DOP proizvođača: Stvaranje dugoročnih i održivih odnosa s kupcima i zajednicama

*Autorka: Milica Mišković, programski menadžer, Forum za odgovorno poslovanje* Društvena odgovornost proizvođača robe široke potrošnje postaje sve značajnija tema u današnjem društveno ekonomskom kontekstu. Budući da kupci sve više obraćaju pažnju na način na koji proizvodi koje kupuju utiču na životnu sredinu, društvo i lokalnu ekonomiju, proizvođači su sve više svesni potrebe da svoje poslovanje vode na održiv i odgovoran način. U poslednjih nekoliko godina, bilo da su inicirani od samih kompanija, pod pritiskom javnosti ili regulatora, uočavaju se trendovi koji podstiču društvenu odgovornost proizvođača robe široke potrošnje. **Tendencije koje podstiču društvenu odgovornost proizvođača** Jedna od najznačajnijih tema za proizvođače robe široke potrošnje je usmerenost ka cirkularnoj ekonomiji. Budući da cirkularna ekonomija podrazumeva koncept ponovne upotrebe resursa, umesto jednokratne upotrebe i bacanja, od proizvođača se očekuje da dizajniraju proizvode tako da se mogu reciklirati na kraju životnog ciklusa. Proizvođači, koji uspeju da implementiraju cirkularnu ekonomiju u svoje poslovanje, mogu postići značajne uštede u materijalima, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i povećanje efikasnosti proizvodnog procesa. Nesumnjivo, smanjenje uticaja na životnu sredinu trenutno je jedna od glavnih tema među kompanijama, i mnogi proizvođači su takođe usmereni ka uvođenju održivih i inovativnih, biorazgradivih materijala u svoje proizvode i ambalažu. Druga važna tendencija je povećanje transparentnosti u poslovanju. Kupci sve više žele da znaju šta kupuju i kako je proizvod napravljen. Proizvođači se suočavaju sa sve većim zahtevima za transparentnosti u svojim lancima snabdevanja, odnosno, da objave informacije o tome gde nabavljaju sirovine, kako se proizvodni proces odvija i koje su mere koje preduzimaju kako bi zaštitili životnu sredinu i ljudska prava. Proizvođači koji se otvoreno suočavaju sa ovim zahtevima i koji uspeju da izgrade transparentne lance snabdevanja mogu postići veću lojalnost kupaca. Mnogi proizvođači koriste oznake poput Fairtrade, Rainforest Alliance, MSC, FSC i druge kako bi potrošačima pokazali da njihovi proizvodi ispunjavaju određene standarde u pogledu održivosti i etičnosti. Na kraju, jedna od tendencija je i usmerenost ka društvenoj inkluziji. Društveno inkluzivno poslovanje podrazumeva uključivanje ljudi iz marginalizovanih grupa u procese proizvodnje, kao i uključivanje u društvene i ekonomske aktivnosti. Jedan primer inkluzivnog poslovanja je zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Kroz zapošljavanje osoba sa invaliditetom, u različitim sektorima i na različitim pozicijama, uključujući i menadžerske pozicije, kompanije ne samo što doprinose društvenoj inkluziji, već i unapređuju raznolikost i produktivnost radne snage. Osim toga, inkluzivno poslovanje postiže se i kroz uključivanje malih, socijalnih preduzeća u lanac snabdevanja proizvođača robe široke potrošnje. Budući da se ove kompanije često suočavaju sa izazovima u pristupu tržištu i finansijskim resursima, podrška velikih proizvođača im je važna kako bi se povećala njihova konkurentnost i održivost. **Od dobrovoljnog ka obavezujućem** U mnogim oblastima društveno odgovornog poslovanja, dolazi do podizanja lestvice kada su u pitanju minimalni zahtevi propisani zakonima. Tako da i prakse, koje su do skoro smatrane dobrovoljnim i nečim što kompanija radi bez obzira na zakonske obaveze, sada postaju predmet usklađivanja sa propisima. U tom smislu, kompanije koje su ranije u okviru svojih dobrovoljnih aktivnosti, počele da primenju principe odgovornog i održivog poslovanja, sa manje napora će se prilagoditi novim zakonskim obavezama. Evropska unija je lider u uvođenju zakona koji podstiču odgovornost proizvođača robe široke potrošnje, pa je tako uvela i niz zakona koji se odnose na upravljanje otpadom, uključujući direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu, direktive o odlaganju otpada i direktive o reciklaži otpada i time postavila ambiciozne ciljeve u pogledu odgovornog i održivog poslovanja. I u Srbiji, zakoni čije se usklađivanje očekuje u skladu sa uporednom pravnom praksom EU, treba da podstaknu proizvođače da razmišljaju o održivosti i recikliranju svojih proizvoda, kao i o smanjenju količine otpada koji se proizvodi. **Tanka linija između marketinga za društvene ciljeve i manipulativnog zelenog marketinga** Marketig za društvene ciljeve (Cause-related marketing) i manipulativni zeleni marketing (greenwashing) su dva koncepta koja se često povezuju s društvenom odgovornošću proizvođača, ali se međusobno razlikuju u svojim ciljevima i efektima. Ključna razlika između ova dva koncepta je u njihovoj iskrenosti. Dok je marketing za društvene ciljeve način da se proizvođači društveno angažuju i iskoriste svoj uticaj i resurse za podršku važnim društvenim pitanjima, manipulativni zeleni marketing je neiskren pokušaj ostvarivanja pozitivne reputacije bez stvarnog doprinosa zaštiti životne sredine ili društva. Dok je prvi dobra i poželjna poslovna praksa, proizvođači posebno treba da se čuvaju da možda i bez loše namere, ne zakorače u ovaj drugi, jer je javnost s obzirom na sve izazove sa kojima se suočavamo posebno postala osetljiva na ova pitanja i spremna je da bojkotuje takve proizvode i kompanije. Jedna od ključnih stvari u društvenoj odgovornosti proizvođača robe široke potrošnje je stvaranje dugoročnih i održivih odnosa s kupcima i zajednicama u kojima posluju, a to podrazumeva i pravedno informisanje i podršku lokalnoj zajednici i društvenim pitanjima. **Fotorobot društveno odgovornog proizvođača** Ukoliko bi trebalo da opišemo društveno odgovornog proizvođača robe široke potrošnje, mogli bismo reći da, u idealnom slučaju, društveno odgovorni proizvođač vodi računa o uticaju svog poslovanja na životnu sredinu i preuzima odgovornost za svoj ugljenični otisak, smanjenje emisija gasova staklene bašte i održivo korišćenje prirodnih resursa. Takođe, pridržava se etičkih načela u svom poslovanju, poput poštovanja zakona, transparentnosti u poslovanju i borbe protiv korupcije. Uz to, vodi računa o ljudskim pravima u svom poslovanju, sprečavajući diskriminaciju, iskorišćavanje radnika i kršenje radničkih prava. Društveno odgovorni proizvođač, takođe, doprinosi razvoju zajednice u kojoj posluje, kroz ulaganje u projekte koji poboljšavaju kvalitet života u toj zajednici, podržavajući obrazovanje, kulturu, zdravstvo i socijalnu zaštitu. On, uz to, sarađuje sa drugim interesnim grupama, uključujući državu, nevladine organizacije, akademsku zajednicu i medije, kako bi poboljšao svoje poslovanje i uticaj na društvo i životnu sredinu. Na kraju, postavlja se pitanje koliko kompanija bi se moglo prepoznati u ovom opisu, a ja verujem da postoji zavidan broj. Međutim, treba naglasiti da je društvena odgovornost proizvođača robe široke potrošnje proces koji zaheva stalnu procenu i poboljšanje poslovnih praksi i politika, kako bi se osiguralo da se proizvodi i usluge proizvode na način koji je pošten, etičan, ekološki prihvatljiv i održiv. Proizvođači imaju važnu ulogu u ispunjavanju očekivanja potrošača i društva u celini, te stalno moraju raditi na osnaživanju svojih poslovnih praksi.