Saša Đorđević, Milk house: Budimo inovativni, a ne zaboravimo tradiciju

***Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kpp-sasa-djordjevic.png) **Kako biste opisali današnju srpsku mlečnu industriju?** Kao kompleksnu. Dešava se ukrupnjavanje u različitim segmentima, pre svega trgovinskih lanaca, ali i farmera, proizvođača mleka, koji se udružuju. Imamo obimnu proizvodnju mleka koju treba plasirati na tržište i potrebu za pažljivom i sistemski organizovanom saradnjom sa proizvođačima koju treba održavati na visokom nivou. Konkurencija je sve veća, puno mlekara je prisutno na tržištu, kroz veliki broj brendova. Takođe, inovacija je sve više, što je dobro. Da zaključimo, možemo reći da su izazovi veliki, ali bez njih ne bi bilo ni prave utakmice, u kojoj morate da igrate konstantno u dobroj formi i često bez produžetaka u kojima biste mogli da nadoknadite neki go. Dakle, sportskim rečnikom rečeno, naša liga je sve bolja i sve zahtevnija za takmičenje. Ali, to i nas čini sve boljim iz godine u godinu. **Koje biste dobre primere iz prakse izdvojili?** Ono što bismo apostrofirali je odlična saradnja sa proizvođačima mleka i farmerima. Naš prioritet je održavanje sirovinske baze, u okviru koje je potrebno zadržati postojeće proizvođače, motivisati ih na prave načine kroz redovno obilaženje, edukacije, subvencionisanje, izmirivanje obaveza i pre vremena. Zauzvrat dobijamo kvalitetnu sirovinu i imamo dovoljno mleka u svakom momentu. Organizujemo edukacije za proizvođače mleka koje pokrivamo iz naših sredstava, na kojima slušaju o novim tehnologijama i praksama u stočarstvu. Ono što je dobra praksa naše mlekare vredna pomena jeste kontinuirano ulaganje u lokalnu zajednicu. Deo naših promotivnih akcija se odvijaju pod sloganom Naš grad - Naša mlekara, a poslednja među njima je bila odvajanje dela prihoda od prodaje našeg poznatog Planinskog jogurta za kupovinu 1.300 lopti za razne sportove, koje smo podelili đacima svih 35 osnovnih škola u Nišu. Osim Niša, podržavamo i ostale gradove u kojima smo prisutni, kao i širu zajednicu, jer čvrsto verujemo da nije suština izvojiti se samo po poslovnim rezultatima, već i po tome koliko vraćamo nazad zajednici. **Postoji li neki proizvod ili kategorija proizvoda iz vaše industrije, koji još nije stigao na naše tržište, a voleli biste da se uskoro nađe i na policama srpskih trgovina?** Postoji evidentna potreba vraćanju tradiciji, odnosno tradicionalnim proizvodima koje svako podneblje u Srbiji ima. Rizikujući da nas proglase konzervativnima, smatramo da su ukusi i arome koje pamtimo od naših baka, sa naših sela, i dalje neprevaziđeni i da za njima postoji potreba na tržištu. Veliki izazov predstavlja osvajanje tehnologije kojom bi se oni dobili u proizvodnji i koja bi se našla na tržištu kao pandan proizvodima iz domaće radinosti. Ukusi i arome kao nekada, u zdravija i lepša vremena. Još jedan proizvod koji je prisutan na tržištu, ali u nedovoljnoj meri i sigurni smo ima svoju budućnost, je sveže mleko, koje je prema našem mišljenju još boljeg ukusa od dugotrajnog mleka, dok istovremeno zadržava više zdravih materija. Ljudi ga izbegavaju zbog kratkog roka, ali verujemo da zbog svojih dobrih karakteristika treba da nađe svoje mesto u svakom frižideru. Proizvode sa visokim sadržajem proteina nisam pomenuo jer su već tu, ali verujemo da i tu ima dosta varijacija koje će tek doći. | Predlažemo što više ulaganja u akcije društvene korporativne odgovornosti. Što veći deo marketing budžeta treba odvajati za njih, jer one najefikasnije vraćaju lokalnoj zajednici i čine dobro svima, pre svega mladima, svim našim kupcima, pa i našim radnicima i njihovim porodicama. | **Koji su, prema vašem mišljenju, problemi u vašoj industriji na našem tržištu?** Stalna neusaglašenost količina sirovog mleka i potražnja za gotovim proizvodima. Trenutno veći deo godine postoji višak mleka na tržištu, dok se u kratkom delu godine suočavamo sa manjkom, mada u godini za nama manjka skoro da nije ni bilo. Možemo reći da je praktično samo dva meseca ponuda stabilna, odnosno da odgovara potražnji. Još jedan problem je uvoz sireva iz inostranstva koji je ili nižeg kvaliteta ili ima znatno nižu proizvođačku cenu zbog niže cene sirovog mleka u Evropi. To je, pre svega, pritisak na kolege iz mlekara koje dominantno proizvode sireve, ali generalno predstavlja problem za celu industriju jer naša industrija traži stabilnost, a ova situacija radi protiv nje. **Za kraj, koja bi bila vaša poruka kolegama iz industrije – kako unaprediti sektor?** Glavna poruka treba da bude potreba za poštovanjem prema kolegama i partnerima iz industrije. Svi smo na istom zadatku i imamo zajedničke probleme, koje udruženi možemo uspešnije i bolje da prevazilazimo. Na kraju tržište i potrošači treba da kažu svoje, pa neka najbolji pobede. Osim toga, predlažemo što više ulaganja u akcije društvene korporativne odgovornosti. Što veći deo marketing budžeta treba odvajati za njih, jer one najefikasnije vraćaju lokalnoj zajednici i čine dobro svima, pre svega mladima, svim našim kupcima, pa i našim radnicima i njihovim porodicama. Budimo inovativni, a ne zaboravimo tradiciju, jer mi smo zemlja mleka sa dugom tradicijom proizvodnje visoko kvalitetnih proizvoda, na koje treba da budemo ponosni i čiju zaostavšinu treba da nastavimo.