Ratari u Srbiji strahuju od suše

AKTUELNO

Srbija

21.07.2022.

Zbog suše i vrućina poljoprivrednici strahuju da bi prinos kukuruza mogao da bude znatno umanjen. Posledice klimatskih promena sve su veće, kažu stručnjaci, pa bi i poljoprivrednu proizvodnju trebalo prilagoditi. Navodnjavanje je sve nužnije, a država ulaže u nove sisteme i revitalizaciju postojećih.

Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima. Pre svega, na soji i kukuruzu.

Stručnjaci kažu da se posledice klimatskih promena sve više osećaju. Padavine ili izostaju ili su neravnomerno raspoređene, pa se dešava da obilna kiša padne u veoma kratkom periodu, zbog čega nastaju poplave, a biljke od toga imaju samo štete. Budući da se predviđa da bi temperature u narednim godinama mogle još više da rastu, savetuju primenu agrotehničkih mera koje su možda i zapostavljene.

U tri sela gde je jako teško zemljište, kiselo, ljudi su radili podrivanje i na takvim pozicijama, gde bi zapravo trebalo da vidimo kukuruz koji bi u ovom periodu trebalo da bude uništen, je trenutno najbolji čak i u odnosu na one pozicije gde je generalno uvek dobar kukuruz, navodi Darko Simić, PSSS Šabac.

Ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, trebalo bi pomeriti i vreme setve. Hibridi koji se nalaze na tržištu Srbije su, kažu, prilagođeni na stres i sušu.

Setvom hibrida različite dužine vegetacionog perioda onih ranih, oni bi zaobišli ovaj toplotni talas, jer su oni već sada u poodmakloj fazi nalivanja zrna smemena, dok su oni iz FAO grupe zrenja 600 i 700 na početku nalivanja zrna, ističe dr Ljubiša Kolarić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovako ekstremnim uslovima jedna od najvažnijih mera jeste navodnjavanje. Procena je da se u Srbiji zalivni sistemi koriste na svega dva do tri procenta obradivih površina.

Kukuruz je mnogo bolje izgledao pre mesec dana. I to je definitivno da moramo da nastavimo sa projektima navodnjavanja. U ovom trenutku realizujemo 27 različitih projekata za navodnjavanja koji treba da nam donesu 100.000 novih hektara pod zalivnim sistemima, dodaje Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Visoke temperature i nedostatak vlage u ovom trenutku najbolje podnosi suncokret, čija će žetva, prema prognozama poljoprivrednika, početi dve nedelje ranije – od sredine avgusta.

Izvor: RTS

Foto: Jayson Roy / Unsplash