Dimitrije Milić, Lidington Research: Inflacija hrane je zbir više šokova, a ne odluka jednog sektora

U razgovoru za naš portal, jedan od **potpisnika studije, Dimitrije Milić,** dodatno objašnjava zašto tek sagledavanjem cele strukture troškova postaje jasno zbog čega su cene hrane naglo rasle i zašto administrativne mere ne mogu dati dugoročno održiv rezultat. Za učesnike u retail i FMCG sektoru, razumevanje ovih nalaza ključno je za realno sagledavanje tržišnih ograničenja u periodima snažnih poremećaja. **Studija „Uticaji globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji 2022–2025“ privukla je veliku pažnju javnosti. Koja je njena ključna poruka za aktere u retail i FMCG industriji?** Osnovna poruka studije jeste da rast cena hrane nije rezultat jednog uzroka niti jedne karike u lancu, već posledica istovremenog delovanja više snažnih faktora. Za proizvođače, trgovce i distributere važno je da razumeju da su pritisci dolazili pre svega iz ulaznih troškova: energije, goriva, đubriva i logistike; koji su se zatim prenosili kroz ceo lanac vrednosti. Kada se ti troškovi kumuliraju, prostor za apsorpciju postaje veoma ograničen, bez obzira na tržišnu poziciju pojedinačnih aktera. **U studiji energenti zauzimaju centralno mesto. Zašto su oni bili toliko presudni za cene hrane?** Energenti su temeljni input u gotovo svakoj fazi lanca snabdevanja hranom. U Srbiji više od 80% poljoprivredne mehanizacije koristi dizel, prosečne starosti oko 30 godina, što znači visoku potrošnju goriva po hektaru. Tokom 2022. godine troškovi goriva po hektaru rasli su i do 40%, dok su troškovi transporta tone robe u pojedinim periodima rasli za desetine evra. Kada se tome dodaju skuplja električna energija, hladnjače i logistički centri, jasno je zašto su energenti delovali kao multiplikator ukupnih troškova, a ne kao izolovan faktor. **Koliku ulogu su imala đubriva, koja su često bila u senci priče o gorivu?** Đubriva su jedan od najpotcenjenijih, a istovremeno ključnih faktora rasta cena hrane. Srbija oko 70% potreba za đubrivom namiruje iz uvoza, pri čemu je više od tri četvrtine dolazilo iz Rusije i Belorusije. Rat u Ukrajini, sankcije i logistički poremećaji doveli su do naglog rasta cena i smanjene dostupnosti. To je kod proizvođača dovelo do smanjenja primene đubriva, nižih prinosa i većih rizika, što se direktno reflektovalo na cene finalnih proizvoda. >Kratkoročne mere mogu pomoći, ali stabilnost cena zavisi od strukturnih promena koje zahtevaju vreme i koordinaciju svih aktera u lancu. **Kako su regionalna tržišta i međunarodna trgovina uticali na domaće cene?** Srbija je snažno povezana sa regionalnim i EU tržištima. Više od 40% uvoza hrane dolazi iz Evrozone, gde su cene hrane u periodu 2022–2023. rasle dvocifreno. Poremećaji u izvoznim koridorima iz Ukrajine, povremene zabrane izvoza u regionu i rast cena transporta imali su gotovo trenutni efekat na domaće tržište. Kod proizvoda poput žitarica, uljarica i ulja, ta povezanost je posebno izražena. **Studija se bavi i administrativnim merama poput ograničavanja marži. Kako ih tumačite iz ugla industrije?** Administrativne mere mogu imati kratkoročni stabilizacioni efekat i pomoći u kriznim momentima, ali ne mogu dugoročno neutralisati rast ulaznih troškova. Marže su završna faza lanca, dok se najveći deo pritisaka generiše ranije - u proizvodnji, preradi i logistici. Ako su gorivo, đubriva i transport skupi, ograničavanje marži samo privremeno preraspodeljuje teret, ali ne menja osnovnu strukturu troškova. **Koliko su klimatski faktori uticali na cene, posebno svežih kategorija?** Klimatski rizici postaju jedan od ključnih faktora nestabilnosti. Suše, visoke temperature i kasni mrazevi tokom 2023. i 2024. godine izazvali su velike oscilacije u prinosima. U pojedinim periodima cene voća su rasle oko 30%, a povrća oko 16%. Narodna banka Srbije je u svojim analizama takođe ukazivala da su upravo klimatski šokovi značajno doprineli novim talasima rasta cena hrane, čak i u uslovima smirivanja globalnih energetskih tržišta. **Šta bi, prema studiji, bio ključni zadatak industrije i donosilaca odluka u narednom periodu?** Ključ je u jačanju otpornosti sistema. To podrazumeva modernizaciju poljoprivrede, veću energetsku efikasnost, ulaganja u logistiku i transport, kao i smanjenje zavisnosti od uvoza ključnih inputa. Za retail i FMCG sektor to znači dugoročnije planiranje, diversifikaciju izvora i bližu saradnju sa proizvođačima. Kratkoročne mere mogu pomoći, ali stabilnost cena zavisi od strukturnih promena koje zahtevaju vreme i koordinaciju svih aktera u lancu.