Viktor Kurtevski, Lindström: Trgovci sve više prepoznaju ulaznu zonu kao ključnu za higijenu, bezbednost i iskustvo kupaca

***Razgovarala: Milica Milutinović, [milica@instore.rs](mailto:milica@instore.rs)*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/viktor-kurtevski-alati-za-uspeh.png) **Za početak predstavite nam vaš proizvodni portfolio.** Naš portfolio sadrži proizvode, ali on je pre svega uslužni. Obuhvata kompletne tekstilne usluge, sa posebnim fokusom na radnu odeću za različite industrije, uključujući prehrambenu, farmaceutsku, zdravstvo, HoReCa sektor, logistiku i metalnu. U praksi, to znači da klijentima ne nudimo samo uniforme, već sveobuhvatnu uslugu: od dizajna i proizvodnje u Prodem (izvedeno iz „production-on-demand“) pogonima (inače, imamo tri fabrike u našem vlasništvu, pored mnogih drugih fabrika sa kojima sarađujemo), preko redovnog preuzimanja i profesionalnog pranja u skladu sa higijenskim standardima (EN 14065 koji je bitan u nekolicini industrija), pa do održavanja, zamene i reciklaže tekstila na kraju životnog veka. Kako to izgleda u praksi: zaposleni dolaze na posao ne razmišljajući da li su oprali i poneli svoju uniformu: uzimaju je čistu iz personalizovanih ormarića, nose je i onda, kada završe smenu, odlažu je u kolektor. Naši dostavljači dolaze određenog dana u nedelji, preuzimaju nošene uniforme i donose čiste. A nadređeni ne moraju da brinu o higijeni i mikrobiološkoj ispravnosti uniformi, kao ni o tome da li svi zaposleni imaju dovoljno odeće, jer znaju da su im sve to obezbedili kroz ovakvu uslugu. Osim radne odeće, u našem portfoliju se nalaze i podne prostirke: staze i otirači, koje, pored standardnih otirača kakve možete videti na ulazu u većinu FMCG prodajnih objekata, obuhvataju i posebno dizajnirane staze i ergonomske staze. Obe naše usluge funkcionišu po principu cirkularne ekonomije, sa nula otpada kod korisnika i sa mogućnošću fleksibilnog prilagođavanja količina odeće ili otirača. **Koji su trenutno najizraženiji trendovi kada je reč o higijenskim standardima u maloprodajnim prostorima?** Trendovi se kreću u pravcu pametne higijene, gde više nije dovoljno da prostor samo “izgleda čisto” - on mora da bude i „merljivo bezbedan“. Fokus je na prevenciji kontaminacije na ulaznim zonama i površinama s velikim prometom ljudi, kao i na automatizaciji procesa. Profesionalno održavane staze i otirači igraju ključnu ulogu u tom kontekstu, jer ne samo da zadržavaju vlagu i nečistoću, već i smanjuju rizik od klizanja i povećavaju vizuelni kvalitet prostora. Kada govorimo o higijeni u maloprodaji, radna odeća često ostaje „nevidljiva zona“, što je veliki propust. Zaposleni koji dolaze u kontakt s robom, kupcima i hranom, moraju da imaju profesionalno čistu i funkcionalnu uniformu, što se ne može postići pranjem kod kuće. I tu dolazimo do sve izraženijeg trenda autsorsinga radne odeće, koji ima mnoge prednosti. Jedna od većih je to što klijent ne mora da brine o usklađenosti sa standardima, jer se kompletno održavanje, dezinfekcija i zamena odeće obavlja kroz validirane procese, uz EN 14065 standard za biokontaminaciju, ako industrija u kojoj klijent posluje to zahteva. Takođe, raste interesovanje za personalizaciju u službi higijene – kao što su različite boje ili oznake za različite zone ili odeljenja u prodajnim objektima. Na taj način vizuelno i organizaciono jačamo kontrolu higijene i odgovornosti. Sa aspekta kupaca, ovo takođe pomaže oko vizuelnog identiteta, jer lakše mogu da prepoznaju zaposlene ukoliko im je potrebna njihova pomoć. Ovom kombinacijom profesionalnog pranja i pametne logistike, klijentima obezbeđujemo ne samo “čist izgled”, već i dokumentovanu sigurnost i usklađenost sa zahtevima njihove industrije. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/lindstrom-opsta-ilustracija.jpg) **Šta biste izdvojili kao glavne novine u razvoju i dizajnu radne odeće za FMCG industriju? Da li trendovi, poput digitalizacije i održivosti, utiču na razvoj vaših usluga i ponude?** FMCG industrija je podložna stalnim promenama, kako joj i samo ime kaže – brz ritam, rotacija i fluktuacija zaposlenih i strogi higijenski standardi zahtevaju funkcionalnu, dugotrajnu i lako održivu radnu odeću. Lindström je, kao odgovor na te izazove, razvio modularne i prilagodljive dizajne koji omogućavaju lakše popravljanje, višestruku upotrebu i kraću logističku obradu. Radna odeća se proizvodi na zahtev, samo onda kada je zaista potrebna, čime se eliminiše višak zaliha. Kada je reč o otiračima i stazama, digitalizacija je već prisutna: QR kodovi na dizajn stazama omogućavaju direktnu komunikaciju sa kupcima ili zaposlenima, dok održivost diktira upotrebu recikliranih i biorazgradivih materijala u proizvodnji. Radimo i na nekim inovacijama od kojih je najveća primena senzora u otiračima i njihovo uvođenje u tzv. Internet stvari (Internet of Things), u kome se naša radna odeća na neki način već nalazi. | Najveći izazov je promena percepcije – prelazak iz stanja svesti „mi ćemo sami da peremo“ u: „kvalitetna usluga je investicija, a ne trošak“. | **Da li primećujete porast svesti među trgovcima o značaju profesionalnog održavanja podova i ulaznih zona?** Definitivno. Trgovci sve više uviđaju da ulazna zona nije samo funkcionalni ili estetski element, već i ključna tačka u očuvanju higijene, bezbednosti, ali i iskustva posetilaca, tj. kupaca. Profesionalno održavane staze i otirači ne samo da zadržavaju prljavštinu i vlagu, već i smanjuju rizik od klizanja i povreda, što je izuzetno važno u maloprodaji s velikim protokom ljudi. Uz to, personalizovane dizajn staze mogu da budu odličan alat za brendiranje i komunikaciju – posmatrano spolja sa kupcima, a iznutra sa zaposlenima. **Videli smo rezultate nove studije Norstat-a koja otkriva higijenske rizike u praksi korišćenja, pranja i održavanja radne odeće u prehrambenoj industriji. S obzirom na to da studija nije obuhvatila našu zemlju, imate li vi neke uvide „sa terena“ ili zaključke iz dosadašnjeg iskustva, na osnovu kojih biste mogli da nam kažete kakvo je stanje u toj sferi u srpskom FMCG sektoru?** Tačno je, studija nije obuhvatila Srbiju, ali jeste Hrvatsku, Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku… a mi smo baš tu negde, između njih, tako da je prilično relevantna. Nažalost, i u Srbiji često nailazimo na situacije u kojima se radna odeća pere u neadekvatnim uslovima, u kućnim mašinama, bez dokumentovane kontrole higijene, ili, za nijansu bolje: u sopstvenim perionicama koje nemaju validirane procese. Takve prakse sa sobom nose i visoke rizike, ne samo za kontaminaciju proizvoda, već i za reputaciju kompanije. Prepoznajemo da deo tržišta još gleda na radnu odeću kao na “trošak”, a ne kao na sredstvo zaštite i deo proizvodnog lanca. Naša misija je upravo da to promenimo – edukacijom, transparentnim procesima i konkretnim primerima ušteda kroz outsourcing radne odeće. **Koji su trenutno najveći izazovi sa kojima se suočavate u poslovanju?** Najveći izazov je promena percepcije – prelazak iz stanja svesti „mi ćemo sami da peremo“ u: „kvalitetna usluga je investicija, a ne trošak“. Tu dolazimo do nekih duboko ukorenjenih navika i otpora promenama. Izazov direktno povezan sa ovim je i svest o ekološkom uticaju tekstila. Kod brze mode je on više nego poguban, jer na hiljade tona tekstila godišnje završi na deponijama. Jedan podatak iz EU, od njihove Izvršne agencije za evropska istraživanja kaže da se samo 1% tekstila u Evropi reciklira. Ostatak završava na deponijama ili se izvozi, najviše u Afriku i Aziju. Nažalost, ni u B2B situacija nije mnogo bolja, tako da mnogo truda ulažemo u širenje te svesti. Jako je važno da ljudi u odgovornim kompanijama znaju odakle potiče njihova radna odeća, ali i šta će sa njom biti po isteku radnog veka, kada više ne bude upotrebljiva. Još jedan izazov je logistika i pitanje: kako obezbediti brzu i fleksibilnu isporuku čak i tokom sezonskih skokova, ili kada se broj zaposlenih naglo menja? Zbog toga imamo sopstvenu proizvodnju (Prodem), digitalne alate za praćenje zaliha i transparentnu komunikaciju sa klijentima. I stalno usklađivanje sa propisima i standardima ponekad ume da bude izazovno, naročito u industrijama sa visokim higijenskim zahtevima. **Koje inovacije planirate u budućnosti kada je u pitanju razvoj vašeg asortimana i usluga?** Naš fokus je na tri oblasti, a to su: Digitalizacija korisničkog iskustva, gde radimo na unapređenju platforme eLindstrom, koja omogućava našim klijentima da sami upravljaju porudžbinama, zamenama, inventarom i povratnim informacijama u vidu izveštaja. Pametne tekstilne površine - ovde istražujemo mogućnosti upotrebe senzora u prostirkama (npr. za brojanje koraka, merenje težine, mapiranje ponašanja potrošača), naročito u maloprodaji, uključujući naravno i FMCG. Pomenuo sam već i QR kodove koje možemo da štampamo na dizajn stazama. Kod radne odeće vredi pomenuti da je svaki komad Lindstromove odeće obeležen RFID tagom, pomoću koga, između ostalog, pratimo kada je poslednji put opran i gde se nalazi. Ekološki materijali i lokalna proizvodnja – radimo na uvođenju većeg procenta recikliranih i biobaziranih vlakana, kao i na smanjenju emisije kroz lokalne lance snabdevanja i električna vozila za dostavu.Naš „viši“ cilj je da do 2030. prepolovimo emisije u celom lancu vrednosti i da ostvarimo punu cirkularnost. Naš put ka neto-nultim operacijama je odavno započeo. A već smo dobili i neku vrstu priznanja da je taj put koji smo izabrali dobar - platinastu medalju EcoVadisa, krajem 2024.