Lejla Dautović, direktor inovacija, istraživanja i razvoja SPP Pića, Atlantic Grupa: Održivost je stvar poslovne pismenosti

Sa Lejlom Dautović, direktorom inovacija, istraživanja i razvoja SPP Pića u Atlantic Grupi, razgovarali smo o održivom razvoju, generalno, a dala nam je i neke konkretne primere kako oni u Atlantic Cedeviti primenjuju ove principe u svom poslovanju. *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/lejla-dautovic-atlantic-1.jpg)* *Lejla Dautović: Volela bih da napomenem da održivost nije isključiva, nije ili sve ili ništa. Osnovni postulat je da se ne čini ništa što je terminalno loše, bilo za okolinu, bilo za društvo, a svaki korak koji se napravi da bi bilo bolje nego što je danas, vredan je pažnje i razumevanja. Mnogo je važnije imati jasno definisan cilj i način na koji ga meriš, te ostvarivati kontinuirani pomak, nego pokušati napraviti sve, odmah ili u jednom koraku, jer pristup all at once neće biti izvodljiv.* * * * **Kako biste ukratko objasnili suštinu održivog razvoja i zašto smatrate da je važno demistifikovati taj pojam za širu javnost?** Održivost je pojam koji je u poslednje vreme svuda oko nas, svi pričaju o održivosti i ona stalno ima neku auru napola tajanstvenosti, a napola neinteresantnosti. Jedna od dobrih definicija održivog razvoja shvata ga kao proces stvaranja novih razvojnih mogućnosti za poslovanje, pri tom osiguravajući bolju budućnost za nove generacije. Ako ogolimo stvari, razumevanje koncepta održivosti u osnovi je jednostavno, to je svojevrsna ravnoteža koju moramo postići između onoga što kao ljudi (društvo, industrija ili organizacija) činimo ili jedni prema drugima ili prema okolini. Održivi razvoj nije ideologija, to je deo zdravog razuma i poslovne pismenosti. Nužno je da kao šira zajednica svi razumemo kontekst kako sve što kao pojedinci ili organizacija radimo, ima uticaja na sve nas. Duboko verujem da ljudi bolje funkcionišu i doprinose bilo čemu (projektu, zadatku, ali i svakodnevnom životu) kad razumeju. I stoga je demistifikacija bitna. **Kako prosečan potrošač danas shvata koncept održivosti? Možete li dati primere kako održivost nadilazi puku ekološku dimenziju i uključuje i društveni aspekt?** Prosečan potrošač danas, još uvek, vidi održivost kroz prizmu živitne sredine. Ako spomenemo održivost, neko će kimnuti glavom i reći: hm da, ekologija ili plastika. I to je u redu, kao početak. Kad su u UN-u radili na postavljanju ciljeva održivosti, nisu bas olakšali priču time što su kreirali 17 ciljeva. Ali, ti se ciljevi mogu grupisati u nekoliko celina kako bi bili jednostavniji za razumevanje, a bave se i životnom sredinom, klimatskim promenama, bioraznolikošću i ljudskim pravima i jednakosti polova itd. Svakako, treba shvatiti da glavna odgovornost za promovisanje razumevanja održivosti ne leži samo na pojedincu i potrošaču, već pre svega na nama, kompanijama, te su veliki brendovi veoma dobar portparol komunicirajući prema svojim potrošačima i govoreći o važnosti teme i konkretno preduzetih aktivnosti. Dosta je takvih primera, recimo BOKS by Reebok, gde se deci od pet do 12 godina obezbedio pristup fizičkim aktivnostima, ili svima poznati primer brenda Dove koji promoviše zdraviji pristup percepciji ženskog tela. No za dobre primere ne moramo ići predaleko, imamo ih i veoma dobrih kod nas u Atlantic Grupi. Tako je Cedevita 2021. godine, u doba pandemije i potresa, pokrenula edukativnu stranicu „Budi DOBRO. Budi CE.”, kako bi ljude svih generacija podstakla na brigu o vlastitom mentalnom zdravlju. Kroz našu platformu, stručne smernice putem članaka, podcasta i edukativnih video materijala te rubrika poput „Dobro je pitati“ hteli smo da omogućimo pojedincima poverljivu platformu na kojoj mogu da postavljaju pitanja koja bi inače ostala neizgovorena, da ojačaju osećaj kontrole nad vlastitim životom, i da ih osnaži u suočavanju s problemima. Sama platforma dodatno je evoluirala, te je u sklopu obeležavanja meseca borbe protiv raka dojke, 2022. godine pokrenuta kampanja „Budi TU. Budi CE“. Hteli smo da osvestimo javnost o izazovima s kojima se suočavaju oboleli od raka dojke i njihovi bližnji, te o tome kako im u tom procesu pružiti potrebnu podršku. Odlučni smo da Cedevita, uz saradnju s brojnim stručnim licima i udruženjima nastavi da bude “pokretač optimizma u društvu” i to kroz širenje svesti i učenje o vrednostima i snagama koje posedujemo. Ono što je osnovno u komunikaciji svega što radite jeste da morate biti iskreni i verodostojni u bilo kojoj od ovih aktivnosti i greenwashing mora biti smrtni greh. **Kako izbeći zamku greenwashing-a i kako obezbediti transparentnost u komunikaciji o održivosti?** Kao što sam već napomenula, iskrenost i verodostojnost su prva dva preduslova. Kad odabirate aktivnosti i još bitnije, kad komunicirate o njima, za početak proverite koliko imaju smisla s vašim brendom i misijom i politikom vaše kompanije. Bavite se dugoročnim stvarima i zacrtajte cilj, krenite da radite i merite kakav ste pomak napravili. Mislim da brendovi upadnu u zamku greenwashinga ređe iz namere (mada, naravno, postoje i takvi primeri), a češće zbog prenaduvavanja onoga što stvarno čine, jer im se pomaci čine maleni. Objasniću na primeru. Mi smo na krovu zgrade Atlantic Cedevite u Zagrebu postavili solarnu elektranu koja zadovoljava 1,1% naših godišnjih potreba za električnom energijom, što se čini samo kap u moru, ali za nas veoma bitna kap. I nećemo skrivati tu činjenicu i prezentovati kao da imamo proizvodnju struje kao velika elektrana, to bi bio greenwashing, dovoljno je da samo prećutimo detalje. Svesni smo da je pred nama još dugačak put, ali na svako se putovanje kreće prvim korakom. Treba razbiti iluziju da je sve idealno, ali treba govoriti i o svim dobrim stvarima koje se rade, bez obzira na to što se možda čine malene. Bitno je biti transparentan, jasno priznati da se svi izazovi ne mogu rešiti u jednom koraku. Već u idućoj godini u planu je skoro osam puta veća elektrana na lokaciji Apatovec. | Ono što je osnovno u komunikaciji svega što radite jeste da morate biti iskreni i verodostojni | **Često se pominje ESG kao ključni element održivosti. Kako vaša kompanija integriše ESG principe u svoje poslovanje i strategiju?** U Atlantic Grupi, pa tako i Atlantic Cedeviti, održivost je utkana i u naše vrednosti i u strategiju. Atlantic Grupa održivost upravo shvata kao proces stvaranja novih razvojnih mogućnosti za poslovanje, kao i za bolju budućnost novih generacija. Delujemo odgovorno prema sebi, svojim zaposlenima i društvenoj zajednici, integrišući ekonomske, društvene i ekološke dimenzije u svakodnevno poslovanje, što u krajnjoj liniji doprinosi ekonomskom rastu i napretku društva u celini. U okviru toga smo, povezujući globalno važna pitanja (Zeleni dogovor EU), potrebe naših stejkholdera i naše strateške prioritete, odabrali osnovna područja delovanja i definisali pet jasnih ciljeva održivog razvoja, koji su našli mesto u svim strateškim planovima kompanije. U području životne sredine to su smanjenje efekata staklene bašte, odgovorno korišćenje vode i mogućnost potpunog recikliranja ambalaže, a u području društvene odgovornosti to su naši zaposleni, što podrazumeva angažovane i sposobne radnike, bez povreda na radu i polno ravnopravne; te proizvodi, što uključuje stalno poboljšavanje receptura i nutritivnih vrednosti, čiste etikete (clean labels) i smanjenje pakovanja. Ovi ciljevi podržavaju globalne ciljeve održivog razvoja i takođe su usklađeni s ESRS-om, evropskim standardima izveštavanja o održivosti. Kako bismo transparentno merili, definisali smo i ključne indikatore učinka koji su jasni i vremenski ograničeni. Oni su svi utkani u indeks održivosti kompanije, koji svake godine govori koliko smo bili uspešni u ostvarivanju godišnjih ciljeva. U 2023. godini, postignut je indeks održivosti od 102 posto, što znači da smo premašili postavljene ESG ciljeve. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/lejla-dautovic-atlantic-2.jpg) **Zašto je Atlantic Cedevita odlučila da objavi svoj prvi izveštaj o održivosti, iako nije obveznik izveštavanja prema određenim standardima? Kako ste definisali ključne pokazatelje uspeha u vašim održivim inicijativama?** Da, Atlantic Cedevita nije obveznik izveštavanja po ESRS standardu, no Atlantic Grupa jeste, te je ove godine već objavljen izveštaj za 2023. godinu, pripremljen po ESRS standardu. Kako je Atlantic Grupa već pre par godina definisala KPI-eve koje u smislu održivosti pratimo i o kojima izveštavamo, te smo kao korporacija vrlo osvešteni, želeli smo sami sebe proveriti kako stojimo kao brend Cedevita. Brend Cedevita, kao sastavni deo Atlantic Grupe, prati i radi na svim ključnim pokazateljima uspeha koje smo u Atlantic Grupi stavili u fokus, ali i kao brend imamo područja za koja smatramo da su deo naših vrednosti i na kojima intenzivno radimo. Priprema takvih izveštaja uvek je vrlo dobar trenutak za proveru smisla, gde ste i jeste li na pravom putu. Tako je za Cedevitu ova faza pripreme prvog izveštaja bila polazna tačka, te smo iz celog procesa dosta naučili, snimili situaciju i zaključili gde smo u ovom trenutku. Otkrili smo dosta dobrih područja na kojima radimo i na koja treba da budemo ponosni, ali smo postali svesni i onih u kojima smo manje dobri, kojima se možda do danas nismo bavili dovoljno i na koja ćemo se skoncentrirati u idućem periodu. S jedne strane, izuzetno smo dobri u bezbednosti naših zaposlenih, imamo vrlo nizak procent povreda na radu (daleko ispod proseka industrije) i više od 60% žena na menadžerskim pozicijama, na što smo veoma ponosni. Dok su, primera radi, svest o uticaju na okolinu naših dobavljača te način na koji tretiraju lokalnu zajednicu ili zaposlene, područja na koja ćemo imati dodatni fokus u budućnosti. **Možete li istaći nekoliko konkretnih primera održivosti koje je Atlantic Cedevita implementirala u proteklom periodu?** Uzimajući u obzir potrebe potrošača i praktičnost pakovanja, Cedevita je po uzoru na svoje „hero pakovanje“ od 200g, uvela i veće pakovanje od 455g u čvrstoj formi. Prilikom redizajna bio nam je vrlo bitan i aspekt očuvanja okoline. Kod razvoja novih pakovanja napravili smo velik iskorak u smislu smanjenja plastike (umesto plastične folije uveli smo kartonsko sekundarno pakovanje certifikovano po FSC standardu, čime smo smanjili količinu plastike za 48t). Takođe smo zamenili nereciklabilne materijale reciklabilnim, PVC sleevove zamenili smo s PET materijalom, dok smo veće pakovanje od 455g uveli u reciklabilnom formatu, čime smo ukupno na tržište stavili 53t manje nereciklabilnih materijala. I svesni smo da treba još mnogo toga raditi. U samom procesu proizvodnje neminovno dolazi do trošenja resursa, kao što su voda i energija. U proteklom periodu, aktivno smo upravljali svim proizvodnim i distributivnim lokacijama i kroz dve godine, uštedeli smo energiju ekvivalentnu godišnjoj potrošnji oko 11.000 frižidera veličine 300 litara. A, samo prošle godine smanjili smo potrošnju vode za 1527m3, što je ekvivalent 127 vatrogasnih cisterna vode. **Kako Cedevita planira da unapredi napore održivosti u budućnosti?** Cedevita je veliki brend i kao i svi veliki brendovi nosi i dozu odgovornosti, kako prema potrošačima i lokalnoj zajednici, tako i prema okolini. Mi smo svesni važnosti vlastitog uticaja na promovisanje društvene odgovornosti, stoga je jedna od ključnih budućih aktivnosti usmerena na dodatni razvoj održivih rešenja s ciljem smanjenja negativnog uticaja na okolinu. A, kroz edukativnu platformu „Budi DOBRO. Budi CE.“ i dalje ćemo biti pokretač optimizma u društvu i doprinositi zajednici i našim potrošačima. Održivi razvoj nije jedan čin koji se odigra i nije sam sebi svrha, to je putovanje na koje niko ne kreće samostalno, pa ni Atlantic Grupa ili Cedevita. Premda je glavna inicijativa na kompaniji, bitan je zajednički doprinos svih učesnika i države, i lokalne zajednice, i potrošača.