Deloitte: Novi tipovi potrošača pokreću korenite promene i inovacije

*Autor: Deloitte* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/e74380e324588f885592a7218dc3eee1.jpg) Pandemija COVID-19 značajno je promenila naše razmišljanje, kupovinu, pripremu, pa čak i odnos prema zalihama sveže hrane. Prema novom Deloitte-ovom izveštaju „Budućnost svežih prehrambenih proizvoda: obrasci iz perioda pandemije“, anksioznost koju potrošači osećaju kupujući u prodavnicama, uz stalne zdravstvene i finansijske probleme, poremetila je obrazac kupovine kod potrošača i stvorila nove mogućnosti za kompanije. Studija u kojoj je učestvovalo 2.000 američkih potrošača (starosti od 18 do 70 godina) pruža uvid u nove obrasce ponašanja potrošača, kao i trendove u vezi sa učestalošću kupovine, nove prioritete među motivima za kupovinu i različite reakcije potrošača na nestanak zaliha. **Potrošači ređe odlaze u kupovinu** Više od polovine anketiranih potrošača (54%) oseća anksioznost kad odlazi da kupuje u prodavnicama; taj stres rezultira manjim brojem poseta prodavnicama i ređim odlaskom u kupovinu. U proteklih godinu dana, broj ispitanika koji su više puta nedeljno kupovali svežu hranu smanjio se za polovinu (30% u 2019. u odnosu na 15% u 2020.). U stvari, na osnovu analize kreditnih kartica, u prehrambene prodavnice dolazi manje njihovih najboljih kupaca svežih namirnica, jer su potrošači koji redovno kupuju, najmanje jednom nedeljno, odgovorni za 80% prihoda od prodaje svežih namirnica. **Bezbednost i stvaranje zaliha menjaju odnos prema kupovini** Potrošači su skladištili hranu na početku pandemije i to čine još uvek u izvesnoj meri. Ova povećana potražnja, i drugi poremećaji u lancu snabdevanja, stvorili su neviđene izazove za proizvođače hrane i prehrambene prodavnice, što je dovelo do nestašice zaliha u mnogim kategorijama proizvoda, uključujući svežu hranu. Istraživanje je pokazalo da gotovo dve trećine (65%) potrošača nisu mogli da kupe svežu hranu koju su želeli, jer je nije bilo na zalihama. Umesto da odu u drugu prodavnicu, potrošači kupuju alternativne prehrambene proizvode ili jednostavno ostaju bez njih, trudeći se da odlaske u kupovinu svedu na minimum. Kada su se suočili sa nestašicom zaliha u proteklim mesecima, više od 40% njih obično je kupovalo alternativni sveži prehrambeni proizvod, a više od polovine ispitanika je potpuno napustilo kategoriju sveže hrane, ili da bi kupilo zamrznutu ili prerađenu zamenu (28%) ili nije kupilo ništa kao zamenu (26%). Do skoro, sigurnost prehrambenih proizvoda se podrazumevala i nije bila primarna briga u kategoriji svežih namirnica. Međutim, potrošači sve više polažu na sigurnost – za sebe, druge kupce, zaposlene u prodavnicama i radnike koji proizvode hranu. Potrošači sada ukazuju na to da je sigurnost praktično od istog značaja kao i cena kada je u pitanju izbor sveže hrane (skoro 90% ispitanika kaže da su ove dve kategorije važni motivi kupovine). **Prilika za omnikal prodaju** Promena prioriteta kod potrošača i nove navike koje je nametnula pandemija i dalje utiču na kategoriju sveže hrane. Kako potrošači troše manje vremena u putovanju na posao, to više vremena imaju za spremanje sveže hrane. Međutim, to im stvara unutrašnji konflikt, jer žele da izbegnu strepnju pri kupovini u prodavnici, kako bi kupili sve sveže proizvode koje žele. Pošto potrošači ređe odlaze u kupovinu sveže hrane, postoji jasna potreba da trgovci na malo bolje razumeju njihove potrebe i iskoriste ovaj novonastali profil kupaca za uvećanje omnikanalne prodaje. **Novi tipovi potrošača pokreću korenite promene i inovacije** Napredna analiza, zasnovana na učestalosti kupovine, količini sveže kupljene hrane, percepciji cene, korišćenju kanala, stresu tokom kupovine i iskustvu sa nestašicama zaliha, identifikovala je dva različita profila potrošača: konvencionalni (60% ispitanih) potrošači, koji imaju tradicionalan pristup kupovini sveže hrane u prodavnici prehrambenih proizvoda, i savremeni (40% ispitanih) potrošači, koji na različite načine pokreću inovacije u kategoriji sveže hrane. * Savremeni potrošači cene novu vrstu pogodnosti koja sada uključuje i dostupnost. Dok je 68% savremenih potrošača kupilo barem neku količinu sveže hrane putem interneta, samo 9% konvencionalnih potrošača je to učinilo. * Iako je poverenje ranije predstavljalo prepreku prodaji svežih prehrambenih proizvoda putem interneta, više od dve trećine (68%) savremenih potrošača sada veruje „dodeljenim kupcima“ u prodavnici da će izabrati najkvalitetnije dostupne sveže prehrambene proizvode. * Savremeni potrošači spremniji su da plate premiju za svežu hranu (75% u poređenju sa 62% konvencionalnih potrošača). * Savremeni potrošači, takođe, kupuju više. U poslednja četiri meseca povećali su kupovinu sveže hrane gotovo dvostruko u odnosu na konvencionalne potrošače (50% nasuprot 27%). * Gotovo dve trećine (64%) savremenih potrošača smatralo je da je brend važan prilikom kupovine sveže hrane, ali nisu nužno lojalni jednom brendu. Veća je verovatnoća da će biti zadovoljni zamenskim artiklima (64% naspram 36% kod konvencionalnih potrošača). * Takođe, dvostruko je veća verovatnoća da će savremeni potrošači pokazati interesovanje za pretplatničke pakete (59% u poređenju sa 26% konvencionalnih potrošača). Uprkos stalnim izazovima sa kojima se suočavaju maloprodajni lanci sveže hrane, novi obrasci kupovine potrošača pokreću inovacije i nove mogućnosti. Za maloprodaju prehrambenih proizvoda, predviđanje onoga što će potrošači, verovatno, da kupe, neophodno je za održavanje osnovnih artikala na zalihama. Osim toga, u slučaju nestašice zaliha, ako trgovci mogu bolje da razumeju obrasce i konvencionalnih i savremenih potrošača, moći će da im pomognu i da ih usmere ka odgovarajućim zamenama. Ispunjavanje potražnje potrošača za zdravim, održivim i bezbednim svežim prehrambenim proizvodima, kao i pružanje novih alternativa, obezbediće da se potrošači iznova vraćaju putem različitih kanala. *foto: Unsplash / Bruno Kelzer*