Od prvog dana imamo pet stalno zaposlenih i taj broj do danas nismo povećavali, ali imamo i široku mrežu spoljnih saradnika. Postavka nam se od samog početka razlikuje od velikih agencija jer u njima jednog zahtevnijeg klijenta obično vodi više zaposlenih, tako da svako praktično drži svoj „sektor“ i ne zadire u tuđi. Mi smo, pak, boutique agencija, tako da svako u timu mora da poznaje klijenta i sve njegove „sektore“, bez obzira na to što je specijalizovan za jedan deo posla – bilo da je reč o organizaciji događaja, PR-u, digitalu, kreiranju sadržaja… Svako u timu mora da poznaje klijenta u celosti i da razume njegovo poslovanje, kontekst, potrebe i fokuse. Zato nikada nemamo više od pet „velikih“ ugovora – to je već gužva, u kojoj posao postaje stres, umesto igra iz koje se rađaju dobre ideje, kaže Biljana na početku našeg razgovora.
Koji su to trendovi koji, prema vašem mišljenju, najviše oblikuju budućnost PR industrije? Gde se naša zemlja danas nalazi u odnosu na njih?
Kod nas se oduvek radilo drugačije nego u razvijenijim zemljama, ali smo okrnjene budžete nadoknađivali kreativom i improvizacijom – mislim da je to naša, lokalna, posebnost. Ovdašnje agencije, pa i naša, naučile su da rade u nestabilnim okruženjima, da mnogo improvizuju i pronalaze rešenja i kada se stvari čine gotovo nemogućim. Štaviše, to nas posebno inspiriše – to je duh u kojem se kod nas vode poslovi već decenijama, pa ni danas nije mnogo drugačije. Dodatno, u našoj zemlji jasne procedure i pravila uglavnom imaju velike inostrane korporacije, dok u manjim firmama to često nije slučaj, pa se dešava da naručioci posla nemaju jasnu predstavu o tome šta su to odnosi sa javnošću, šta je marketing, šta podrazumeva jedna kampanja i kako se ona vodi. A to može da vodi nerealnim očekivanjima s jedne, ili neisporučenim zadacima s druge strane.
Danas živimo u eri skrolovanja i kratke pažnje. Kako u svom radu pristupate kreiranju poruka koje će zaista dopreti do savremenog potrošača koji „nema vremena“? Koji kanali i formati su se pokazali kao najefikasniji?
Budući da smo kolega i ja osnovali ovu agenciju noseći sa sobom iskustvo iz medijskog posla, dobro znamo šta je čuveni „lid“ – odnosno, da već u prvoj rečenici kažemo ono najvažnije. U svakom novinarskom tekstu čitalac već na samom početku mora jasno da razume smisao i ideju poruke; informacija je ključna, a utisci su dodatak, ulepšavanje. Tako manje-više danas funkcioniše komunikacija na svim platformama, pa i na društvenim mrežama. Ako odmah ne kažeš šta je važno, gubiš sagovornika. Zato nama to nije teško palo i jako se radujemo promenama koje dolaze – one nas uče da budemo pedantniji, fokusiraniji i da se jasnije izražavamo. To naravno ne znači da tolerišemo izostanak suptilnije komunikacije ili odsustvo stila, ali to je lakši deo ako znaš šta ćeš da kažeš. Onda ti ostaje samo da nađeš pravi način kako da to kažeš.
Nije važna forma prezentacije, nego njena suština, a to se često zaboravlja, sa obe strane. Srećom, živimo u vremenu kada se razvijaju razni alati koji nam olakšavaju posao, ali ono što ostaje na nama jeste da ne zaboravimo upravo tu suštinu – da imamo jasnu viziju šta hoćemo i šta nudimo, i da se onda precizno dogovorimo kako ćemo to da sprovedemo.
U današnjem vremenu digitalne transformacije, koji bi bio vaš savet za kompanije i brendove – kako najbolje da komuniciraju sa potrošačima?
Što jasnije, bez zavlačenja. Uz ovaj posao se vezuje i predrasuda da agencije za PR i marketing zapravo prodaju maglu, i to nije sasvim bez osnova – pokušajte da starijim članovima porodice objasnite šta tačno radite u PR-u, pa ćete videti da nije tako jednostavno. Ali ne mora tako da bude. Iskrenim i profesionalnim odnosom, smislenim porukama i zdravom namerom podižu se standardi, a to važi za sve industrije, pa tako i za ovu.
Koji su najveći izazovi sa kojima se PR agencije u Srbiji danas suočavaju?
Nedostatak razumevanja, uglavnom upravo zbog loše komunikacije. Postoji trend da se u našem poslu koriste razne uvezenice iz stranih jezika i korporativnog žargona, ne bismo li pokazali koliko smo u trendu i koliko vladamo materijom – a to zapravo dovodi do nesporazuma. Jasna uputstva, jasna očekivanja i jasni planovi su ono što nam svima olakšava posao. Nije važna forma prezentacije, nego njena suština, a to se često zaboravlja, sa obe strane. Srećom, živimo u vremenu kada se razvijaju razni alati koji nam olakšavaju posao, ali ono što ostaje na nama jeste da ne zaboravimo upravo tu suštinu – da imamo jasnu viziju šta hoćemo i šta nudimo, i da se onda precizno dogovorimo kako ćemo to da sprovedemo.
Za kraj, možete li podeliti primer projekta ili kampanje na koji ste posebno ponosni?
Program „Zdrava hrana svakog dana“ koji radimo za Delhaize Serbia. Maxi je već tri godine nosilac programa čiji je cilj da edukuje decu o zdravim stilovima života. To je program koji smo osmislili i u čijoj realizaciji učestvujemo. Do sada je kroz njega prošlo više od 30.000 učenika, a karavan je obišao više od 330 osnovnih škola širom Srbije. Usuđujem se da kažem da ne verujem da je u Srbiji ikada postojao ovako obuhvatan program – čak ni u sektoru školstva ne verujem da je neko u svom mandatu obišao više od 330 škola. Ideja je plemenita, zdrava, i deca odlično reaguju na nju. A mi smo veoma ponosni što smo deo te priče.
