Spomenko Đordan, Oksa: Uvek smo u potrazi za novim brendovima

***Priredila: Milica Milutinović, [milica@instore.rs](mailto:milica@instore.rs)*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/rec-dve-spomenko-djordan-oksa.png)*** U vremenu kada se posebno mali distributeri suočavaju sa rastućim troškovima, nedostatkom radne snage i ograničenim budžetima za inovacije, snalažljivost postaje bitan ključ opstanka. **Spomenko Đordan, direktor kompanije Oksa**, rekao nam je da uprkos tim izazovima, kompanija ostaje posvećena razvoju asortimana, uvođenju novih brendova i prilagođavanju tržištu. **Koji proizvod u vašem portfoliju se pokazao kao najpopularniji? I da li imate možda planove za širenje asortimana?** Dugo radimo brend Fini i u kontinuitetu su nam najprodavanije penaste bombone Fini mellows koje se proizvode u Španiji. Kompanija Fini svake godine lansira na tržište desetak novih proizvoda, od kojih neke mi uvodimo na naše tržište kako bismo osvežili asortiman. U segmentu novih proizvoda smo lideri na tržištu. Osim toga, uvek smo u potrazi za novim brendovima, pa tako i sada imammo planove za lansiranje novog brenda na tržište Srbije ove godine. **Koji su glavni izazovi u pogledu distribucije i logistike unutar vašeg poslovanja?** Pitanje je kompleksno i zahteva mnogo više vremena i prostora za odgovor. Ali u kratkim crtama možemo reći da je rast troškova (energenata, radne snage...) izazov koji je teško kontrolisati jer na tu vrstu troškova gotovo da nemamo uticaj. Takođe bih napomenuo da mali distributeri kao što je kompanija Oksa nemaju snagu da sprovode planirane aktivnosti na način kako su ih osmislili i budžetirali. S jedne strane, imamo velikog principala čija je podrška minorna, a s druge strane trgovinske lance na koje je teško uticati i čiji zahtevi su veći od naših mogućnosti. **Koliko vaša kompanija ulaže u tehnološke inovacije i digitalizaciju sistema?** Nažalost manje nego što bi bilo potrebno, ali više nego u prethodnom periodu. Značaj digitalizacije i ulaganja u tehnološke inovacije nije upitan, ali smo često limitirani budžetima, pa smo ponekad prinuđeni da improvizujemo. Opet moram da napomenem to je sudbina malih kompanija. | Promenio se i odnos radnika prema firmi i radnom mestu: radnici traže maksimalno, a daju onoliko koliko moraju. | **Sve se više govori o implementaciji ESG standarda. Koliko ste na tom polju odmakli?** S obzirom na to da sam predsednik grupacije za trgovinu pri Privrednoj komori Vojvodine dovoljno dobro sam upoznat sa ESG standardima. Biće potrebno vremena za implementaciju posebno za mala i srednja preduzeća koja neće imati mogućnosti da oforme timove za implementaciju. Nije sporan značaj ESG standarda, ali treba raditi na tome da se menja svest, a time i pristup temema kojima se bave ESG standardi kako bi se izbeglo da cilj bude da imamo tražene dokumente, a da suštinski ne promenimo ništa ili gotovo ništa. Moram priznati da, sem edukacije kao deo procesa implementacije, nismo mnogo uradili. **U poslednje vreme mnogo se priča o nedostatku radne snage. Kako se vi borite sa ovim problemom?** Nedostatak radne snage je postao konstantan izazov posebno u nekim gradovima i na nekim radnim mestima. Novi Sad je jedan od gradova gde je taj problem posebno izražen i praktično na nekoliko radnih mesta imamo stalno otvoren konkurs. Napomenuo bih da kao posledica nedostatka radne snage imamo i problem sa kvalitetom radnika, čak i na menadžerskim pozicijama. Dobra zarada i uslovi rada koji se nude nije garancija da ćete dobiti dobrog menadžera, ili na primer magacionera. Promenio se i odnos radnika prema firmi i radnom mestu: radnici traže maksimalno, a daju onoliko koliko moraju. Mi smo prihvatili novu realnost i pokušavamo da kroz edukaciju radnika i poboljšanje radnih uslova podignemo efikasnost rada radnika i da utičemo na njihov odnos prema poslu i firmi.