Summi1
Summit2

Euromonitor International: Potrošači će verovati brendovima koji su humanizovani i ekološki prihvatljivi (2.deo)

Top 10 globalnih potrošačkih trendova

Analize

07.04.2022.

Svake godine Euromonitor International otkriva nove i brzo napredujuće trendove za koje se očekuje da će uzeti maha. Ovi trendovi pružaju uvid u promenu potrošačkih vrednosti, istražujući kako se potrošačke navike menjaju i remete rad kompanija širom sveta… Uspešne kompanije će izaći u susret potrošačima, pod njihovim uslovima… U ovom broju, predstavljamo preostalih pet trendova

Autori: Alison Angus, Head of Lifestyles, Euromonitor International
Gina Westbrook, Director of Consumer Trends, Euromonitor International

6. Donosioci metaverzuma

Simulirani, 3D digitalni ekosistemi budućnosti
Digitalni svet razvija se od virtuealnih druženja do impresivnih 3D stvarnosti. Potrošači prihvataju ove digitalne prostore kako bi se družili sa zajednicama. Brendovi u središtu metaverzum pokreta (Metaverse Movement) mogu izgraditi kapital. Kako se dostupnost širi, ova impresivna okruženja mogu da podstaknu e-trgovinu i virtuelnu prodaju proizvoda.

Pronalaženje digitalnog identiteta
Prošle godine fizički i virtuelni svet su se sudarili. Uz stroge zahteve fizičkog distanciranja, potrošači su naučili kako da ostanu povezani, formirajući nove online zajednice koje nude niz interaktivnosti, od livestreama do gejminga. Društvene mreže unapređuju svoje mogućnosti, a u nekim slučajevima i preuzimaju tehnološke startapove kako bi ušle u Metaverse Movement. Stalni tok sadržaja i mogućnost da postanu viralni na društvenim platformama na kojim su dominantni video sadržaji (kao što su TikTok i YouTube) pokazuju uticaj mreža utemeljenih na zajednici. Sada je online socijalizacija preferirani oblik zabave za mnoge potrošače, naročito za mlađe generacije, koji provode više vremena igrajući igrice na pametnim telefonima, desktop kompjuterima i AR/VR slušalicama. Tekom metaverzum pokreta, potrošači će opremiti svoje avatare kako bi istraživali virtualne svetove zajedno s korisnicima iz celog sveta. Prevaga 3D virtualnih prostora obeležiće budući prikaz interneta.

38% potrošača učestvovalo je u online video igrama barem jednom nedeljno u 2021, dok ih je u 2015. bilo 29%

Oglašavanje u novom digitalnom svetu
Modni brendovi i trgovci koriste TikTok za prikupljanje sadržaja i dizajna, promovisanje proizvoda i obučavanje saradnika o tome kako ojačati bazu sledbenika. U 2021, više od 30% potrošača kupilo je proizvod ili usluge nakon što je videlo objavu influensera ili reklamu kompanije na TikToku. Sportski timovi, gejmeri i umetnici koriste platforme poput YouTube i Twitch za hostiranje virtualnih koncerata i događaja uživo, a kompanije žele da sretnu te korisnike na platformi. Brendovi kupuju oglasne prostore u tim online sredinama. Virtuelne trgovine olakšavaju prodaju putem e-trgovine i nude samo digitalne proizvode za kupovinu, uključujući nezamenljive tokene (non-fungible token – NFT) za smeštaj avatara. Primarni cilj je izgraditi svest o brendu među uticajnim potrošačima na platformi. Kompanije koje su počele da uspostavljaju prisutnost sada, biće u prvom planu u daljem razvoju virtuelnе društvenе sredine i AR/VR.

Izgledi za donosioce metaverzuma
Inovativne kompanije već koriste AR/VR aplikacije u svojim poslovnim procesima. Potrošači koji koriste online igrice i društvene mreže zasnovane na videima za streaming i druženje, uspostavljaju podlogu za metaverzum pokret. Poboljšanja AR/VR mogućnosti i niži troškovi opreme povećaće pristup 3D virtualnim prostorima. Potrošači koji su već u interakciju s impresivnim online društvenim postavkama, provodiće još više vremena u okruženjima koja su potpuno kompjuterski generisana. Kako metaverzum pokret nastavlja da pridobija članove koji su upoznati s tehnologijom, kompanije moraju naučiti svoju ulogu u povećanju prepoznatljivosti brenda i generisanju prihoda.

7. Tragači za polovnim
Secondhand, preprodajna i peer-to-peer tržišta
Štednja je u trendu. Način razmišljanja potrošača prelazi s posedovanja na doživljavanje. Održivost i individualnost uklanjaju stigmu povezanu sa secondhand kupovinom i podstiču peer-to-peer trgovinu. Biznisi moraju učiniti više s manje. Ulaganje u inicijative cirkularne ekonomije, kao što su recikliranje, iznajmljivanje ili preprodaja, podstaknuće vrednost uz pozitivan uticaj na okolinu.

Dostupno i ekskluzivno
Potrošači žele da žive održivo i da smanje svoj uticaj na okolinu. U isto vreme, dostupnost je postala ključni faktor tekom nestabilne ekonomske situacije. Određeni potrošači, takođe, žele ekskluzivne ili unikatne komade, koji mogu imati višu cenu. Ti su podstrekači inicirali secondhand kupovinu u mainstream. Vintage i spora moda (slow fashion) pomogli su ovom trendu da procveta na tržištu odeće. Mlađe generacije su u potrazi za polovnim, tražeći jedinstvene proizvode. Jedna petina potrošača kaže da će razmotrit povećanje kupovine secondhand stvari u budućnosti. Potrošači kontinuirano kontrolišu svoje garderobere, kako bi odredili šta da zadrže, šta da nadograde, preprodaju ili doniraju. Mnoštvo aplikacija dostupnih za prodaju i secondhand kupovinu, i želja za održivim opcijama, utiču na tragače za polovnim.

33% potrošača kupuje korišćene ili secondhand stvari barem jednom u nekoliko meseci

Nulti-otpad i cirkularne strategije
Kompanije implementiraju nove biznis modele i prihvataju cirkularnu ekonomiju, dok se potrošači prebacuju na konsignacijsku prodaju (pošiljkom). Potraga za polovnim već godinama prevladava u industriji odeće, ali se širi i na drugu robu široke potrošnje. Biznis modeli se razvijaju, kako bi uključili buy-back programe, inicijative za višekratnu ambalažu, obnovljenu ponudu proizvoda i peer-to-peer tržišta. Gift kartice, krediti u trgovini i bodovi lojalnosti su pogodnosti koje podstiču potrošače da učestvuju u ovim programima. Biznisi koje pronađu prilike da se uključe u potragu za polovnim mogu imati dopunski izvor prihoda.

Izgledi za tragače za polovnim
Preprodaja će postajati sve rasprostranjenija i pokrivaće više kategorija. Potrošači će i dalje posebno uzimati u obzir secondhand predmete, kada kupuju trajnu robu. Platforme i agregatori ponudiće različite brendove i mogućnosti preprodaje, kako bi zadovoljili potražnju potrošača. Osim toga, kompanije moraju ponovno da koriste ili da recikliraju materijale za razvoj novih proizvoda i da smanje otpad. Potraga za polovnim neizbežno će poboljšati održivu proizvodnju i potrošnju, a time i reputaciju brenda.

8. Ruralni urbanisti
Najbolje iz oba sveta 
Prigradske i ruralne zajednice, koje nude prostranija mesta stanovanja i zelenije pejzaže, mame potrošače iz gradskog područja. Stanovnici gradova, takođe, žele da ove pogodnosti donesu u svoje kvartove. Biznisi koji jačaju korišćenje e-trgovine, proširuju linije održivih proizvoda i pružaju usluge ruralnim urbanistima, izaći će kao pobednici.

Revolucija preseljenja
Prošle godine, potrošači su tražili oaze na otvorenom, privremeno se selili u ruralna područja ili provodili više vremena u prirodi. Sada, ruralni urbanisti čine ovaj potez trajnim. Prednosti gradskog života, uključujući blizinu i udobnost, bile su otežane zbog karantina i rada na daljinu. Ovi potrošači su se osećali ograničenim u svojim malim prostorima, dok su plaćali veće životne troškove bez odgovarajuće pogodnosti. U međuvremenu, bolji kvalitet vazduha, manje gužve i želja za jednostavnošću i održivošću, postaju ključne prodajne tačke za predgrađa, sela ili manje gradove. Trend preseljenja posebno je relevantan u razvijenim zemljama, s obzirom na manji infrastrukturni jaz između gradova i predgrađa, kraća putovanja i niže troškove stanovanja. Ipak, nisu svi potrošači spremni da odustanu od urbanog života. Potreba za zelenim površinama u blizini domova i bržim, ekološkim putovanjima na posao, preoblikuje preferencije stanovanja ruralnih urbanista koji ostaju u gradu. Generalno, potrošači više ulažu u svoje domove i zajednice jer tamo provode više vremena.

37% potrošača očekuje da će u budućnosti raditi od kuće

Grad bez granica
Kako posao postaje sve manje vezan za fizičke kancelarije, potrošači se kreću i unutar i izvan granica gradova. Uz ova masovna preseljenja, pojavljuju se i nove poslovne prilike. Poboljšanje korišćenja e-trgovine je od vitalnog značaja. Uspostavljanje micro-fulfilment centara i povećanje dostave do poslednje milje, može bolje služiti ruralnim zajednicama i proširiti bazu kupaca. Kurirske službe, takođe, povećavaju geografsku pokrivenost. U Ujedinjenom Kraljevstvu, DPD se udružio s Collect+ kako bi dodao više od 3.000 trgovina u 2020, što znači da se 97% stanovništva nalazi na udaljenosti od pet milja od DPD pickup trgovine. Inkorporiranje održivijih inicijativa u gradska područja imaće odjek kod ruralnih urbanista. Indoor poljoprivreda i vrtovi na krovovima zgrada mogli bi doneti proizvode lokalnog porekla u neposrednu blizinu gradskih stanovnika. Prenamena prazne ili neiskorišćene infrastrukture u javne parkove i zelene površine, pozitivno utiču na ove gusto naseljene zajednice. Biznisi i vlade nastoje stvoriti mini gradove u kojima se trgovine, restorani i škole, između ostalih objekata, nalaze na 15 minuta udaljenosti od mesta stanovanja.

Izgledi za ruralne urbaniste
Potrošači žele sigurno, čisto i zeleno okruženje, bilo u gradu, predgrađu ili u selu. Prostrane i održive zajednice će odrediti gde će ruralni urbanisti odlučiti da žive. Bez obzira na lokaciju, brendovi i biznisi moraju da prilagode svoje strategije, kako bi zadržali kupce. Širenje uobičajenih prodajnih mesta i usluga, uz ulaganje u e-trgovinu, pomoći će kompanijama da dopru do šire publike.

9. Tragači za samoljubljem
Individualnost i autentičnost pokreću sreću 
Prihvatanje, briga o sebi i inkluzija su na čelu životnih stilova potrošača. Tragači za samoljubljem daju prednost svojoj sreći, osećaju se ugodno u sopstvenoj koži i uživaju u stvarima i uslugama koje podižu njihov osećaj vlastite vrednosti. Preduzeća moraju da stvore duboke veze s kupcima. Proizvodi koji izazivaju telesno, emocionalno ili duhovno blagostanje odjeknuće i poboljšati živote тragačа za samoljubljem.

Samouvereni i zadovoljni
Potrošači žude za udobnošću i ljubavlju, dok se život vraća u normalu. Više se ne ponašaju u stilu „kako preživeti“, nego prihvataju budućnost i ponosni su na prevladavanje poteškoća. Tragači za samoljubljem cene svoju vrednost i prihvataju svoje borbe i mane. Posedovanje ove vrednosti omogućuje ovim potrošačima da budu sopstveni izvor sreće. Tragači za samoljubljem ulažu u brigu o svom telu i umu, od onoga što konzumiraju do proizvoda koje koriste. Razmeću se novcem na načine koji odgovaraju njihovom načinu života, bilo da kupuju proizvod sa kanabisom ili luksuznu torbu. Proizvodi i iskustva koji stimulišu ove potrošače da budu svoja najbolja verzija, pokrenuće odluke o kupovini i lojalnost.

56% potrošača veruje da će biti srećniji u narednih pet godina

Uživanje, personalizacija i nove norme
Inovativni proizvodi koji mogu da udovolje potrošaču i da ga razmaze, imaju veliki uspon globalno u svim industrijama. Kozmetički brendovi nude proizvode salonskih kvaliteta za korišćenje u kućnim uslovima. Proizvođači hrane i pića ulažu u funkcionalne sastojke, niskoalkoholna ili bezalkoholna pića, dok potrošači traže zdravije opcije. U zapadnim zemljama, proizvodi sa kanabisom napreduju, dok luksuzna roba i dalje ima sve bolje performanse u Kini. Biznisi ulažu u tehnologiju za pružanje prilagođenih proizvoda/usluga. Personalizacija će napredovati i pomaći se prema masovnom prihvatanju u svim sektorima, kao što su lepota, lična nega i zdravlje. Osim toga, marketing i ponuda moraju biti inkluzivni. Brendovi razbijaju stereotipe i društvene norme, omogućujući tragačima za samoljubljem da se osećaju ugodno i samopouzdano, izražavajući svoje pravo ja.

Izgledi za tragače za samoljubljem
Potrošači će se fokusirati na lični razvoj i prihvatanje, kako se neizvesnost nastavlja, ali u različitim stepenima. Biznisi moraju podržati potrošače na njihovom putu i razumeti njihove prioritete za informisanje o inovacijama. Ponude koje pomažu potrošačima da se osećaju ispunjeno, pozitivno i samouvereno, poboljšaće percepciju brenda. Ulaganje u tehnologije, kao što je AI, može olakšati sofisticiranija personalizovana rešenja. Ono što je najvažnije, tragači za samoljubljem kupuju proizvode i usluge koji su u skladu s njihovim motivacijama i identitetima, koji bi trebalo da ostanu u srži poslovnih strategija.

10. Paradoks socijalizacije
Podeljeni povratak u život pre pandemije
Potrošači se približavaju povratku u život pre pandemije, na različite načine, na osnovu njihovog nivoa udobnosti. Neki potrošači su željni, dok drugi oklevaju da nastave sa svojim normalnim aktivnostima, stvarajući paradoks socijalizacije. Kompanije bi trebalo da pruže besprekorna rešenja i više opcija na različitim kanalima, bez da žrtvuju iskustva.

Promenljivi nivoi udobnosti kao izazov povratku
Oporavak je na vidiku. U 2021, 51% potrošača je izjavilo da očekuje da će im život biti bolji u narednih pet godina. Paradoks socijalizacije definiše mnoge načine na koje se potrošači vraćaju svojim uobičajenim rutinama. Određeni potrošači navikli su se na život u izolaciji i nastaviće kupovati za kućnu potrošnju. Drugi su bili nemirni i buntovni tokom vrhunca pandemije i spremni su da ponovno, u potpunosti, učestvuju u društvu. Između ove dve sklonosti nalaze se oni koji žele oblik normalnosti – voljni su da se upuste u odabrane aktivnosti – ali su još uvek oprezni i zabrinuti za svoje zdravlje.

76% potrošača preduzimalo je zdravstvene i sigurnosne mere, kada su napuštali domove, u 2021. godini

Biti agilan između faza oporavka
Kompanije su se prilagodile i pokazale otpornost, nudeći digitalne opcije za kompenzaciju fizičkih poseta njihovim radnjama. Hibridni poslovni modeli treba da stvore besprekorno korisničko iskustvo bez obzira na kanal. Kako se fokus pomera sa preživljavanja na rast, kompanije koje implementiraju ove modele moći će lako da pređu iz jedne u drugu fazu oporavka. Fleksibilne politike mogle bi da prilagode fluktuirajuća ograničenja i nivoe udobnosti. Svaka zemlja će se ponovno otvoriti u različitim fazama. Domaći turizam se oporavlja, podmirujući zanemarenu potražnju za odmorom i gostoprimstvom. Potrošači putuju više, a kompanije mogu povratiti troškove putovanja. Dok potrošači kupuju online radi praktičnosti ili sigurnosti, oni takođe žude za smislenim međuljudskim vezama. Ključno je korišćenje kombinovanog pristupa, kako bi se zadovoljila nova norma potrošača.

Izgledi za paradoks socijalizacije
Paradoks socijalizacije je faza ponašanja koja utiče na navike potrošača. Potrošači se žele družiti, ali zahtevaju fleksibilan pristup. Biznisi bi trebale biti prijemčivi i pružiti besprekorno iskustvo s inovativnim i prilagodljivim rešenjima. Rad na daljinu i virtualni događaji koegzistiraju s ličnim angažmanima, ali potrošači žele mogućnost izbora. Kompanije moraju voditi računa o fluktuirajućim nivoima udobnosti. Hibridni poslovni modeli omogućit će potrošačima kontrolu nad svojim željenim iskustvom.

KAKO KOMPANIJE ODGOVARAJU POTROŠAČIMA U 2022.

Tradicionalni biznis modeli i logističke mreže su izazvani. Kompanije se moraju razvijati jednako brzo kao što se menja ponašanje potrošača. U današnjem svetu, prošle kupovne navike ne podrazumevaju nužno lojalnost brandu.
Uspešne kompanije će izaći u susret potrošačima, pod njihovim uslovima. Odnosi sa kupcima više ne mogu biti transakcijski. Razvijanje dubokih, podržavajućih veza poguraće kompanije dalje od kupovine, kako bi oni bili smatrani saveznicima. Potrošači će preferirati i verovati brendovima koji su humanizovani.

Iskustvo korisnika mora biti višestruko. Kompanije mogu izgubiti kupce ako iskustvo nije besprekorno i prilagođeno. Efikasni hibridni modeli omogućuju kompanijama da se okreću između ličnih i virtualnih angažmana, dok bliska budućnost ostaje nepredvidiva. Od pojednostavljivanja tehnologije za početnike do istraživanja metaverzuma, prilagođavanje digitalnih iskustava, na temelju ciljane publike, je ključno.

Održivost je obnovljena konkurentska prednost. Potrošači će gravitirati prema ekološki prihvatljivim proizvodima i zajednicama. Novi kanali distribucije i komercijalni putevi, kao što su strategije direktno prema potrošaču ili programi otkupa, mogli bi biti dodatni izvori prihoda. Kompanije bi trebalo da razmotre partnerstvo s drugim akterima u svim sektorima, kako bi podelili resurse, proširili domet i postigli ciljeve izvan svojih trenutnih operativnih mogućnosti.

Kupci se kreću. Biznisi se moraju kretati s njima ili rizikuju da ih izgube.