Nenad Nenadović, DPS Klas Group: Kvalitet i efikasnost postaju ključna valuta tržišta

**Kako biste opisali današnje srpsko mlinarstvo i agrobiznis?** Mlinska industrija u Srbiji poslednjih godina pokazuje izuzetnu prilagodljivost, uprkos izazovnim makroekonomskim i lokalnim uslovima. Kapaciteti prerade značajno prevazilaze domaću potražnju (oko 850.000 tona godišnje), tako je izvoz, naročito ka tržištima bivše Jugoslavije, ključan za širenje plasmana. Kompanija DPS Klas Group uspešno održava vodeću poziciju na tržištu, isporučujući čak 10.000 tona različitih proizvoda svakog meseca, kroz doslednno sprovođenje GTM strategije uprkos brojnim složenim izazovima. Posebnu pažnju poklanjamo zahtevima domaće FMCG industrije, nastojeći da obezbedimo visoke standarde kvaliteta, specifične tehnološke i logističke zahteve. Pratimo kontinuirani rast udela privatnih robnih marki (PL) u maloprodajnom sektoru, kao i druge promene u navikama potrošača, usled veće brige o zdravlju i ubrzanog načina života, pa je fokus i na proizvodnji pšenične krupice (griza) najvišeg kvaliteta koji se koristi u proizvodnji hrane za decu, kao i integralnog brašna proizvednog od celog zrna pšenice. **Kako ocenjujete inovativnost u vašoj industriji u Srbiji u poređenju s globalnim trendovima?** Sprska mlinska industija ne zaostaje u odnosu na kompanije koje dolaze sa konkurentskih tržišta, niti za globalnim trendovima. Potvrda konkurentosti dolazi i kroz interesovanje za saradnju najveće svetske pekarske industrije, što dodatno motiviše ulaganja u modernizaciju i povećanje kapaciteta – samo u poslednje tri godine DPS Klas Group investirao je više od 7 miliona evra, pretežno u proizvodne resurse. Kompanija danas ime sve uslove za intezivan razvoj proizvodnje namenskog brašna, kako bi odgovorila na promenljivije zahteve i obezbedila individualna rešenja za kupce poput Koncerna Bambi ili Jaffe. Ovakav pristup svrstao nas je među pouzdane partnere vodećih regionalnih firmi u pekarskoj i konditorskoj industriji, koja je tokom poslednjeg perioda značajno rasla. Ipak, osnovna slabost srpskog mlinarstva u izvoznim potencijalima u poređenju sa velikim globalnim proizvođačima, poput onih iz Ukrajine, jeste veličina. **Na koje tehnologije ili inovacije polažete najviše nade za budući razvoj sektora?** Dalji napredak industrije direktno je povezan sa podizanjem stepena automatizacije celokupnog procesa, uključujući preradu, ali i logističke procese koji danas predstavljaju značajnu komponentu u poslovanju i neretko menjaju sliku profitabilnosti: selekciju i skladištenje sirovina, odnosno upravljanje kapacitetima za smeštaj gotovih proizvoda putem savremenih WMS sistema. Tako će, ubuduće, sva naša retail pakovanja brašna od 1 i 5 kg pod robnom markom „JANA brašno“ izlaziti sa potpuno automatizovane linije utrostručenog kapaciteta, koja zahteva minimalno angažovanje ljudskog faktora i smanjuje mogućnost za grešku na minimum. Važno je istaći da smo, kao lideri na tržištu prerade, pre nekoliko godina pokrenuli i primenili model stimulacije kod otkupa žitarica, kojim se nagrađuju proizvođači pšenice višeg kvaliteta. Ovim pristupom obezbeđujemo pouzdane izvore sirovina za proizvodnju brašna najvišeg stepena rafinisanosti. > Eksterni faktori poput globalnih sukoba ili visokih troškova kapitala predstavljaju izazove na koje teško možemo uticati, pa je važno da usmerimo napore na ono što možemo kontrolisati – unapređenje organizacije, smanjenje rashoda i ulaganje u kvalitet i automatizaciju. **Koji su, prema vašem mišljenju, najveći izazovi u sektoru vaše industrije?** Potrebno je adekvatno odgovoriti i na sve izraženiji problem manjka radne snage u proizvodnji i logistici, jer druge industrijske grane nude bolje uslove zapošljavanja usled veće profitabilnosti, zbog čega privlače više radnika, što uz povećanje zarada i stalni rast cena energenata predstavlja najozbiljnije izazove za našu industriju. Rešenja se moraju tražiti u racionalizaciji i efikasnom upravljanju procesima, kako bi se omogućila nova ulaganja i smanjenje operativnih troškova. Osetna je i potreba za profesionalizacijom u organizaciji i vođenju, uz postupno prelaženje sa tradicionalnog modela poslovanja ka savremenijim metodama upravljanja. **Kakva je uloga održivosti i ekološke svesti u vašim procesima proizvodnje?** Tehnološki proces proizvodnje brašna prati realtivno nizak negativni uticaj na okolinu, ali naša kompanija teži daljem smanjenju tog uticaja ulažući u obnovljive izvore energije, pa je tako u planu investicija za naredni period i solarna elektrana za snabdevanje proizvodnog kompleksa u Bogatiću. Poslovni model DPS Klas Group-a zasniva se na konceptu „od njive do trpeze“, što podrazumeva podršku i saradnju sa lokalnim poljoprivrednicima na podizanju kvaliteta pšenice, ali i korišćenje nus-proizvoda u preradi za potrebe proizvodnje hrane za životinje ili ekološkoj proizvodnji električne energije unutar sestrinskih bio-energana, kompanija „Bio i Agro Energo“. **Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?** Eksterni faktori poput globalnih sukoba ili visokih troškova kapitala predstavljaju izazove na koje teško možemo uticati, pa smatram da je važno da usmerimo napore na ono što možemo kontrolisati – kao što su unapređenje organizacije, smanjenje rashoda i ulaganje u kvalitet i automatizaciju. Takođe, treba naglasiti da mlinska industrija očekuje podršku relevantnih institucija kako bi se prepoznao značaj trenutne situacije u sektoru i obezbedili mehanizmi koji olakšavaju nove investicije i digitalizaciju, koja postaje neophodna i u ovom segmentu poslovanja.