Jelena Jovanović, Mars: Rad na drugim tržištima doneće vam nezamenljivo iskustvo i učiniti vas konkurentnijim kadrom

Kako voli da kaže, karijeru je započela već tokom studija Menadžmenta na Fakultetu organizacionih nauka, gde je kroz aktivnosti u studentskim i nevladinim organizacijama razvijala komunikacione i organizacione veštine. Prvo korporativno poslovno iskustvo stekla je u Srbiji kao Management Trainee u kompaniji British American Tobacco (BAT), što ju je nakon godinu i po dana, dovelo do internacionalnog angažmana u Londonu, kao trainee u globalnom brend timu za Pall Mall. Nakon toga, usledio je odlazak u Prag, a jedan period provela je i na relaciji Prag – Varšava. Tada je tokom tri godine promenila različite pozicije - kao regionalni brend menadžer za centralnu i istočnu Evropu i postala tim lider. *Nakon pet godina rada u BAT-u prešla sam u Mars, gde sam vodila brendove iz kategorije hrane za pse u centralnoj Evropi, kao što su Pedigree i Cesar. Kasnije sam bila odgovorna i za implementaciju globalne medija strategije na više od 30 tržišta, vodeći transformaciju medijskog pristupa kompanije za sve brendove na ovim tržištima, među kojima su Whiskas, Sheba, Orbit, Snickers, Twix, M&M’S i Ben’s Original. Poslednje dve godine bavim se oblašću koja me lično najviše intrigira, etičkim i odgovornim marketingom. Danas sam na poziciji globalnog Senior Responsible Marketing Manager-a, gde definišem kako naše kampanje mogu ostvariti pozitivan uticaj na potrošače, korisnike i planetu. Ovo je jedna od retkih i jedinstvenih pozicija u industriji, i privilegija mi je da mogu da se bavim ovim temama na internacionalnom nivou*, objašnjava nam Jelena. Početak njenog ekspatskog života bio je obojen uzbuđenjem i ushićenjem, jer je oduvek maštala o međunarodnoj karijeri: *Bila sam izuzetno uzbuđena kada sam dobila priliku da na šest meseci odem u London kao trainee u globalnom brend timu za Pall Mall. To iskustvo otvorilo mi je vrata za nastavak karijere u Pragu kao brend menadžer najvećeg lokalnog brenda. Odluka da odem na kratkoročni angažman u London bila je laka, jer sam oduvek želela internacionalno iskustvo i osećala sam se privilegovano što već na početku karijere imam priliku da radim sa vrhunskim stručnjacima. Odlazak u Prag bio je izazovniji jer je imao veći uticaj na porodicu i moj socijalni krug. Ipak, želja za razvojem je prevagnula, i uz podršku najbližih donela sam odluku da prihvatim izazov. Nešto manje od dve godine održavala sam vezu na daljinu, i prvi put živela samostalno u drugoj zemlji i gradu. To je bio za mene period pun izazova, koje danas sagledavam kao bogato iskustvo. Ali evo, nakon deset godina i dalje sam u Pragu sa svojim partnerom iz Srbije gde nastavljamo da gradimo svoj život.* ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/prag_kolaz1.webp) Promena životnog i poslovnog okruženja ubrzala je njeno sazrevanje i podstakla ju je da preispita svoje vrednosti, odnose i prioritete. Kaže da je teško upoređivati današnji život sa onim u ranim dvadesetim, jer i faze i ona sama su se značajno promenile. *Ono što mi je ova lokacija donela jeste internacionalno okruženje, upoznavanje različitih kultura i razumevanje drugačijih komunikacionih stilova. Prag je idiličan grad, starog šarma, koji se prostire na devet brda sa impresivnim pogledima na „zlatne krovove“. To je okruženje sa malo stresa, mnogo zelenila i odličnim javnim prevozom. Mojoj sestri je „poneo status banje“, što dobro opisuje nivo komfora koji grad pruža. Zanimljivo mi je i da vidim kako se Prag menjao kroz deset godina, postajući sve internacionalniji, urbaniji, pun dešavanja i novih gastronomskih mesta. Neguje se kultura i umetnost, tako da ćete često naići na lokalno pozorište, a i dalje se tradicionalno održavaju balovi. Naravno, život u drugoj zemlji zahteva trud, da se izgrade novi rituali, prijateljstva, i puste koreni. U tome mi je mnogo značilo što se moj partner preselio iz Srbije i što smo uspeli da izgradimo zajednicu ljudi koji dolaze iz naših krajeva*, objašnjava nam naša sagovornica. > Želim da vidim više kampanja koje govore autentično i inkluzivno, koje su ekološki osvešćenje, izbegavaju negativne kulturne obrasce i grade poverenje kroz transparentnost o proizvodima i uslugama. Kada razgovaramo o poslovnom okruženju u kom je trenutno, Jelena se priseća da kada je tek stigla u Češku na nju je snažan utisak ostavila manja izraženost takmičarskog duha i predanosti poslu u odnosu na Srbiju, a i globalnu centralu. Isprva je to tumačila kao manjak ambicije, ali vremenom je, kaže, shvatila da Česi daju veliki prioritet balansu između posla i privatnog života: *Ambicija se ne iskazuje samo kroz poslovna dostignuća, već i kroz kvalitet slobodnog vremena. Tipično je da se vikend provodi aktivno i u prirodi, a da su večeri ispunjene hobi aktivnostima. Ovakav pristup je delom i posledica veoma niske nezaposlenosti (tada oko 1,5%) i mnogobrojnih poslovnih prilika.* Njen zaključak bi bio da bi češko tržište moglo da preuzme više „borbenosti“ i agilnosti koje vidi u Srbiji, dok bi naše tržište moglo da pronađe više stabilnosti i zdravijeg balansa između rada i privatnog života. S obzirom na to da duže od pet godina radi u internacionalnom okruženju, primećuje razlike u komunikacionim stilovima: *U Aziji je hijerarhija izrazito važna i retko se postavljaju pitanja u grupama. U istočnoj Evropi takođe postoji snažna hijerarhija, zbog čega je potrebno dosta vremena za individualne pregovore i izgradnju odnosa, dok sastanci često imaju više formalnu nego demokratsku ulogu. Nasuprot tome imamo Nordijski model gde sam iskusila da svi nivoi hijerarhije učestvuju u otvorenoj diskusiji i sastanci su često mesto odlučivanja. Istočnoevropska direktnost u komunikaciji i izražavanju ponekad može delovati grubo onima iz zapadnijih kultura. Englezi imaju suptilan način komunikacije, gde se mnogo “čita između redova”, dok Amerikanci poruke prenose direktno, ali uz snažan fokus na pozitivno, što nama ponekad zvuči neiskreno. Ako uporedim komunikaciju u Češkoj, postoji izražena doza formalnosti u privatnoj i poslovnoj komunikaciji. Postoji protokol koji definiše kako da se pređe sa „vi“ na „ti“. Komunikacija je formalnija i zvaničnija, tako da kolege koje godinama sarađuju mogu i dalje persirati jedni drugima. U Srbiji, vidim da neformalnost preovladava, pa čak i u pisanoj korporativnoj kulturi, gde se telekomunikacione kompanije zvanično obraćaju sa „ti“ u pisanim porukama.* Kako dodaje, iako je ove različitosti često okupiraju i uprkos tome što nekada mogu dovesti do nerazumevanja, veruje da vremenom izloženost drugačijim stilovima komuniciranja osobu čini fleksibilnijom, otvorenijom za razumevanje i usavršavanje slušanja sagovornika. Srbiju doživljava kao tržište koje voli da prati trendove i, kada ih usvoji, želi da bude konkurentno na svetskom nivou. Međutim, savremeni marketing se odvija mahom na digitalnim platformama, a neke inovacije, poput naprednih formata reklama, social commerce-a ili affiliate sistema, često tehnički nisu dostupne kod nas, jer platforme još ne lansiraju te funkcije na manjim tržištima. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/prag_kolaz2.webp) Takođe misli da je tržište inovativno u kategorijama u kojima kompanije, poput Marsa, posluju, i priznaje da uvek voli da provede vreme u konditorskoj sekciji razmatrajući nove ukuse i teksture koje su lokalni (regionalni) brendovi doneli na tržište. Jelena još dodaje: *Veliku priliku vidim u oblasti odgovornog i etičkog marketinga, od uvođenja regulativa i samoregulisanja, razmatranja ekološkog uticaja marketinga, do izbegavanja stereotipa i kreiranja komunikacije koja uključuje i osnažuje marginalizovane grupe. Marketing ima ogroman uticaj na ljude, njihove vrednosti i navike, ali i na planetu, i volela bih da ta tema postane značajniji deo poslovnih diskusija, kako u regionu tako i globalno. Želim da vidim više kampanja koje govore autentično i inkluzivno, koje su ekološki osvešćenje, izbegavaju negativne kulturne obrasce i grade poverenje kroz transparentnost o proizvodima i uslugama. Verujem da srpsko tržište ima veliki potencijal da unapredi odgovorno poslovanje i da marketing može da igra važnu ulogu u tom procesu, kako kroz održive prakse, tako i kroz inkluzivniji i ekološkiji pristup komunikaciji.* Kada još govorimo o poslovnom svetu sa njom, kaže da su većina onih iz naših krajeva, koje je upoznala u inostranstvu, ambiciozni, ostvareni i vredni. Veruje da do izvesne mere to potvrđuje i činjenica da sama procedura dobijanja radne vize zahteva dodatni trud i motivaciju, a čak i nakon dobijanja vize, mobilnost može biti ograničena potrebom za vizama za poslovna putovanja u zemlje poput Engleske, što nekim poslodavcima može biti prepreka: *Tako da je naš kadar u korporativnim krugovima najčešće visoko obrazovan i sa radnim iskustvom, koji ulaže dodatne napore i ima veće karijerne ambicije. Generalno, mislim da su naši ljudi veoma sposobni i snalažljivi, ali da mogu biti još glasniji i samouvereniji oko svojih uspeha i postignuća, kao i u svojoj prezentaciji. * Srećom, nema jake nostalgične momente jer često posećuje Srbiju i provodi mnogo vremena sa porodicom. Ipak, nedostaje joj osećaj spontanosti, kafe koje nastanu bez plana, dugački razgovori, puls grada. Nedostaje joj još neposrednost ljudi i životnost koju sada vrlo osvešćeno promatra kada je u Srbiji, osluškujući konverzacije koje se odvijaju u redovima, prodavnicama, kafićima, kod frizera i na drugim sličnim mestima sastajanja. Kada posmatra budućnost sebe vidi kao nekoga ko se ostvaruje u više životnih sfera. Na poslovnom planu volela bi da doprinese razvoju odgovornog marketinga globalno, ali i da doprinese razvoju ove oblasti u regionu. Takođe, želja joj je da bude inspiracija i podrška mladim ljudima, tako da joj je važna mentorska uloga. Sebe vidi u inostranom okruženju i dalje kroz nekoliko godina, ali sa snažnom i aktivnom vezom sa Srbijom. Svima koji se nađu pred putem koji vodi u inostrastvo, poručila bi: *Kao i kod svake velike životne odluke, najbitnije je da ona bude u skladu sa vašim motivima, željama i prioritetima. Ako postoji radoznalost, inspiracija, jasan cilj ili ako benefiti prevazilaze izazove, vredi se upustiti u takvu promenu. Promene su te koje pokreću rast, a promena životne i poslovne sredine može potpuno transformisati život. Svako okruženje ima svoje prednosti i mane, zato je ključno razumeti sebe, svoje motive i ono što želite da postignete. Iskustvo rada na drugim tržištima, i život u drugoj kulturi, doneće vam nezamenljivo iskustvo i učiniti vas konkurentnijim i zanimljivijim kadrom.* *Foto: privatna arhiva*