovorno poslovanje je, i krajem prošle godine na konferenciji CSR forum dodelio priznanja najznačajnijim donatorima u Srbiji - proizvođačima hrane, a među kojima su Atlantic grupa, Bambi, Carnex, Delta holding, Mlekara Šabac, Mlekoprodukt, Nestlé Adriatic, PepsiCo Zapadni Balkan i drugi.   

Da iz loših situacija, mogu proizaći i neke dobre vesti, naročito po pitanju međusobne solidarnosti i dobročinstva, potvrda je stigla i sa međunarodnog nivoa. Naime, Srbija je u 2021. godini zauzela 48. mesto na listi Svetskog indeksa davanja, ostvarivši značajni pomak sa 129. mesta na kome je bila 2018. godine.

Društvena odgovornost kod malih i srednjih preduzeća

Kada su u pitanju mala i srednja preduzeća na evropskom nivou, prema Studiji o zastupljenosti društveno odgovornih praksi   koju je krajem prošle godine objavila Izvršna agencija za mala i srednja preduzeća Evropske komisija, u poljoprivredno-prerađivačkoj industriji, identifikovana je umerena zastupljenost praksi odgovornog poslovanja u proseku, ali i velike razlike između pojedinačnih preduzeća. Ono što dominantno opredeljuje motivaciju za uvođenje principa održivosti, tiče se upravo zahteva koje postavljaju veliki kupci i njihovih politika za dobavljače, a koje često uključuju poštovanje određenih standarda u poslovanju. Ovo svakako sa jedne strane, ima pozitivan uticaj na prihvatanje društveno odgovornog poslovanja, ali takođe može predstavljati i značajno opterećenje za ionako ogračene kapacitete malih i srednjih preduzeća. 

Srbija je u 2021. godini zauzela 48. mesto na listi Svetskog indeksa davanja, ostvarivši značajni pomak sa 129. mesta na kome je bila 2018. godine

Različiti standardi i sertifikati koji bi malim i srednjim preduzećima pomogli da uspostave i ustale zadovoljavajuće prakse, i dalje nisu u velikoj meri zastupljeni jer se mala i srednja preduzeća osećaju nesigurnim u pogledu izbora odgovarajućih sertifikata, ispunjavanja uslova, a često i troškova. U tom pogledu, i u fokusu rada Foruma za odgovorno poslovanje, takođe je razvoj saradnje sa malim i srednjim preduzećima, kako bi dobili priliku da se upoznaju sa principima održivog poslovanja, zahtevima velikih kompanija kao potencijalnih poslovnih partnera, ali i da dobiju savete kako bi svoje poslovanje mogli da unaprede kroz uvođenje principa održivosti. Kroz niz aktivnosti, članice Foruma za odgovorno poslovanje nastavljaju da dele znanje i mentorski podržavaju mala i srednja preduzeća koja prepoznaju potrebu za promenom svog poslovanja, u pravcu održivih praksi.  

Prema navedenoj studiji, identifikovane šanse za mala i srednja preduzeća, pre svega, leže u pojedinim nišama u kojim vlada interesovanje za specifičnim proizvodima sa organskim ili eko poreklom, dok su najčešće teme u kojima mala i srednja preduzeća na evropskom nivou sprovode neke od aktivnosti vezane za: prevenciju zagađenja vode, korišćenje održive ambalaže, kao i zaštitu biodiverziteta, prirodnih staništa i divljih životinja.   

Iako nije reč o klasičnoj robi široke potrošnje, razmotrićemo situaciju u tekstilnoj industriji, koja može da posluži kao dobar primer. Kada je u pitanju ova grana, na motive za društveno odgovorno poslovanje utiču u značajnoj meri očekivanja kupaca, bilo da su u pitanju veliki kupci, ili pojedinačni potrošači. Trenutno, dva najznačajnija pitanja tiču se reciklaže tekstila i osiguravanja dužne pažnje u lancu snabdevanja. Kada je u pitanju reciklaža tekstila, ovo je jedna od ključnih tema na kojoj sarađuju kreatori javnih politika, istraživačke institucije i preduzeća na pronalaženju inovativnih rešenja koja bi radikalno poboljšala reciklažu, u čemu, moglo bi se reći leži i dodatna šansa za razvoj poslovanja malih i srednjih preduzeća. U 2021. godini, najavljena je i Strategija za održivi tekstil koja ima za cilj da podstakne tržište EU za pokretanje novih poslovnih modela za održivi i kružni tekstil. Kada je u pitanju dužna pažnja u lancu snabdevanja, lanci snabdevanja u tekstilnoj industriji su izuzetno složeni i kompanije se suočavaju sa izazovom da prate sve negativne uticaje kojima mogu svesno ili nesvesno doprineti, kao što su rizik od kršenja ljudskih prava i štete po životnu sredinu.

Raste potreba za profesionalcima u oblasti održivosti 

U skladu sa aktuelnom situacijom, koja se tiče sve većih očekivanja u pogledu odgovornog i održivog poslovanja, sve veći broj kompanija, naročito u prerađivačkoj industriji, ima potrebu da uspostavi strategiju održivog poslovanja, uvede određene standarde i procedure, pokrene nove projekte ili izveštava o ključnim indikatorima u oblasti održivosti. To se odražava i na potrebu za novim kompetencijama zaposlenih koji bi se tim pitanjima bavili unutar kompanije, kao i na očekivani rast usluga u oblasti održivosti koje pružaju eksterni dobavljači.

Ono što se kroz brzu analizu oglašenih pozicija može primetiti je da globalno, značajno raste potreba za profesionalcima koji se u okviru kompanije bave upravo pitanjima odgovornog i održivog poslovanja. To je trend koji ne zaobilazi ni Srbiju, i u tom smislu, zaista je ohrabrujuće videti da se sada, a nakon više od deset godina, koliko postoji Forum za odgovorno poslovanje, kao mesto okupljanja i mreža za razmenu znanja i iskustva na teme održivosti, dešavaju značajnije promene.    

Pored toga što ostaje mesto za osnaživanje i povezivanje svih profesionalaca u oblasti održivosti, Forum za odgovorno poslovanje, posebnu pažnju u tom pogledu posvećuje uključivanju mladih. Pa je tako prateći potrebu da se studentima približi sve atraktivnija profesija menadžera održivosti, kao i predstave konkretne prakse zastupljene u Srbiji, tokom 2020. godine započeo sa realizacijom edukativnog programa “CSR praksa”. Ovo je jedna od retkih prilika da se studenti različitih fakulteta upoznaju sa održivim poslovanjem, a do sada su kroz program prošle dve generacije mladih, za koje se nadamo da će biti sjajni ambasadori održivog poslovanja na svojim budućim radnim mestima.

Od dobrovoljnih standarda ka obavezujućem ponašanju  

Na kraju, kada je u pitanju razvoj društveno odgovornog poslovanja, ne može se zanemariti uticaj ubrzanog donošenja zakonskih obaveza kojima se pospešuje tranzicija ka zelenoj ekonomiji i klimatskoj neutralnosti, što u velikoj meri utiče i na procese upravljanja u kompaniji i izveštavanju o održivosti.   

Još jedna u nizu najnovijih vesti u tom pravcu je i predlog Due diligence direktive o korporativnoj održivosti  koji je 23. februara 2022. godine objavila Evropska komisija. Budući da evropske kompanije posluju u velikim i složenim globalnim lancima snabdevanja, mnoge od njih se suočavaju sa izazovima u identifikaciji rizika i ublažavanju negativnih uticaja svoga poslovanja. Na ovaj način predviđa se da će prakse korporativnog upravljanja biti dodatno unapređene, a ukoliko direktiva bude usvojena, to će za kompanije konkretno značiti da će do 2025. godine, najpre, velike kompanije, a od 2027. godine i srednja preduzeća koja posluju u visokorizičnim sektorima, morati da analiziraju i adresiraju sve posledice svojih odluka po pitanjima održivosti, kao što su ljudska prava, klimatske promene i posledice po životnu sredinu, uključujući kratkoročni, srednjoročni i dugoročni rok. 

Predlog ove direktive samo je deo seta javnih politika koje su već usvojene ili su u procesu usvajanja. Reklo bi se da je to mnogo novih obavezujućih uslova za kompanije koje posluju na tržištu Evropske unije ili su na njega usmerene, kao i da se, usled raznolikosti  i nivoa razvijenosti postojećih praksi održivosti, mogu očekivati najrazličitiji ishodi u pogledu uticaja koje će nova regulativa imati na poslovanje. 

Oslanjajući se na evropsku uporednu praksu, nefinansijsko izveštavanje već je uvedeno u domaće zakonodavstvo kao obaveza za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih kroz usvajanje novog Zakona o računovodstvu u oktobru 2019. godine. Iako u Srbiji praksa izveštavanja o održivosti kao dobrovoljna aktivnost počinje nakon 2000. godine, i u tesnoj je vezi sa intenzivnim razvojem koncepta društveno odgovornog poslovanja, nevelik broj kompanija je do sada izveštavao. U želji da novim obveznicima nefinansijskog izveštavanja približe ovu temu, Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, u saradnji sa partnerima, izdali su Priručnik za nefinansijsko izveštavanje , koji sadrži informacije od značaja za razumevanje procesa nefinansijskog izveštavanja, koraka u pripremi nefinansijskog izveštaja, kao i odgovore na najčešća pitanja.