Summi1
Summit2

Srpskim kompanijama zarobljeno 550 miliona evra robe u bugarskim lukama

AKTUELNO

SCM

02.09.2022.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture procenjuje da će srpskoj mehanizaciji biti potrebno najviše oko mesec i po dana da bi obezbedili pun profil plovnog puta u Bugarskoj, kako bi se naši proizvodi i uvozna roba, koji su zaglavljeni zbog niskog vodostaja Dunava u toj zemlji, prevezli do odredišta.

Reč je o 30.000 tona nafte i derivata nafte, kao 1,2 miliona tona uglja koji se uvoze u Srbiju. Potom 750.000 tona naše pšenice i kukuruza iz starog roda i 350.000 tona pšenice i kukuruza iz novog roda, namenjenih za izvoz iz Srbije.

U bugarskim lukama zaglavljeno je i 300.000 tona sirovina koje se koriste u hemijskoj industriji za proizvodnju veštačkog đubriva (fosfat, kalijum-hlorid, amonijum-sulfat i urea) i 100.000 tona veštačkog đubriva, namenjenog za izvoz.

Iz ministarstva navode da imajući u vidu velike količine robe, vodni transport nema alternativu.

Svi oblici transporta, a naročito železnički, stavljeni su na raspolaganje u punom kapacitetu za sve vrste robe. Lanci dopreme svim vidovima prevoza funkcionišu bez većih problema, ali velike količine robe (žito, veštačko đubrivo, evrodizel, ugalj, druge sirovine) namenjene izvozu i uvozu nije moguće transportovati bez omogućavanja uslova za nesmetanu plovidbu na Dunavu u Bugarskoj, naglašavaju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku smatra da bi država trebalo da uključi najveće logističke kompanije jer jedino one imaju ljude koji mogu da uporede troškove i procene kojim rutama je najbolje dopremiti energente i sirovine ili izvesti robu, koja čeka zaglavljena u Bugarskoj zbog niskog vodostaja Dunava. U ovakvoj situaciji gde ne postoji druga mogućnost transportovanja robe, pametno bi bilo, kaže, osloniti se na iskustvo onih koji rade sa celim svetom i koji dobro poznaju trenutno stanje na logističkom tržištu.

Prema njegovim rečima problem je što dobar deo robe ne može da se natovari na kamione, a osim toga drumski prevoz bi znatno povećao troškove. Jedino železnica po količinama može da zameni masovni prevoz poljoprivrednih proizvoda rečnim brodovima, zato što jedna prosečna barža nosi količinu između 19 i 40 kamiona. Ali naša železnica, napominje Rajić, nije u stanju da u kratkom roku preuzme tu količinu robe.

Niko nije razmišljao da Dunav u jednom trenutku neće biti dobar put za prevoz robe. Vrlo je verovatno da ona nedeljama neće stići na svoja odredišta i to predstavlja problem i za državu i za dobar deo privatnog sektora, koji u ovom trenutku prema našoj proceni ima zarobljenu robu u vrednosti od oko 550 mil EUR. Tome treba dodati i energente, koje država uvozi, navodi Rajić.

izvor: Politika
foto: pixabay