Ivana Jokić, Puratos: Sveža ponuda u supermarketima menja budućnost pekarske industrije

**Kako biste opisali današnju srpsku pekarsku i poslastičarsku industriju?** Posmatrajući današnju srpsku pekarsku i poslastičarsku industriju, mogu da kažem da je dosta napredovala u poslednjih nekoliko godina\. Početak moje karijere u pekarstvu pre 14 godina su obeležili beli hleb, tost i tek poneki upakovani specijalni hleb\. Ako se analizira današnje tržište pekarstva, ponuda je značajno raznovrsnija i nudi opcije za sve kategorije potrošača\. Značajno je što imamo ponudu nutritivno bogatijih proizvoda, širok spektar upakovanih hlebova i peciva, ali i sveže proizvode koji su dostupni u lancima supermarketa\. Smatram da naše tržište prati u korak ostatak tržišta u regionu\. Poslastičarska industrija ima primetan rast, ponuda različitih ukusa je dostupna, ali uglavnom u formi zamrznutih torti ili tradicionalnih komadnih kolača\. Očekujem da će ova industrija imati eksponencijalni rast u narednom periodu\. **Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?** Kao deo kompanije koja svoj rast fokusira na inovativnim rešenjima, mislim da je dosta globalnih trendova prisutno i na našem tržištu\. O Dubai trendu možemo da pričamo u svakom delu sveta, pa tako i u Srbiji, za šta su zaslužne društvene mreže\. Očekujem da neki trendovi tek postanu aktuelni u Srbiji, kao što su organski proizvodi i funkcionalno nutritivni proizvodi \(smanjenje soli, šećera i slično\)\. Prema raznim istraživanjima srpski potrošači su vrlo podeljeni \- veći deo čine tradicionalisti koji preferiraju Sava hleb i krempitu, ali je primetan porast potrošača koji vole inovativne proizvode kao što su cube kroasani ili princes krofna sa macha kremom\. Tradicionalni proizvodi će uvek imati primat na našem tržištu zbog običaja, navika i sastava stanovništva\. Ali inovacije su te koje prave „buzz“ na tržištu i proizvođači ih koriste kako bi održali imidž i privukli nove potrošače\. U proteklih pet do 10 godina, na našem tržištu su se pojavili inovativni proizvodi koji su postigli veliki uspeh, čak i u regionu\. Verujem da će i budućnost doneti slične primere koji će biti inspirisani globalnim trendovima i pričama\. **Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?** Smatram da budućnost pekarske i poslastičarske industrije leži u razvoju i unapređenju tehnologije zamrznutih proizvoda\. Činjenica je da je prisutno sve manje lokalnih pekara i poslastičarnica, da su potrošači zbog tempa života više okrenuti ka supermarketima i tu se snabdevaju pekarskim proizvodima i kolačima\. Kako bi osigurali da tokom celog dana imaju sveže proizvode u vitrinama, supermarketi su okrenuti ka polupečenim ili fermentisanim smrznutim pekarskim proizvodima\. Njihova brza i jednostavna dorada omogućava da ponuda svežih proizvoda uvek bude dostupna potrošačima\. Ipak, smatram da će uvek biti potražnje za domaćim, zanatskim proizvodima i u skladu sa tim očekujem da će proizvodnja hleba sa kiselim testom biti značajna u budućnosti\. Takođe, proizvodi bez E brojeva, sa „čistom“ deklaracijom, će zasigurno biti više prisutni kako u pekarskoj tako i u poslastičarskoj industriji\. > Prema raznim istraživanjima srpski potrošači su vrlo podeljeni \- veći deo čine tradicionalisti koji preferiraju Sava hleb i krempitu, ali je primetan porast potrošača koji vole inovativne proizvode kao što su cube kroasani ili princes krofna sa macha kremom\. **Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u vašem poslovanju?** Smatram da su glavna ograničenja u pekarskoj i poslastičarskoj industriji nedostatak adekvatne opreme i edukovane radne snage\. Ulaganja u opremu i nove tehnologije zahteva značajne investicije, a proizvođači se teško odlučuju na taj korak iz više razloga\. Nije jednostavno proizvoditi inovativne proizvode na linijama koje su stare po nekoliko decenija\. Ako tome dodamo da je sve manje ljudi zainteresovano da radi u ovim industrijama zbog teških fizičkih poslova, smenskog rada, izazovnog okruženja \(hladni pogoni za proizvodnju smrznutih proizvoda\), nameće se potreba za automatizacijom\. Verujem da ulaganje u adekvatnu opremu i kreiranje radnog prostora koji je prihvatljiviji za radnike moraju biti fokus u narednom periodu\. Obe industrije su vrlo dinamične i kreativne, ali je neophodno približiti ih mlađim generacijama\. Shodno tome, smatram da edukacija budućih poslastičara, pekara i tehnologa treba da bude deo dobre prakse svih proizvođača\. Ulaganje u njihovo znanje donosi sigurniju budućnost\. **Kakva je uloga održivosti i ekološke svesti u vašim procesima proizvodnje?** Kompanija Puratos je društveno i ekološki osvešćena firma\. Sa izgradnjom naše nove fabrike u Kragujevcu 2024\. godine, imali smo mogućnost da posebnu pažnju posvetimo emisiji CO2, gde težimo da dostignemo 0 u naredne tri godine\. Tretman otpadnih voda je izuzentno važan za naš tip proizvodnog pogona, pa smo značajna sredstva uložili u nov sistem za preradu vode koja napušta naš pogon\. Dodatno, u procesu smo prebacivanja svih ambalažnih materijala koje koristimo na reciklabilnu varijantu\. Jedan od glavnih zadataka našeg tima ove godine je da food waste to landfield svedemo na 0, odnosno da optimizujemo procese nabavke i proizvodnje, kako ni jedan Puratos proizvod ne bi završio na deponiji\. **Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije \- kako unaprediti sektor?** Verujem da će zvučati prozaično ili već viđeno, ali verujem da unapređenje svakog sektora kreće od ljudi\. Ulaganje u nove veštine, unapređenje postojećih, putovanja po ostalim tržištima, seminari, susreti sa kolegama iz branše \- sve su to načini na koji se zaposleni mogu inspirisati i unaprediti svoje znanje\. Ako se osvrnem isključivo na svoju branšu, tu dodatno moram da istaknem da je neophodno vreme da se izgradi iskusan tehnolog\. Praktičan rad i iskustvo su ključni za bilo koju poziciju, ali za svakog tehnologa je neophodno praktično iskustvo i sve što dnevna proizvodnja i razvoj nose sa sobom od izazova\. Nedostatak praktične obuke tokom studiranja je glavni razlog zašto je nužno uložiti dodatno vreme u obuku mojih kolega\. Ukoliko se osvrnem na svoje iskustvo i ono što se očekuje od tehnolga u razvoju Puratosa, svoje znanje sa fakulteta sam morala da nadogradim sa višegodišnjim praktičnim radom, brojnim probama i testiranjima, učenjem kako na primer enzimi funkcionišu na različitim doziranjima i u različitim uslovima itd\. To su znanja koja podrazumevaju vreme i posvećenost i zahvalna sam što sam imala priliku da upravo na taj način steknem iskustvo koje imam\. Sagledavajući svoj put, shvatila sam da je neophodno da pružim isto mlađim kolegama, pa iz tog razloga u mom timu uvek postoji praktikant \- neko ko je tek završio fakultet i ko želi da uči, ali i da praktično radi i usavršava svoje veštine\. To bi i bila moja ključna poruka \- prenošenje znanja i ulaganje u kolege, posebno mlađe generacije\.