Summi1
Summit2

Mediana: Trend zdrave ishrane postaje sve prisutniji i u ovom delu Evrope

TRGOVAČKA MAPA 2022 - ANALIZE

Analize

09.08.2022.

Iako zdrava hrana ima sve više kupaca, postoji činjenica da je potrošnja zdrave hrane bliža potrošačima u zemljama sa visokim životnim standardom. To se, pre svega, objašnjava višim cenama zdravih proizvoda, ali i većom kupovnom moći potrošača u razvijenim zemljama

Autor: Borislav Radojković

TGI Serbia istraživanje je kontinuirano, sindicirano, “single – source” istraživanje koje se u Srbiji sprovodi od 2002. godine. Vlasnik licence za sprovođenje TGI metodologije na tržištu Srbije, kao i na ostalim tržištima bivše Jugoslavije, je Institut za istraživanje tržišta i medija Mediana Adria.

Podaci koji su prikazani, prikupljeni su kombinovanom metodom “online” i “offline” samostalnog popunjavanja upitnika. Realizovana veličina uzorka tokom prošle godine, na populaciji starosti od 15 do 69 godina, bila je 5.376 ispitanika. 

Osim tržišta Srbije, podatke smo sa identičnim upitnikom prikupili i na tržištu BiH, Hrvatske i Slovenije tako da je aktuelna veličina uzorka u TGI Adria bazi 15.347 ispitanika. 

Ovom prilikom, prikazali smo deo podataka iz TGI Adria baze podataka koji ukazuje da trend zdrave ishrane postaje sve prisutniji i u ovom delu Evrope, a da je uticaj pandemije samo ubrzao proces sve veće zainteresovanosti za konzumiranje organske hrane. 

Osim rasta svesti o zdravoj hrani i sve lakša dostupnost i vidljivost zdrave hrane je uticala na to da sve veći procenat građana Srbije prihvata principe zdrave ishrane. Danas je mnogo lakše kupiti bezglutensku, dijetetsku ili makrobiotičku hranu nego što je to bilo pre 20 godina. Podaci pokazuju da su građani sve edukovaniji o hrani koju kupuju, a poslednji podaci pokazuju da 15,7% njih proverava nutritivne vrednosti proizvoda kada kupuju. 
Slaganje sa izjavom “Hranim se zdravije nego što sam to činio/la ranije” je pod uticajem pandemije doživelo porast od 25 procentna poena, u odnosu na 2018. godinu. 

Još veći rast stepena slaganja postoji kod izjave: “Spreman sam da platim više za hranu koja ne sadrži veštačke dodatke” gde je stepen slaganja sa 24,1% u 2018. godini skočio na 36,8% u 2021. godini.
Iako zdrava hrana ima sve više kupaca, postoji činjenica da je potrošnja zdrave hrane bliža potrošačima u zemljama sa visokim životnim standardom. To se, pre svega, objašnjava višim cenama zdravih proizvoda, ali i većom kupovnom moći potrošača u razvijenim zemljama. 

Na grafikonu su prikazani podaci o korišćenju/konzumiranju organskih proizvoda u poslednjih 12 meseci na tržištu BiH, Hrvatske, Slovenije i Srbije.  U relativnom smislu, najveći procenat građana Slovenije (45,1%) je koristio/konzumirao neki organski proizvod. Na drugom mestu je Hrvatska sa 35,1%, dok je u Srbiji nešto više od 1/5 njih odgovorilo da je koristilo/konzumiralo neki proizvod organskog porekla.

Ovde treba napomenuti da smo u obzir uzimali čitav spektar različitih organskih proizvoda, od voća i povrća kao najpopularnijih organskih proizvoda pa sve do npr. organskih krema koje se koriste u kozmetici.
Ukupno je, na ova četiri tržišta, približno 3,8 miliona ljudi odgovorilo da je koristilo/konzumiralo neki organski proizvod u poslednjih 12 meseci. Ako uporedimo ove brojke sa podacima iz 2019. godine može se reći da je pandemija “dovela” nešto više od 900.000 novih potrošača organskih proizvoda u protekle dve godine na ova četiri tržišta.

Od svih proizvoda i namirnica organskog porekla, potrošači najviše  koriste/konzumiraju organsko voće i povrće, zatim mleko i mlečne proizvode dok najmanji procenat njih koristi/konzumira organsko meso. Sigurno da razlog u manjoj konzumaciji mesa treba tražiti u manjoj vidljivosti i dostupnosti organskog mesa, ali i činjenici da postoji visok stepen korelacije između organskih proizvoda i vegana i vegetarijanaca.

Što se tiče demografskog profila korisnika/konzumenata organskih proizvoda, snažan uticaj na korišćenje/konzumaciju organskih proizvoda ima prihod ispitanika. Građani Srbije, koji imaju lična primanja veća od 120.000 dinara, se dva puta češće javljaju kao konzumenti organskog mesa ili 1,5 puta češće kao konzumenti organskog voća i povrća. Druga značajna varijabla u demografskom profilisanju potrošača je obrazovanje. Građani Srbije koji imaju više i visoko obrazovanje, 1,2 puta statistički značajnije više od prosečnog stanovnika Srbije su korisnici/konzumenti organskih proizvoda. U pogledu polne strukture, žene pokazuju veću sklonost ka organskim proizvodima, kao i građani Srbije koji dolaze iz urbanih naselja.

Ako pogledamo vrednosne orjentacije korisnika/konzumenta organskih proizvoda i ono po čemu se oni najviše razlikuju u odnosu na prosečnog građanina Srbije onda je tu njihova jaka ekološka svest i društveni aktivizam u pogledu očuvanja životne sredine. Skoro 2,5 puta više se oni slažu sa izjavom: “Spreman sam da platim više za proizvode koji ne ugrožavaju okolinu”. 

S druge strane, vode dosta računa o svom fizičkom i mentalnom zdravlju tako da u odnosu na prosečnog građanima Srbije, korisnike/konzumente organskih proizvoda skoro pet puta češće možete sresti u Yoga centru.

Na kraju, ostaje da se vidi koliko će inflacija uspeti da uruši kupovnu moć stanovništva i kako će se to odraziti na tražnju za organskim proizvodima i generalno zdravom hranom, s obzirom na to da je osnovna karakteristika tržišta organske hrane u Srbiji visoka cenovna elastičnost tražnje.