Savremena benzinska stanica više nije isključivo mesto za snabdevanje vozila gorivom. Ona postaje multifunkcionalni maloprodajni objekat koji objedinjuje prodaju robe široke potrošnje, hrane i pića za neposrednu konzumaciju, usluge pranja vozila, finansijske i digitalne servise, kao i infrastrukturu za punjenje električnih vozila. Ovakva transformacija predstavlja odgovor na promene u ponašanju potrošača, rast konkurencije convenience maloprodaje i dugoročne promene u automobilskoj industriji.
Makroekonomski okvir
Poslovanje benzinskih stanica direktno je povezano sa ukupnim privrednim aktivnostima, intenzitetom drumskog saobraćaja, kretanjem cena energenata i kupovnom moći stanovništva. Rast bruto domaćeg proizvoda, povećanje broja registrovanih vozila, razvoj logistike i međunarodnog transporta pozitivno utiču na potrošnju naftnih derivata, dok inflacija i promene cena sirove nafte utiču na vrednost tržišta i strukturu potrošnje.
Paralelno sa energetskim izazovima, raste značaj convenience maloprodaje. Potrošači sve češće očekuju da na benzinskoj stanici mogu da obave više aktivnosti tokom jedne posete – od kupovine hrane i napitaka do korišćenja digitalnih servisa ili preuzimanja proizvoda naručenih putem interneta. Ovakve promene postepeno menjaju poslovni model čitavog sektora.
Veličina tržišta
Posmatrano prema broju objekata, tržište benzinskih stanica u Srbiji spada među razvijenije u regionu. Prema podacima iz Javne baze benzinskih stanica, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, a koja je ažurirana 31. maja 2026. godine, nalazi se ukupno 1.514 ovih objekata, za razliku od 1.523 koliko ih je bilo u prethodnoj godini, u bazi koja je bila ažurirana 16. juna 2025. godine.
U poretku prve tri kompanije, kada je broj benzinskih stanica u pitanju, nije bilo promena u poređenju sa prethodnom godinom. Na prvom mestu je i dalje Naftna industrija Srbije (NIS) sa 327 benzinskih stanica, koliko je imala i u 2025. Nakon što je prošle godine Knez Petrol preuzeo drugo mesto od kompanije Lukoil, na njemu je ostao i ove. Knez Petrol je, u proteklih godinu dana, nastavio sa otvaranjima i svojoj mreži dodao još dve BS, tako da ih sada ima 115. Lukoil u mreži i dalje ima 112 objekata.
Spisak svih kompanija, koje u svojoj mreži imaju deset i više benzinskih stanica (kao i promena u broju objekata, u poređenju sa prethodnom godinom), dat je u tabeli 1. U poređenju sa prethodnom godinom, na ovoj listi nema DMB Petrol Oil-a iz Aranđelovca, koji trenutno ima šest BS u mreži, a na njoj je „novajlija“ kompanije Jelić Petrol iz Smederevske Palanke.
Procena vrednosti tržišta
Prema podacima agencije NielsenIQ, u prethodnih 12 meseci, u periodu od aprila 2025. do marta. 2026, na benzinskim stanicama ključnih trgovaca s kojima NIQ sarađuje, ostvaren je promet od 5,7 milijardi dinara, što predstavlja rast vrednosne prodaje od 9,5% u odnosu na prošlu godinu. Navedena prodaja obuhvata sve FMCG kategorije koje NIQ prati, ne računajući prodaju goriva i maziva, gastro dela (restorana) i duvanskih kategorija.
Značajna promena koja se može uočiti poslednjih godina odnosi se na rast prihoda koji nisu direktno povezani sa prodajom goriva. Convenience prodaja, ugostiteljska ponuda, auto-oprema, usluge pranja vozila i različiti digitalni servisi ostvaruju sve veći doprinos ukupnoj profitabilnosti benzinskih stanica.
Analiza konkurencije
Tržište benzinskih stanica u Srbiji karakteriše visok nivo koncentracije i jasno definisana struktura vodećih učesnika. Iako na tržištu posluje više od hiljadu stanica, dominantnu ulogu ima nekoliko velikih sistema koji kontrolišu najveći deo prometa i postavljaju standarde u pogledu kvaliteta usluge, asortimana i maloprodajnog koncepta.
Osim velikih sistema, značajan deo tržišta čine nezavisne i regionalne benzinske stanice koje često posluju kao porodične firme ili lokalni distributeri. Njihova prednost je fleksibilnost i poznavanje lokalnog tržišta, dok je glavni izazov ograničen pristup kapitalu, nabavnim kanalima i modernim maloprodajnim konceptima.
Navike u vezi sa posetama
Kupci benzinskih stanica u Srbiji pokazuju izraženu kombinaciju racionalnog i impulsnog ponašanja. Dok je izbor lokacije često uslovljen potrebom za gorivom, odluke o dodatnoj kupovini donose se brzo i u samom trenutku posete.
Prema rezultatima istraživanja agencije Smart Plus Research sprovedenog u aprilu 2026. godine na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.000 ispitanika starijih od 18 godina (reprezentativnom po godinama, polu, regionu i tipu naselja), skoro polovina građana Srbije (49,5%) posećuje benzinske stanice na mesečnom nivou.
Poseta benzinskim stanicama nekoliko puta mesečno je najrasprostranjenija, sa 23,1% građana koji ih posećuju dva do tri puta mesečno. Ovaj obrazac ponašanja nastavlja trend prisutan tokom prethodne tri godine, dok su ranije građani češće navodili da ih posećuju jednom nedeljno ili češće. Ove godine, 19,4% građana navelo je da posećuje benzinske stanice jednom nedeljno ili češće, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, dok samo 7,0% građana navodi da posećuje pumpe jednom mesečno.
Muškarci su česti posetioci: njih 27,3% odlazi na benzinske stanice jednom nedeljno, za razliku od 12,1% žena. Skoro trećina muškaraca (31,7%) posećuje ih dva do tri puta mesečno, dok je žena koje to čine upola manje – 15,2%. Više od polovine žena (57,7%) navodi da nikada ne posećuje benzinske stanice, za razliku od više od četvrtine muškaraca (28,5%) koji tvrde to isto.
88,8% građana navodi da je sipanje goriva ključni razlog posete benzinskoj stanici, a muškarci ga češće navode (92,7%) od žena (82,7%)
Najstariji sugrađani, uzrasta od 60 i više godina, retko odlaze na benzinske stanice, a 67,1% njih to nikada ne čini. Sa druge strane, osobe uzrasta od 30 do 49 godina ističu se kao najčešći posetioci, pri čemu 29,7% osoba starosti od 30 do 39 godina, odnosno 28,9% osoba starosti između 40 i 49 godina, odlazi na nedeljnom nivou ili češće.
Građani iz zapadne Srbije i Šumadije ih najčešće posećuju, pa je među njima 28,5% nedeljnih posetilaca. Beograđani su na drugom mestu – njih 18,7% posećuje benzinske stanice makar jednom nedeljno.
Razlozi posete i najčešće kupljeni proizvodi
Sipanje goriva ključni je razlog posete benzinskoj stanici za 88,8% građana, a muškarci ga češće navode (92,7%) od žena (82,7%).
Kako pokazuju rezultati agencije Smart Plus Research, provera pneumatika je drugi najčešći povod posete, sa skoro trećinom (30,7%) posetilaca upravo iz ovog razloga. Provera pneumatika zastupljenija je nego prethodnih godina, kada je okvirno petina posetilaca „pumpi“ navodila ovaj razlog posete. Ove godine, dve petine muškaraca (39,7%) staje na benzinskim stanicama kako bi proverila pneumatike, značajno više nego što to čine žene (16,8%). Dodatno, nešto manje od polovine stanovnika zapadne Srbije i Šumadije odlazi na benzinske stanice zbog provere pneumatika (45,5%), više nego stanovnici bilo kog drugog regiona.
Dok svaka peta osoba zastaje na benzinskim pumpama zbog pauze za toalet (22,7%), jednak broj ih posećuje kako bi kupio kafu (16,7%), kao i zbog kupovine ulja, antifriza, tečnosti za staklo i slične opreme (16,7%). Kupovina auto-opreme na benzinskim stanicama zastupljenija je među muškarcima (22,2%) nego među ženama (8,2%). Sličan broj građana kupuje i dodatnu opremu kao što su jelkice, osveživači i sijalice (14,0%).
Na stanice za sipanje goriva koje poseduju autoperionicu dolazi 16,0% građana upravo radi korišćenja te usluge. Kupovina duvanskih proizvoda razlog je posete za 15,3% posetilaca.
Kupovina robe široke potrošnje najređi je razlog posete benzinskim stanicama. Među ovim proizvodima najčešće se kupuje voda (13,7%), dok su kupovina gaziranih i negaziranih sokova (7,8%), slatkih grickalica poput čokoladica i keksića (7,5%), kupovina energetskih pića (3,2%) i slanih grickalica (3,0%) znatno ređi razlozi zaustavljanja.
Trendovi daljeg razvoja
Razvoj tržišta benzinskih stanica u Srbiji, u narednim godinama, biće određen kombinacijom energetske tranzicije, promena u potrošačkom ponašanju i daljeg razvoja maloprodajnog segmenta. Svakako da će na dalji razvoj tržišta uticati i rešavanje „sudbine“ NIS-a. Pregovori o prodaji 56,15% većinskog ruskog udela (Gaspromnjeft) u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u i dalje su u toku, a proces je podložan odobrenjima Ministarstva finansija SAD, usled sankcija. Država Srbija nastoji da otkupi dodatnih 5% akcija od Mađara.
U svakom slučaju, predviđa se da će deo prihoda koji ne potiču od goriva nastaviti da raste, pre svega kroz razvoj hrane, pića i convenience ponude. Samim tim, benzinske stanice će sve više ličiti na male maloprodajne centre koji objedinjuju više usluga na jednom mestu. Loyalty programi, mobilne aplikacije i digitalne usluge postaće ključni alat za upravljanje odnosom sa kupcima. Iako elektirčna i hibridna vozila neće dominantno promeniti tržište do 2030. godine, postepeno će uticati na strukturu potrošnje goriva i potrebu za novim uslugama.
Zaključak
Tržište benzinskih stanica u Srbiji nalazi se u fazi postepene, ali duboke transformacije. Iako prodaja goriva ostaje osnovni izvor prihoda, strateški značaj sve više preuzimaju ostali segmenti poslovanja.
Konkurentska prednost više se ne zasniva isključivo na mreži lokacija ili ceni goriva, već na sposobnosti da se svaka poseta kupca pretvori u višestruku maloprodajnu priliku. U tom kontekstu, benzinske stanice evoluiraju iz energetskih tačaka u savremene, multifunkcionalne maloprodajne i uslužne centre.
Metodologija
Analiza je zasnovana na kombinaciji javno dostupnih podataka Republičkog zavoda za statistiku, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Agencije za privredne registre, industrijskih izveštaja i tržišnih procena, kao i rezultata istraživanja koje smo dobili od agencija NielsenIQ i Smart Plus Research. U nedostatku objedinjene zvanične statistike za pojedine segmente tržišta, korišćene su procene zasnovane na dostupnim indikatorima, strukturi tržišta i uporednoj analizi regionalnih trendova u maloprodaji goriva.
