Summi1
Summit2

Modeli razvoja logistike i lanaca snabdevanja u 2022.

Vodič D&L

SCM

05.05.2022.

Industrija je na prekretnici i nastaviće da se menja narednih godina. Sa e-trgovinom, koja postaje sve popularnija, i brojem isporuka koji se povećava, lanci snabdevanja će morati da prate globalne trendove kako bi ostali dominantni na tržištu

Pripremila: Svetlana Videnov, svetlana@instore.rs

Ukoliko žele da ostanu lideri i u 2022. godini, logističke kompanije će morati da nađu načina da ostanu dominantni u vestima koje se tiču lanaca snabdevanja i logistike. COVID-19 stvorio je neravnotežu u ponudi i potražnji, što je u velikoj meri uticalo na lance snabdevanja širom sveta.

Pandemija i lockdown, koje je 2020. godina donela, doveli su do usporavanja proizvodnje na globalnom nivou. Istovremeno, mnoge vlade su počele da stimulišu ekonomiju i novac je brzo prelazio iz ruku potrošaču u kompanije, koje su ga trošile.

Kada su domaća i globalna proizvodnja prestale sa radom, mnoge države su posledično koristile robu vrednu nekoliko milijardi dolara. Potražnja je rasla brže od ponude i trgovci su, u pokušaju da ostanu u korak sa ovim trendom, trošili sopstvene zalihe.

Sada se stopa rasta e-trgovine vratila na nivo na kom je bila pre pandemije – ali obim isporuke je ostao isti. Da bi povećala efikasnost u operacijama lanaca snabdevanja, smanjila troškove logistike i zadržala potrošače zadovoljne blagovremenom isporukom, kompanije moraju da preispitaju svoj način poslovanja i prihvate rastuće trendove u lancima snabdevanja i logistici.

Top 8 trendova u lancima snabdevanja u 2022. godini su: 

1. Fokus na zadržavanju vozača
2. Lokalizacija lanca snabdevanja
3. Korišćenje napredne tehnologije za stvaranje agilnih lanaca snabdevanja 
4. Predviđanje zaliha i potreba za isporukom
5. Implementacija crowdsourced isporuka i više logističkih partnerstava
6. Prelazak na last-mile načine isporuke
7. Upravljanje vraćenim pošiljkama u lancima snabdevanja 
8. Smanjenje ugljeničnog otiska u cilju održivog razvoja

Fokus na zadržavanju vozača
Bez vozača, roba jednostavno ne može da stigne sa jednog mesta na drugo i lanci snabdevanja ne mogu da funkcionišu.  
Nakon istovara u lukama, primarni izvor transporta kontejnera sa robom jeste prevoz kamionima. Nestašica vozača kamiona znači da veliki deo robe stoji neupotrebljen u objektima ograničenog kapaciteta. Kada roba i sirovine stoje u mestu, poslovne operacije trpe - roba ne može da stigne do skladišta i bude prodata i dostavljena kupcima.

Problem leži u nedovoljnom broju kamiona i vozača. Prema navodima Forbsa, na svakih devet radnih mesta postoji jedan kvalifikovani vozač. Male kompanije u ovom sektoru nemaju mnogo prostora za povećavaje svojih kapaciteta usled rasta cena, što ih sprečava da investiraju u nova vozila.

Da bi preduhitrile moguće izazove i održale svoje lance snabdevanja u radu, kompanije moraju da usvoje trend hvatanja u koštac sa nestašicom vozača i investiraju u zadržavanje vozača koje imaju. To podrazumeva da kompanije svojim vozačima ponude određene povlastice kako bi oni ostali u kompaniji (uključujući, između ostalog, povećanje plata i poboljšanje bezbednosti na radu).

Još jedan trend jeste uvođenje aplikacije za vozače radi povećanja efikasnosti, čime se ubrzava poslednja faza isporuke proizvoda krajnjim kupcima. Jedna od opcija, koja se nameće kompanijama, jeste plaćanje vozačima po broju dostavljenih paketa u zamenu za fiksnu platu ili satnicu. Ovaj način rada, u paru sa alatima koji olakšavaju rad vozačima, podstiče vozače da povećaju broj isporuka po danu i može dovesti do većeg broja vozača koji žele da ostanu u kompaniji. 

Lokalizacija lanaca snabdevanja
U narednom periodu, isporuka će proći kroz još veću lokalizaciju, jer se sve više organizacija okreće korišćenju većeg broja skladišta u cilju smanjivanja vremena dostave. Potrošačke navike kupaca u današnje vreme zahtevaju da proizvodi budu odmah dostupni i po razumnoj ceni.  

Zbog velike konkurencije na tržištu, brza isporuka može da napravi veliku razliku. Isporuka „danas-za-danas“ je nekada bila nešto nesvakidašnje. Danas ona više ne predstavlja retkost, već je potrošači doživljavaju kao standard. 40% trgovaca slalo je robu direktno iz svojih prodavnica tokom prethodne sezone. Međutim, većina lanaca snabdevanja se jedva izbori i sa obezbeđivanjem „danas-za-sutra“ isporuka. Zbog toga je lokalizacija lanaca snabdevanja postala toliko česta pojava na tržištu brze trgovine. 

Da bi ponudili brže opcije isporuke, lanci snabdevanja moraju da pređu na lokalni nivo. U odnosu na ranije, kada se upravljanje zalihama i isporukama obavljalo na regionalnom nivou, danas je fokus na slanju narudžbina iz lokalnih prodavnica. Ova metoda slanja ima dosta pogodnosti, uključujući mogućnost korišćenja lokalnih zaliha po potrebi.

Na lokalnom nivou, upravljanje lancima snabdevanja (SCM) značiće slanje porudžbina iz prodavnica ili lokalnih skladišta. Na ovaj način, isporuka se može obaviti brzo i efikasno, doprinoseći boljem iskustvu potrošača i održavajući kompanije u korak sa trendovima lanaca snabdevanja. 

Otvaranje dodatnih lokacija za skladištenje robe i obezbeđivanje sistema za upravljanje porudžbinama, koji bi ih preusmeravao na te lokacije radi dopune zaliha, glavni je prioritet za 2022.

Stvaranje agilnih lanaca snabdevanja pomoću savremenih tehnologija
Postoji ideja za ujedinjenje tehnologije lanaca snabdevanja počevši od e-trgovine pa sve do iskustva potrošača, od prve do poslednje faze prodaje.  

Tehnologija koju koriste lanci snabdevanja se brzo menja. Kako bi ispratili ovaj trend, trgovci moraju da automatizuju svoje procese, integrišu svoje sisteme i podatke, kao i da pruže svojim radnicima nove resurse, a menadžerima bolju preglednost lanaca snabdevanja. Sve ovo zahteva ulaganje u platformu za optimizaciju lanaca snabdevanja koja bi mogla da uradi sve od navedenog.

U istraživanju ovakvih sistema, kompanije treba da se fokusiraju na potrebe svakog donosioca ključnih odluka u jednoj kompaniji, kao i na ono što krajnjem kupcu može pružiti najbolje moguće potrošačko iskustvo.
Kakav god sistem upravljanja lancima snabdevanja kompanije koriste, bitno je da oni budu integrisani sa postojećim sistemima lanca snabdevanja te kompanije, od TMS-a i WMS-a pa sve do upravljanja zalihama i poboljšanja odnosa sa kupcima. Čvrsta, dvosmerna sinhronizacija podataka će obezbediti usklađenost lanaca snabdevanja sa platformama koje kompanije koriste i svim članovima tima, u bilo kom trenutku.

Predviđanje zaliha i potreba za isporukom
Broj „last-mile“ isporuka sve više raste, što nije iznenađujuće. Međutim, kako logističari mogu da se pripreme za pikove u sezoni? Kako mogu znati šta da očekuju u smislu potražnje, obrade isporuka i upravljanja zalihama?
Više ne postoji razlog da držimo lance snabdevanja u mraku. Menadžeri lanaca snabdevanja moraju da koriste dostupnu SCM tehnologiju za predviđanje zaliha i isporuka kako bi znali šta da očekuju pre pika sezone. Ova tehnologija pruža kompanijama priliku da učine podatke o lancima snabdevanja transparentnijim nego ikada.

Proces analiziranja podataka i prognoziranja i dalje predstavlja jedan neiskorišćen resurs koji bi kompanijama mogao da pruži informacije potrebne za bolje reagovanje na određene situacije i probleme. Međutim, pre nego što ovu analitiku iskoriste kako bi poboljšale operativnost u lancima snabdevanja, kompanije moraju obaviti veliki zadatak sakupljanja podataka i njihovo usklađivanje sa svojim poslovanjem. 

Mašinsko učenje i veštačka inteligencija (AI) mogu da pretvore ove podatke u sredstva za informisanje i unapređenje poslovanja. Koristeći softver za upravljanje logistikom, logističke kompanije mogu unapred da planiraju i prognoziraju probleme sa zalihama i isporukom, kao i da se odmah suoče sa problemima sa kojima se sreću.

Implementacija crowdsourced isporuka i više logističkih partnerstava
Efikasno upravljanje višestrukim voznim parkom je još jedan ključni korak ka smanjivanju troškova, ispunjavanju očekivanja potrošača i održavanju digitalnih lanaca snabdevanja. Isporuka planiranih ili „danas-za-danas“ porudžbina često podrazumeva uključivanje više voznih parkova, kao i kombinaciju vozača jedne kompanije i nezavisnih provajdera vozila i vozača.

Neki od ovih parkova mogu biti dodeljeni određenim lokacijama, ali je optimalan način smanjenja troškova i istovremenog povećanja brzine isporuke najčešće automatizovano spajanje porudžbina sa lokacijama. Na taj način bi restorani, tokom vrhunca sezone, mogli da nadomeste nestašicu vozila i vozača korišćenjem crowdsourced dostava.
Još jedno rešenje može biti korišćenje više vozača za isporuku robe iz većeg broja prodavnica ili skladišta u okviru iste geografske oblasti. Međutim, to takođe zahteva tehnologiju koja bi mogla da detektuje koji vozači su dostupni za isporuku određene porudžbine na navedenu lokaciju, u okviru predviđenog vremena za isporuku.

Osim toga, može se primetiti i trend pronalaženja alternativa servisima kao što su UPS i FedEx kod trgovaca, pri čemu se oni okreću regionalnim špediterima i honorarnim radnicima. Međutim, s obzirom na drastični rast cene transporta, minimalna količina robe za besplatnu isporuku verovatno će se povećati kako bi se deo troškova prebacio na potrošače. Mnogi trgovci izjasnili su se protiv smanjivanja cena tokom vrhunca sezone, s obzirom na to da su marže proizvoda već ugrožene usled krize u lancima snabdevanja. 

Prilikom optimizacije upravljanja isporukom, kompanije bi morale da se fokusiraju na to kako upravljaju svojim vozilima i vozačima. Korišćenje više voznih parkova je važan trend jer omogućava fleksibilnost u procesu isporuke, pruža kompanijama rezervu u slučaju da nešto pođe po zlu i stvara partnerstva između lanaca snabdevanja.

Prelazak na „last-mile“ načine isporuke
Iako je situacija sa problemima u lancima snabdevanja prisutna svuda, trgovci koji u 2022. žele da ozbiljnije pristupe isporukama u maloprodaji moraju da se usredsrede na „last-mile“ načine isporuke.

Potrošači žele brzu i transparentnu dostavu. Oni zahtevaju da u svakom trenutku znaju tačnu lokaciju svoje pošiljke, kao i kada će ona stići i njen status. Savremena tehnologija koja se koristi u „last-mile“ isporukama pruža logističkim kompanijama mogućnost da ovaj deo lanca snabdevanja učini vidljivim svim uključenim stranama bez obzira na to da li su u pitanju mali paketi, nameštaj, medicinska oprema ili čak vozila na solarno napajanje. Proces mora biti jasan svima i problemi se moraju rešavati na licu mesta.

Kada trgovci i logističke kompanije rade zajedno, u okviru lanaca snabdevanja kao partneri, fokusirajući se na sprovođenje najbolje moguće „last-mile“ isporuke, ove tehnologije im mogu omogućiti da se prilagode tržištu i izbore sa neočekivanim događajima. Tu mogu da spadaju problemi u saobraćaju i rutama, nemogućnost isporuke paketa iz različitih razloga i još mnogo toga. Korišćenje veštačke inteligencije i mašinskog učenja daće kompanijama prednost i odlučiti koje kompanije će postati lideri u lancima snabdevanja u 2022. godini.

Fokus na upravljanju vraćenim pošiljkama 
Sa povećanjem broja onlajn porudžbina, sasvim je prirodno da će se povećati i broj vraćenih pošiljki. Kompanije koje žele da ostanu jaka konkurencija moraju da se fokusiraju na upravljanje ovim pošiljkama.

Kako bi imali vrhunsko potrošačko iskustvo, kupci žele jednostavan i pouzdan način za povraćaj robe koja im ne odgovara. Problem leži u posebnoj infrastrukturi koje lanci snabdevanja moraju imati, kako bi mogli da obavljaju veliki broj povraćaja, vezanoj za upravljanje zalihama i logističkim troškovima iza svakog povraćaja.

Srećom, savremena tehnologija koja je danas dostupna, omogućava lancima snabdevanja automatizovano i transparentno upravljanje vraćenim pošiljkama. Ovo je deo digitalizacije i automatizacije lanaca snabdevanja koji omogućava da svi procesi (uključujući povraćaje) budu digitalni. Da bi ostali u korak sa ovim trendom, trgovci moraju da prouče svoju trenutnu strategiju, kada je u pitanju problem povraćaja, kako bi mogli da promene svoje logističke operacije i pronađu bolja rešenja. To podrazumeva analizu tehnologije koja se koristi u svim fazama isporuke i pronalaženje novih rešenja koja mogu da pomognu u automatizaciji i učine da upravljanje vraćenim pošiljkama u lancu snabdevanja teče što nesmetanije i efikasnije.

Održivi razvoj: smanjenje ugljeničnog otiska
Maloprodajni lanci snabdevanja su odgovorni za više od 50% industrijske emisije ugljenika, čineći ovu granu industrije najvećim izvorom emisije ugljenika. Za ovo je velikim delom kriv transport robe, zajedno sa porastom potražnje u e-trgovini. Nedavna istraživanja pokazuju da će do 2030. godine rast e-trgovine dovesti do više od 30% povećanja u emisiji ugljenika izazvanih isporukom robe.

Pod pritiskom očekivanja potrošača, vezanih za održivu isporuku i logistiku, i pravnim regulacijama, trgovci počinju da se oslanjaju na svoje dostavljače kako bi im pomogli da smanje, prate, mere i izveštavaju o svojim emisijama ugljenika – pa čak i da svoj napredak u smanjenju predoče potrošačima. 

Uključivanje zelenih logističkih praksi, posebno kroz održive opcije naručivanja i isporučivanja pošiljki, pomoći će lancima snabdevanja da ostanu konkurentni, kao i da povećaju tržišni udeo u 2022. i nadalje.

Izgledi za lance snabdevanja: pogled na 2022. i godine koje dolaze
Glavni cilj na kom će biznisi raditi u bliskoj budućnosti jeste povećanje otpornosti lanaca snabdevanja radi boljeg snalaženja u neočekivanim situacijama. Iako se globalni i lokalni lanci snabdevanja i dalje suočavaju sa posledicama pandemije, Bregzita i još mnogo toga, trendovi ukazuju na veliki broj kompanija koje su se okrenule ka digitalizaciji kako bi osigurale nesmetani rad lanaca snabdevanja.

Industrija je na prekretnici i nastaviće da se menja narednih godina. Sa e-trgovinom, koja postaje sve popularnija, i brojem isporuka koji se povećava, lanci snabdevanja će morati da prate globalne trendove kako bi ostali dominantni na tržištu.