Kako biste opisali današnju srpsku prehrambenu industriju?
Srpska prehrambena industrija ima kvalitetnu osnovu za dalji razvoj, pre svega zahvaljujući dobroj vezi sa domaćom poljoprivredom, dugoj proizvodnoj tradiciji i znanju koje je godinama stvarano u našim kompanijama. Istovremeno, poslujemo na tržištu koje je znatno zahtevnije nego ranije, menjaju se navike potrošača, rastu očekivanja u pogledu kvaliteta i dostupnosti proizvoda, a konkurencija je sve izraženija. Prostor za dalji rast vidim, pre svega, u jačanju konkurentnosti domaćih proizvoda i njihovom snažnijem pozicioniranju na međunarodnim tržištima. Da za to imamo dobru osnovu pokazuje i podatak da je izvoz biljnih i prehrambenih proizvoda u 2025. iznosio 5,2 milijarde evra, odnosno 15,6% ukupnog izvoza. To potvrđuje da domaća prehrambena industrija ima značaj koji prevazilazi granice našeg tržišta. Konkretno, kada govorimo o Dijamantu, naša pozicija nosi posebnu odgovornost. Imamo liderske pozicije u ključnim kategorijama, a konkurentnost gradimo i na domaćem i na međunarodnom tržištu - danas smo prisutni na 16 izvoznih tržišta. Naš zadatak je da svojim kvalitetom, investicijama i odnosom prema potrošaču doprinosimo daljem razvoju i podizanju standarda u čitavoj industriji.
Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?
Kada govorimo o inovacijama, mislim da je važno da ih ne posmatramo isključivo kroz novi proizvod ili novu proizvodnu liniju. Globalno gledano, prehrambena industrija se danas menja duž čitavog lanca vrednosti - od načina na koji nabavljamo i prerađujemo sirovine, preko automatizacije i upravljanja podacima, do distribucije, komercijalnog pristupa i komunikacije sa potrošačima. U tom smislu, domaće kompanije mogu ravnopravno da prate globalne trendove kada iza sebe imaju znanje, jasnu strategiju i spremnost da investiraju. Dijamant je prethodnih godina prošao kroz intenzivan investicioni i razvojni ciklus, modernizovan je značajan deo proizvodnje i udvostručeni su kapaciteti. Ipak, za nas je jednako važan i naredni nivo - kako ćemo te kapacitete povezati sa komercijalnim pristupom, efikasnijom distribucijom i boljim korišćenjem podataka.
Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?
Najveći potencijal vidim u tehnologijama koje nam omogućavaju da istovremeno unapređujemo produktivnost, kvalitet i efikasnost korišćenja resursa. Automatizacija, digitalno upravljanje proizvodnjom, kvalitetnija analiza podataka i energetski efikasniji procesi već menjaju način na koji ozbiljne prehrambene kompanije posluju. U Dijamantu smo u prethodnom periodu investirali više od 40 miliona evra u modernizaciju i tehnološko unapređenje proizvodnje, čime smo postavili dobru osnovu za naredne korake. Time što smo postali deo MK Group otvara se prostor da postojeće iskustvo i tržišnu poziciju Dijamanta povežemo sa znanjem i resursima koje kompanija i njene članice imaju u oblasti poljoprivrede i FMCG industrije. Upravo u tom povezivanju vidimo potencijal za dalju razmenu znanja, unapređenje procesa i razvoj novih rešenja koja mogu doprineti još efikasnijem poslovanju.
Naš zadatak je da svojim kvalitetom, investicijama i odnosom prema potrošaču doprinosimo daljem razvoju i podizanju standarda u čitavoj industriji.
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u vašem poslovanju?
Prehrambena industrija je neposredno povezana sa poljoprivredom, pa samim tim zavisi od faktora na koje kompanije ne mogu uvek direktno da utiču - od klimatskih uslova i prinosa do kretanja cena sirovina. U kategoriji ulja ta povezanost je posebno izražena. U takvim okolnostima poseban izazov je očuvati stabilnost poslovanja i tržišnu poziciju. Dijamant je u 2025. godini ostvario 169 miliona evra poslovnih prihoda i EBITDA veću od 5 miliona evra, što potvrđuje da i u promenljivim tržišnim okolnostima možemo da očuvamo stabilno poslovanje i ključnu tržišnu poziciju. Drugi veliki izazov jeste očuvati ravnotežu između efikasnosti poslovanja i standarda kvaliteta koje potrošač očekuje. Kompanije moraju biti sve produktivnije, ali u prehrambenoj industriji kvalitet i bezbednost proizvoda nikada ne sme biti predmet kompromisa. Treći izazov je brzina promena na tržištu. Potrošači danas imaju više informacija, više izbora i drugačija očekivanja nego pre deset godina. Zato sposobnost kompanije da sluša tržište, brzo donosi odluke i prilagođava svoj komercijalni pristup postaje gotovo jednako važna kao sama proizvodna efikasnost.
Kakva je uloga održivosti i ekološke svesti u vašim procesima proizvodnje?
Održivost nije tema koja se može posmatrati odvojeno od poslovne strategije. U prehrambenoj industriji ona počinje već od odnosa prema sirovini i načina na koji koristimo energiju i druge resurse, a nastavlja se kroz proizvodnju, logistiku i upravljanje otpadom. Za velike kompanije, kao što je Dijamant, posebno je važno da nova tehnološka rešenja, pored unapređenja proizvodnih kapaciteta, doprinesu racionalnom korišćenju resursa, smanjenju gubitaka i većoj energetskoj efikasnosti. Verujem da će u budućnosti održivost i konkurentnost biti sve čvršće povezane. Kompanije koje efikasnije koriste energiju i sirovine, smanjuju gubitke i bolje upravljaju procesima istovremeno unapređujući svoj odnos prema životnoj sredini i ekonomiji poslovanja. To je pravac koji donosi dugoročnu vrednost i za kompanije i za industriju u celini.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije - kako unaprediti sektor?
Mislim da srpska prehrambena industrija treba da bude ambicioznija. Imamo kvalitetnu sirovinsku bazu, industrijsko iskustvo, znanje i brendove koji mogu da budu konkurentni mnogo šire od domaćeg tržišta. Sledeći korak mora biti još više ulaganja u tehnologiju, ljude, efikasnije procese i razvoj tržišta. Istovremeno, potrebno nam je više saradnje duž čitavog lanca vrednosti - od poljoprivrednika i prerađivača do distributera i trgovine. Sektor ne možemo dugoročno unaprediti pojedinačnim potezima, već stvaranjem stabilnog sistema koji omogućava svima da planiraju i investiraju. Na kraju, bez obzira na tehnologiju i veličinu kompanije, potrošač ostaje krajnje merilo uspeha. Ako uspemo da spojimo kvalitet domaće sirovine, savremenu tehnologiju, efikasno poslovanje, prepoznatljive brendove i razumevanje tržišta, onda srpska prehrambena industrija ima sve preduslove da bude još značajnija u regionu i šire.
