Razgovarala: Milica Milutinović, milica@instore.rs
Novogodišnja žurka sa kolegama u baroknom dvorcu u centru Pariza
Osnovne studije je završio na Filološkom fakultetu (francuski i švedski jezik) i paralelno radio kao lektor i prevodilac, a kasnije i dopisnik za nekoliko lokalnih IT časopisa. Taj prvi kontakt sa izdavačkom i IT industrijom ga je, kaže nam, s vremenom uverio da želi da nastavi karijeru ipak u poslovnim, a ne prevodilačkim vodama. Tako je nakon osnovnih studija proveo godinu i po dana u Briselu na masteru poslovne administracije (tzv. MBA), kako bi dopunio teorijski okvir u oblasti menadžmenta koji mu je nedostajao.
Nakon povratka u Beograd i prvog iskustva u kompaniji P&G, 2015. godine sam došao u L’Oreal, gde sam započeo svoj put na poziciji Key Account Managera za food kanal, da bih 2017. godine prešao na novootvorenu poziciju eCommerce Key Account Managera za Adria-Balkan zemlje, što je bila prva pozicija te vrste u regionu u FMCG industriji. Nakon tog pionirskog poduhvata, želeo sam da nastavim da se razvijam u eCommerce sferi sticanjem iskustva sa Amazonom, najvećim eCommerce igračem na svetu. Taj put je neizostavno vodio ka inostranstvu, pa sam početkom 2021. godine dobio priliku da nastavim karijeru u Italiji, kao National Account Manager za Amazon. Nakon uspešne dve i po godine u Milanu, ukazala mi se mogućnost dolaska u globalni HQ L’Oreala u Parizu, te tako od oktobra 2023. radim na poziciji eCommerce Business Development Managera za Amazon i marketplace platforme na teritoriji Evrope, prepričao nam je Vladimir ukratko njegove dosadašnje karijerne korake.
S obzirom na to da je ta pozicija još nedovoljno poznata među našim poslovnim svetom, objasnio nam je šta su mu zaduženja: Na ovoj poziciji, moj zadatak je da na najvećim eCommerce platformama u Evropi, poput Amazona ili poljskog Allegra, uz pomoć tima koji vodim lansiram određene brendove L’Oreal Grupe, koji ranije nisu bili prisutni u tom kanalu prodaje. Za sada to podrazumeva rad sa deset evropskih tržišta, dok sledeće godine očekujemo proširenje na još četiri.
Ono što posebno želi da naglasi je da, makar u oblasti poslovnog menadžmenta, odlazak u inostranstvo uglavnom nije „ponuda koja se dobije“, već projekat na kome se radi godinama. U priči sa nama, naglašava nam da uslov za nastavak karijere u inostranstvu nije prosto biti talentovan i dobar u svom poslu, već treba razviti set veština i sposobnosti koji je interesantan i primenjiv na tržištima van Srbije: Kažem ovo jer sam se često, i ne samo u Srbiji, susretao sa stavom da je internacionalna karijera nešto što zavisi od šefa, HR-a, pasoša ili puke sreće. Sve to jeste faktor, ali jednako tako smo i mi sami. Prosto rečeno, nema „zlatne koverte“ za odlazak napolje. Jedini način da dobiješ priliku jeste da nekome budeš potreban.
Sa kolegama nakon posla u Milanu/Na wine tasting-u u Toskani
Ako pak govorimo o samom činu odlaska, internacionalno iskustvo je bio jedan od ciljeva koje je sebi postavio od samog početka karijere, tako da nije imao nikakvih nedoumica po tom pitanju. Zapravo veruje da je glavni faktor koji otežava tu odluku ljudima mnogo češće lične, nego poslovne prirode. Za ljude koji još nisu zasnovali porodicu, poput njega, odlazak iz Srbije podrazumevao je gubitak fizičkog kontakta sa roditeljima, emotivnim partnerom i prijateljima. Ali kaže da srećom, uz moderne tehnologije nije teško ostati u redovnom kontaktu sa dragim ljudima, dok i vazdušna povezanost omogućava da se uzajamno posećuju lakše nego ikad.
Imam sreće da sam do sada živeo isključivo u velikim evropskim gradovima, u koje apsolutno ubrajam i Beograd, tako da ne mogu da kažem da mi se stil ili način života bitno promenio u odnosu na ranije. Jedna od prednosti života u zapadnoj Evropi je svakako što su mnoga sitna zadovoljstva dostupnija. Na primer, neke od stvari u kojima uživam u slobodno vreme su zanatska piva i koncerti aktuelnih izvođača, a ponuda istih je u oba slučaja mnogo raznovrsnija nego što je to slučaj u Srbiji. S druge strane, u inostranstvu nije jednostavno steći nova poznanstva, još manje prijateljstva, ali se i to može prevazići uz određenu dozu truda. Ne zaboravimo da smo iz perspektive „domaćih“ mi useljenici, a ne iseljenici, te da su na nama dužnost i teret integracije u novu zemlju, kako jezički, tako i kulturno, objašnjava nam naš sagovornik.
| Osim porodice i prijatelja, ono što mi verovatno najviše nedostaje je hrana (naročito roštilj), ali s obzirom na to da me je karijera do sada provela kroz Italiju i Francusku, nemam previše prava da se žalim na kuhinju. |
Što se tiče posla kojim se bavi, najznačajnija razlika je skala biznisa. Primera radi, iako je imao manje-više isto zvanje nakon odlaska iz Srbije u Italiju, promet za koji je bio odgovoran je preko noći porastao 10 puta, što osim veće odgovornosti sa sobom nosi i povećanu kompleksnost u donošenju odluka, praćenju biznisa itd. S druge strane, jedna od prednosti srpskog tržišta je, kako nam kaže, što su timovi mnogo manji i tesnije sarađuju, što omogućava čak i relativnim juniorima da imaju svest o celokupnom kontekstu biznisa, npr. da razumeju put proizvoda od razvojne laboratorije do maloprodajne police. Njegovo mišljenje je da su stranci često visoko specijalizovani za svoju oblast, ali ta ekspertiza jednako često dolazi nauštrb šire slike.
O radu u internacionalnoj kompaniji i sudaru različitih kultura i mentaliteta nam kaže: Izloženost različitim mentalitetima i kulturama je apsolutni plus i jedan od najvrednijih delova internacionalnog iskustva, naročito u korporaciji. L’Oreal nije kompanija opterećena velikim brojem jasno definisanih procesa (čak naprotiv), tako da uspešnost svakog tima umnogome zavisi od stava i energije koje u njega donose pojedinci. Međutim, iskustvo mi govori da lični integritet i nivo motivacije daleko više utiču na rezultate i kvalitet tima nego nečije poreklo ili kulturne specifičnosti. Naročito su se ispostavili netačnim stereotipi o tome koje nacije su vredne i mnogo rade, a koje se manje zalažu.
Njegovo mišljenje je i da stranci uglavnom nemaju predrasude o Srbima (bilo pozitivne ili negativne). Možda je u drugim oblastima poput medicine ili građevinarstva drugačije, ali 90% ljudi s kojima sam se do sada susreo u korporativnom svetu ne bi znali pouzdano da pokažu Srbiju na karti Evrope, još manje da imaju izgrađen stav o nama kao radnicima. Ono što nas definitivno krasi, međutim, jeste sposobnost improvizacije u situacijama gde su vreme, novac ili drugi resursi ograničeni. Nekad je prednost proći formativne godine u karijeri na malom tržištu, zaključuje Vladimir.
Na San Siro stadionu u Milanu/Team building na francuskim Alpima
Kao već iskusniji poslovni migrant kaže nam da misli da je prilikom odlaska u inostranstvo važno fokusirati se na ono što se tim odlaskom dobija, a ne na ono što gubi, te se stoga uvek trudio da ga nostalgija ne opterećuje: Osim porodice i prijatelja, ono što mi verovatno najviše nedostaje je hrana (naročito roštilj), ali s obzirom na to da me je karijera do sada provela kroz Italiju i Francusku, nemam previše prava da se žalim na kuhinju.
Izuzetnom privilegijom smatra to što je imao priliku da živi u dva svetska grada, poput Milana i Pariza. Ono što mu je izuzetno prijalo u Milanu jeste što je grad idealne veličine – dovoljno mali da se ceo može obići u par sati, a dovoljno veliki da pruži pregršt gastronomskih, kulturnih i ljudskih iskustava. Osim toga, savršeno je pozicioniran za izlete, tako da su alpski vrhovi i jezera udaljeni sat vremena, a more i plaža svega dva sata. Kad je Pariz u pitanju, kaže da je divno iskustvo biti okružen sa toliko lepote u običnom, svakodnevnom životu, bilo da pričamo o velelepnim zdanjima, parkovima ili fasadama običnih ulica. Naličje oba ova grada jeste da su zahvaljujući svojoj atraktivnosti i broju turista veoma skupi za „običnog“ čoveka, ali ne može se sve imati, kaže nam Vladimir.
Dodaje još da ga je život naučio da treba imati viziju i aspiracije, ali da nema previše smisla praviti konkretne planove za više od dve, tri godine unapred: Ne bih imao ništa protiv da ostanem u Parizu, a možda me put odvede i negde dalje. Ono što mi je važno jesu prilike za lično usavršavanje i napredak, kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.
Za sve koji se nađu na prekretnici života i razmišljanjima da li da karijeru i život nastave van granica naže zemlje, Vladimir ima poruku: Prihvatite takvu priliku oberučke i ne dozvolite da vas strah od nepoznatog sputa u tome. Da parafraziram poznatu izreku, svet je velika knjiga, a život u Srbiji samo jedna stranica. Meni je boravak u inostranstvu omogućio da bolje upoznam ne samo zemlje u koje sam otišao, već i samog sebe. Uostalom, čak i ako nešto pođe po zlu, povratak je uvek opcija.
Foto: privatna arhiva
