Kako biste opisali današnju srpsku kozmetičku industriju?
Srpska kozmetička industrija je danas zrelija i samouverenija nego pre deset ili petnaest godina. Domaći proizvođači više nisu samo jeftinija alternativa uvoznim brendovima. Kvalitetom, formulacijama i dizajnom mogu ravnopravno da konkurišu na policama, i u Srbiji i u regionu. Istovremeno, to je industrija pod velikim pritiskom: tržište je malo, konkurencija globalnih kompanija ogromna, a trgovinski lanci imaju sve veću pregovaračku moć. Zato su opstali i rastu oni koji su ulagali u razvoj, kvalitet i izvoz. Naše iskustvo to potvrđuje: danas smo lideri u Srbiji, među vodećima u BiH i Crnoj Gori, a naše proizvode kupuju i u Severnoj Makedoniji, Rusiji i sve više u Kini. To pokazuje da srpska kozmetika ima šta da ponudi i izvan regiona.
Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?
Iskreno, globalni lideri raspolažu budžetima za istraživanje i razvoj koje mi ne možemo da dostignemo. Ali inovativnost nije samo pitanje novca, već i brzine i razumevanja potrošača. Manje kompanije poput naše mogu brže da reaguju na trendove, da razviju proizvod i izbace ga na tržište za nekoliko meseci, a ne godina. U DCP Hemigalu imamo sopstveni razvojni tim, koji prati svetske trendove: prirodne sastojke, dermokozmetiku, zaštitu od sunca, minimalističke formulacije. Te trendove prilagođavamo potrebama i kupovnoj moći naših potrošača. Proizvodimo i za poznate partnere pod njihovim brendom (private label), jer radimo po najvišim međunarodnim standardima. Rekao bih da u primeni inovacija ne zaostajemo mnogo, a u tome nam pomaže i jaka saradnja sa naučnim institucijama.
Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?
Vidim tri važna pravca. Prvi su sirovine nove generacije, održivog porekla i potpune bezbednosti, kao i sve efikasnije formulacije. Drugi je ambalaža: reciklabilni (mono)materijali, PCR plastika, optimizacija zapremine, refil pakovanja. Treći je digitalizacija i u proizvodnji, kroz automatizaciju i praćenje kvaliteta, i u odnosu sa potrošačima, kroz komunikaciju putem društvenih mreža, onlajn prodaju i personalizaciju.
Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u vašem poslovanju?
Najveći izazov je kako da ostanemo konkurentni prema globalnim kompanijama koje imaju neuporedivo veće resurse. Tu su i rast cena sirovina, ambalaže i energije, odnosno ekonomska nestabilnost na globalnom i regionalnom nivou.. Za izvoz je veliki izazov regulativa: svako tržište ima svoja pravila registracije. Kina i Evroazijska ekonomska unija, na primer, traže posebne procedure koje zahtevaju mnogo vremena i znanja. Na kraju, tu je pritisak trgovinskih lanaca na marže i sve jače prisustvo njihovih sopstvenih robnih marki. Uprkos svemu tome, verujem da su izazovi i prilika: primoravaju nas da budemo efikasniji, specijalizovaniji i okrenutiji izvozu.
Pojedinačno nismo dovoljno jaki, a zajedno možemo mnogo više: da utičemo na bolju regulativu, da zajedno nastupamo na sajmovima i stranim tržištima, da sa fakultetima gradimo programe za kadrove koji su nam potrebni.
Kakva je uloga održivosti i ekološke svesti u vašim procesima proizvodnje?
Održivost za nas nije marketinški trend, već pitanje odgovornosti i dugoročnog poslovanja. U DCP Hemigalu dominantno koristimo energiju iz obnovljivih izvora, strogo kontrolišemo emisije u okolinu i dosledno poštujemo zakone i standarde u oblasti upravljanja otpadom, od nastanka do konačnog zbrinjavanja. Trudimo se da idemo i korak dalje od onoga što propisi trenutno zahtevaju. Pratimo evropsku regulativu koja tek dolazi, pa već prilikom formulisanja novih proizvoda uzimamo u obzir ograničenja koja se u EU tek očekuju, samim tim i kod nas jer je naša regulativa usklađena sa EU. Tako smo spremni na promene pre nego što postanu obavezne, a naši partneri na izvoznim tržištima dobijaju proizvod koji će ostati usklađen i u godinama koje dolaze. Kupci i trgovinski partneri sve češće traže dokaze o održivom poslovanju, i to postaje uslov za ulazak na tržište, a ne prednost. Zato održivost uključujemo u svaku fazu, od izbora sirovina do ambalaže.
Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?
Moja poruka je da više sarađujemo, a manje posmatramo jedni druge samo kao konkurente. Pojedinačno nismo dovoljno jaki, a zajedno možemo mnogo više: da utičemo na bolju regulativu, da zajedno nastupamo na sajmovima i stranim tržištima, da sa fakultetima gradimo programe za kadrove koji su nam potrebni. Poručio bih i da ne treba da se plašimo izvoza i velikih tržišta. Naše iskustvo pokazuje da i srpski proizvođač može da uspe u Rusiji ili Kini ako ima kvalitetan proizvod, strpljenje i spremnost da uči. Srpska kozmetika zaslužuje da bude prepoznata kao kvalitetna, a to zavisi pre svega od nas samih.
