Mia Perleta, generalna direktorka, ad Podunavlje Bačka Palanka: Ističemo se dobrom ponudom, a ne visokim cenama

Pre nego što je odlučila, 2017. godine, da bude deo porodičnog biznisa, u kojem je ostala do danas, naša sagovornica je provela pet godina u advokaturi, pošto je po struci diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom. *Posao u kompaniji ad Podunavlje Bačka Palanka otpočela sam kao direktorka sektora za opšte, pravne i kadrovske poslove, razvijajući ga u svim aspektima, a 2024. godine sam imenovana za generalnu direktorku kompanije*, objašnjava nam **Mia Perleta**, na početku intervjua za InStore. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/naslovna-mia.jpg) *Mia Perleta: Osnovna motivacija u radu u kompaniji AD Podunavlje u Bačkoj Palanci mi je prefiks „porodični posao“ u kojem imam priliku da iskažem sopstvenu kreativnost, da stičem nova znanja i iskustva i da zajedno sa najbližim saradnicima i lojalnim zaposlenima održim porodični razvoj.* * * * **Kompanija ad Podunavlje osnovano je 1953. i od tada je prošlo kroz sve oblike organizovanja društvene svojine, sve do 2002, kada se transformiše u Akcionarsko Društvo, kada kreće i proces privatizacije, koja je završena 2006. Šta biste, u ovom višedecenijskom periodu, istakli kao najvažnije trenutke za kompaniju?** Tačno je da je kompanija prošla u svojoj istoriji kroz navedeni razvojni period. Upravo je proces privatizacije dao novi podstrek za razvoj kompanije, u trenutku kada je društvena svojina gubila bitku u savremenim privrednim kretanjima. Prelaskom svojine nad kapitalom u privatnu, privatizovanoj od strane konzorcijuma dva domaća fizička lica, otvorili su se novi vidici, ideje i način funkcionisanja kompanije. Mnogo se vodilo računa o racionalnosti, troškovima, profitabilnosti, što je omogućilo intenzivno proširenje tržišta, otvaranje novih maloprodajnih objekata na novim tržištima, na kojima društvo do tada nije poslovalo. U periodu od 2002. godine do danas, kompanija je modernizovana u svakom smislu, konstatno raste, povećava se nivo znanja i obučenosti zaposlenih, maloprodajni objekti se uređuju po najnovijim standardima, kako bi se potrošaču omogućila udobnost, raznovrsnost i širok asortiman proizvoda za kupovinu. **Godine 2011, zajedno sa tada još 13 partnerskih firmi, učestvovali ste u osnivanju Domaćeg trgovačkog lanca, udruženja koje uspešno funkcioniše i danas, uz minimalne promene u članstvu. I pre osnivanja DTL-a, postojala su razna udruženja trgovaca, ali ni jedno nije opstalo ovako dugo. Prema vašem mišljenju, koji su glavni razlozi za „dugovečnost“ DTL-a.** Pre 2011. godine u Srbiji su poslovala razna trgovačka udruženja i to: CBA, Zdrava alijansa, Tradicionalna trgovina i drugi. Pomenute 2011. godine, članovi ovih udruženja su našli motiva i snage da zajednički profilišu nov metod rada, da dogovore procedure i mehanizme u kojima neće doći do majorizacije većih u odnosu na manje, tako što su svi osnivači imali jedan osnivački ulog i jedan glas u skupštini Društva. Time su izbegnuti razlozi propadanja, kao u prethodno navedenim udruženjima. DTL i danas odoleva tržištu iz razloga što su osnivači postigli konsenzus oko zajedničke poslovne politike, pravaca razvoja i poslovanja svih pojedinačno i udruženja u celini. **Udruživanje manjih trovačkih lanaca donosi im brojne benfite. Koji su vama najznačajniji u poslovanju i zbog čega?** Prema mom mišljenju, najznačajniji benefit udruživanja, u konkretnom slučaju za članice DTL-a, jeste ojačana pozicija u pregovorima sa proizvođačima odnosno dobavljačima, stvaranje boljih uslova i pristup širem asortimanu proizvoda, a što rezultira konkurentnijim odnosno pristupačnijim cenama prema svojim potrošačima. Sve navedeno donosi stabilnost i sigurnost u poslovanju svih nas zajedno na nivou udruženja. Zajednička nabavka, uvoz, proizvodnja i plasman privatne robne marke, razmena iskustava i druge benefite, pruža ovo zajedništvo. **Podunavlje, u okviru DTL Sistema, ima najširu geografsku disperziju poslovanja, od svih članica. Koliko, trenutno, imate maloprodajnih objekata u mreži, i u kojim sve delovima (gradovima) Srbije?** Maloprodajna mreža nam je veoma razuđena. Trenutno poslujemo u 142 maloprodajna objekta, a samo u ovom mesecu u planu je otvaranje još dva maloprodajna objekta, jedan u regionu Bačke Palanke, a drugi u regionu Kovina. Naša maloprodajna mreža prostire se od Vrbasa na severu Vojvodine do Kragujevca na jugu, Bačke Palanke na zapadu i Vršca na istoku naše zemlje. Kompanija neprekidno analizira tržišta i konkurencije, analizirajući trižišne prilike na potencijalnim lokacijama, istovremeno definišući strategiju širenja, finansijsku procenu i budžetiranje, a naposletku da to bude do krajnje instance ispraćeno operativnom, kadrovskom i logističkom podrškom. **Kojih su površina vaše radnje? Koliko kupaca prosečno dnevno prođe kroz vaše objekte i koliko iznosi prosečna dnevna korpa, u zavisnosti od lokacije radnje i njenog formata?** Naši maloprodajni objekti su prosečne površine od 150 m2 do 200 m2, osim dva koja se ističu kao marketi velikog formata od 400 m2 i 900 m2. Na dnevnom nivou, prosečno, kroz naše maloprodajne objekte prođe više od 40.000 potrošača. Prosečna dnevna korpa, u gradskim sredinama iznosi oko 800 rsd, dok je u ruralnim sredinama oko 650 rsd. | Ad Podunavlje, sa svojim maloprodajnim objektima, predstavlja sistem “komšijskih radnji” koje poznaju svoje okruženje, privlače lokalne dobavljače, a sve u cilju zadovoljenja potreba potrošača | **Osim maloprodajne mreže, imate i dva velika distributivna centra, u Bačkoj Palanci i u Kovinu. Recite nam nešto više o njima, koje su površine, koji su im kapaciteti, koji broj radnji se snabdeva iz svakog od njih?** Tačno je, imamo dva velika distributivna centra, od kojih je jedan trenutno u fazi proširenja i povećanja kapaciteta skladištenja robe. Jedan je lociran u Kovinu od skoro 2000 m2, a drugi je u Bačkoj Palanci, gde je i sedište kompanije, od skoro 3000 m2. Svaki distributivni centar tako je koncipiran da može da opsluži više od 70 maloprodajnih objekata i svaki je opremljen i sa rashladnim komorama za skladištenje proizvoda hladnog režima. Na kraju lanca je otpremanje robe iz distributivnih centara ka maloprodajnim objektima, posredstvom partnerske logističke kompanije. **Na vašem sajtu, navodi se da ste počev od pretprivatizacione 2001, pa sve do kraja 2024. godine, značajnije povećali ukupan godišnji prihod, i da taj trend razvoja nastavljate i do danas. Na koji način je kompanija uspela da ostvari tako značajan rast, u veoma izazvnom poslovnom okruženju, naročito u poslednjih nekoliko godina?** Već sam napomenula da je privatizacija 2002. godine bila ključni momenat u poslovanju i razvoju društva. Društvo svake godine sačinjava svoj biznis plan kojim predviđa pravce razvoja, godišnje i petogodišnje. Na unutrašnjem planu utrvrdili smo, propisali i usvojili mnogo procedura kojima definišemo rad sektora, službi i pojedinačno zaposlenih. Osim toga, od 2002. godine razvijamo sopstveni informacioni sistem koji nam omogućava da organizujemo i pratimo poslovanje do najsitnijih detalja, od mesta nastanka troška do mesta sticanja prihoda. Takođe, veliku pažnju poklanjamo edukaciji zaposlenih na svim nivoima, od zaposlenih u maloprodajnoj mreži do rukovodećih kadrova. Uz to, kompanija izuzetnu pažnju poklanja društveno odgovornim aktivnostima i njen rast je značajni od navedenog u pitanju. Možemo da istaknemo da se, u poslednjih nekoliko godina, pažnja posvećuje i organizaciji team buildinga koja ima veliki značaj za zaposlene, doprinoseći jačanju timskog duha, poboljšanju međuljudskih odnosa, a naposletku i boljoj produktivnosti. Oni se obično organizuju na interesantnim destinacijama u okviru i van granica Srbije. Njihov koncept se ogleda u radno rekreativnom modelu boravka, gde se zaposleni edukuju i razmenjuju iskustva, razvijaju veštine koje direktno utiču na uspeh i efikasnost kolektiva. Tu su neizbežni obilasci lokaliteta kraja u kojem se organizuje team building, što se pokazalo kao efikasan način da se zaposleni opuste i izađu iz svakodnevnog radnog okruženja. ![](https://instore.mpanel.app/image/cache/original/files/images/2Q==) **Iako je malo usporena, inflacija je i dalje prisutna. Čak i oni potrošači koji ne pamte cene, primetili su njihov rast za prehrambene i neprehrambene proizvode. Prema vašem iskustvu, šta kupci mogu da očekuju kada je u pitanju dalje kretanje cena i na koji način će Podunavlje da im pomogne u očuvanju kućnog budžeta?** Svojom poslovnom politikom, ad Podunavlje se uvek trudilo da ima pristupačne cene, među najpovoljnijim na tržištu Srbije. To postižemo, prema našem mišljenju, kontrolom sopstvenih troškova, a samim tim i adekvatnom politikom maržiranja, koja će biti dovoljno privlačna da pridobije lojalne kupce. Ad Podunavlje, sa svojim maloprodajnim objektima, predstavlja sistem “komšijskih radnji” koje poznaju svoje okruženje, privlače lokalne dobavljače, a sve u cilju zadovoljenja potreba potrošača. **Da li snižavanje cena i promocije vidite kao efikasan način u tim nastojanjima? Kako gledate na „rat cenama“među trgovcima i kakvog uticaja to ima na vaše poslovanje?** Naša poslovna politika se trudi da zastupa princip konstantnosti cena, bez prevelikih oscilacija jer jedino tako dajemo sigurnost potrošaču da neće biti iznenađen kada obavi kupovinu u našim maloprodajnim objektima. Promocije i akcije su svakodnevno prisutne u našim maloprodajnim objektima. Mi nismo pobornici “rata cenama”, iz razloga koji sam napred navela. Dakle, konstantnost u poslovanju za nas predstavlja sigurnost za potrošače. **DTL članice nisu bile obuhvaćene nedavnim bojkotom potrošača pet najvećih trgovačkih lanaca, ali kako vi gledate na ovu akciju? Da li smatrate da je nezadovoljstvo potrošača opravdano? Prema vašem mišljenju, da li trgovci snose određenu odgovornost zbog visokoih cena, iako ne učestvuju samo oni u njihovom formiranju? Gde vidite rešenje?** DTL članice imaju isti pristup potrošačima, kao i ad Podunavlje, koja je jedna od njih. Naime, ističemo se dobrom ponudom, a ne visokim cenama. Svi smo mi potrošači i svi reagujemo na visoke cene. Što se tiče odgovornosti, mislim da nisu trgovci jedini koji utiču na visoke maloprodajne cene, jer one zavise od više faktora, uključujući i tržišne uslove, nabavne cene, državne regulative i poslovne strategije. Potencijale koje bih istakla, a koji mogu da utiču na snižavanje cena, jesu smanjenje troškova poslovanja, državne regulative i kontrole. Rešenje, takođe, vidim u opštem razvoju države i društva u kojem će biti omogućene jeftinija energija (struja, nafta, gas) i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, koje će u krajnoj instanci dovesti do smanjenja troškova poslovanja i stabilizacije tržišta, čime će i maloprodajne cene početi da opadaju. | Pobornici smo i aktivno radimo na inovacijama u poslovanju, pre svega, u IT sektoru, koristeći sve više alata AI | **Kako, generalno, u kompaniji gledate na inovacije i na kojim poljima ih uvodite? Navedite nam neki primer?** Pobornici smo i aktivno radimo na inovacijama u poslovanju, pre svega, u IT sektoru, koristeći sve više alata AI, konstantnom dizanju standarda uređenja (DTL), tehnoloških inovacija u maloprodaji i povećanje udobnosti kupovine, kao i podizanje nivoa znanja kadrova i generalno ljudskih resursa. **Kakvi su planovi kompanije za dalji razvoj maloprodajne mreže? Imate li u planu otvaranje još nekog distributivnog centra, kada i gde?** U ovom trenutku, dva distributivna centra, u Bačkoj Palanci i u Kovinu, zadovoljavaju potrebe kompletne maloprodajne mreže, a kako se ona bude dalje razvijala, Uprava društva će doneti odluku za eventualno otvaranje novog distributivnog centra. Što se tiče planova za dalji razvoj, akcenat nam je na svakodnevnom podizanju nivoa znanja zaposlenih, ovladavanje novim tehnologijama rada i procedurama, daljim razvojem informacionog sistema, a u cilju smanjenja troškova i podizanja profitabilnosti kompanije. **Kako vidite srpsku maloprodajnu scenu, trenutno, i u kom smeru vidite njen dalji razvoj?** Razvoj srpske maloprodajne scene vidim, pre svega, u jačanju domaćih trgovačkih lanaca i udruženja. Ono što mi, kao kompanija, vidimo kao potencijal je, takođe, razvoj e-trgovine, jer se potrošači sve više služe internet kupovinama i smatramo da će razvoj digitalne infrastrukture doprineti rastu e-trgovine. Istakla bih, nevezano za digitalni razvoj, da je u Srbiji trenutno najprisutniji prošireni pristup maloprodajnim objektima, odnosno i online i offline kanal. Kupci žele fleksibilnost da artikle mogu da istražuju online, a zatim da ih kupe fizički u maloprodajnim objektima ili obrnuto, ovo smatram trenutno ključnim za opstanak i rast maloprodajnih lanaca. Ekološka održivost, kvalitet proizvoda i transparentnost brendova postaju sve važniji faktori pri odabiru proizvoda od potrošača. Moram spomenuti i onaj manje atraktivan deo, a to su inflacija i promena kupovne moći koji značajno utiču na maloprodajnu scenu. Mnogi potrošači postaju pažljiviji u trošenju, tražeći bolje cene i promocije. Ovu činjenicu možemo, kao trgovci, da iskoristimo da usluge i pristupačnost proizvoda podignemo na najviši nivo.