Ekonomski institut i Privredna komora Srbije: Makroekonomske analize i trendovi

*Autori: Ekonomski institut i Privredna komora Srbije* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/17082023001.PNG)* **OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI** Industrijska proizvodnja je u maju zabeležila međugodišnji rast od 1,5%. U poslednja četiri meseca, međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje doprinosi isključivo proizvodnja električne energije. Međutim, pomenuti izvor podsticaja ukupnoj industrijskoj proizvodnji je iscrpljen. U spoljnotrgovinskoj razmeni, podaci pokazuju redukciju dinamike, s tim što za razliku od izvoza koji i dalje raste, uvoz opada što se povoljno odražava na sužavanje deficita. Manji uvoz energije imao je najveći uticaj na pad ukupnog robnog uvoza. Deficit tekućeg računa platnog bilansa u periodu januar–april je neznatan, svega 20,5 miliona evra ili za 99% manje u odnosu na isti period prethodne godine. U maju je nastavljeno usporavanje međugodišnje, a njena još intenzivnija redukcija se očekuje u narednim mesecima. **Dinamika industrijske proizvodnje** Industrijska proizvodnja je u maju zabeležila međugodišnji rast od 1,5%. Rast je ostvaren samo u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (14,6%), dok su prerađivački sektor i rudarstvo zabeležili pad fizičkog obima od -2,6% i -0,2%, respektivno posmatrano. U poslednja četiri meseca, međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje doprinosi isključivo proizvodnja električne energije. Ukoliko se tekuće tendencije prate putem desezoniranih indeksa i vrednosti trend-ciklusa utisak je da se uzlazni trend rasta proizvodnje, koji je otpočeo krajem jeseni prošle godine, završio sredinom proleća, te da se sada proizvodnja održava na nivou koji je za 2,5% veći od prošlogodišnjeg proseka. Rastući trend proizvodnje se održavao najviše zahvaljujući Proizvodnji električne energije. Pomenuti izvor podsticaja ukupnoj industrijskoj proizvodnji je iscrpljen, a uzlazni trend rasta može biti obnovljen samo sa ubrzanjem proizvodnje prerađivačkog sektora. Industrijska proizvodnja je u prvih pet meseci 2023. godine bila za 2% viša nego u istom periodu prethodne godine. Rast je ostvaren u sektorima Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (17,5% ) i Rudarstvu (2,1%), dok je u Prerađivačkoj industriji zabeležen pad od -1,3%. Tokom ovog perioda, sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija dao je najveći doprinos (2,8 p.p.) kretanju ukupne industrije. Sledi sektor Rudarstvo sa doprinosom od 0,2 p.p. dok je doprinos Prerađivačke industrije bio je negativan i iznosi -1 p.p. U Prerađivačkoj industriji je poslednjih meseci zabeleženo nešto stabilnije kretanje - prosečni priraštaji dugoročnog trenda proizvodnje od oktobra prošle godine iznose oko 0,5% mesečno. Međutim, ovaj pozitivan rezultat se može pripisati, u najvećoj meri, Prehrambenoj industriji, gde su u par meseci unazad prisutne naznake oporavka (pre svega, u granama Prerada i konzervisanje zamrznutog voća i povrća i Proizvodnja hrane za životinje). Još dve oblasti prerađivačke industrije u maju, i tekuće i međugodišnje posmatrano, beleže dobar rezultat To su: Proizvodnja osnovnih metala i Proizvodnja motornih vozila i prikolica, ali se još uvek ne može precizirati da li je u pitanju incidentni skok ili trajnija promena karaktera proizvodnje. Za prvih pet meseci ove godine, u okviru Prerađivačke industrije, veća proizvodnja, međugodišnje postmatrano, zabeležena je u 13 od 24 oblasti (čine 40,2% ukupne industrijske proizvodnje). Prema visini stope rasta izdvajaju se: Proizvodnja motornih vozila i prikolica, Proizvodnja osnovnih farmaceutrskih proizvoda i preparata i Proizvodnja pića. Cela priča u vezi sa prerađivačkom industrijom svodi se na rat u Ukrajini i sankcije Rusiji kojima su bile povećane cene energenata i smanjena privredna aktivnost u EU, a time i njena spoljnotrgovinska aktivnost. Odnosi cena sada su, ipak, povoljniji nego krajem prošle i na samom početku ove godine. **Spoljnotrgovinska razmena** Tekući podaci o spoljnotrgovinkoj razmeni pokazuju redukciju dinamike, najpre zahvaljujući uvozu koji je u maju zabeležio međugodišnji pad vrednosti od 11,6% (416,6miliona evra). Izvoz je istovremeno uvećan za 0,9% (najniža mesečna stopa rasta od avgusta 2020. godine), te je deficit u robnoj razmeni smanjen za 37,1% (438,3 miliona evra). Međugodišnji pad vrednosti spoljnotrgovinske razmene u evrima od -6,3% u aprilu, iz tog razloga je dodatno produbljen na -6,6% u maju. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/17082023002.PNG) U periodu januar-maj, robni izvoz je vredeo oko 12,1 milijardu evra (za 10,5% više u odnosu na isti period 2022. godine), uvoz oko 15,5 milijarde evra (за 5% manje), a deficit oko 3,4 milijarde (za 36,7% manje). Za prvih pet meseci ove godine, blizu četiri petine robnog uvoza pokriveno je izvozom (78,1%), a u samom maju 76,5%, što je za 9,5 p.p. bolji rezultat u odnosu na isti mesec 2022. godine. Kod uvoza su od početka ove godine, osim netrajnih proizvoda za široku potrošnju, trendovi svih ostalih namenskih grupa u opadanju na nivou nešto nižem od prošlogodišnjeg proseka. Pad trenda uvoza energije je najizrazitiji, i u maju je na nivou koji je za oko 23% ispod proseka prošle godine. Manji uvoz energije imao je i najveći uticaj na pad ukupnog robnog uvoza (negativan doprinod od -5,2 p.p.) u prvih pet meseca ove godine. **Promet robe u trgovini na malo** Vrednost prometa robe u trgovini na malo, u maju 2023. godine bila je veća nego u istom mesecu prethodne godine za 5,7%. Inflacija ne samo da je poništila to povećanje, već realni pad iznosi 6,2%. Za prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2022, realni pad prometa je iznosio 4,9%. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/00317082023.PNG) Ako se promet posmatra po osnovnim agregatima Klasifikacije delatnosti, u maju 2023. u odnosu na isti mesec prethodne godine, najviše je nominalno pala vrednost prometa motornih goriva (7,3%), dok je u stalnim cenama podjednako dubok pad zabeležen u prometu hrane, pića i duvana, kao i neprehrambenih proizvoda, osim motornih goriva, oko -7,5%. Ako se dinamika tekuće prati putem realnih desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se da posle kraja prvog tromesečja 2022. godine više nema realnog porasta. **Podaci o dinamici zarada** Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2023. godine iznosila je 115.631 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 83.812 dinara. Bruto i neto zarade u periodu januar–april 2023. godine, u odnosu na isti period prošle godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno su manje za 0,4%. **Inflacija** Inflacija je u maju 2023. povećana na mesečnom, a smanjena je na međugodišnjem nivou. U aprilu i maju 2023. registrovana je mesečna inflacija od 0,7% i 0,9%, te međugodišnja inflacija od 15,1% i 14,8%. Tako je u maju 2023. nastavljeno usporavanje međugodišnje inflacije koje je otpočelo tek prethodnog meseca. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/00417082023.PNG) Mesečna inflacija je povećana u maju 2023. isključivo pod dejstvom privremenih faktora jer je, pri smanjenoj njenoj baznoj komponenti, povećana njena nebazna komponenta. Na mesečnom nivou u aprilu i maju 2023. zabeležena je bazna inflacija1 od 0,8% i 0,4%, te nebazna inflacija2 od 0,5% i 1,3%. Pritom je ubrzanje rasta cena prehrambenih proizvoda u maju 2023. bilo glavni uzročnik ubrzanja mesečne nebazne inflacije u tom mesecu. Prehrambeni proizvodi su na mesečnom nivou poskupeli za 0,7% u aprilu, a za 1,4% u maju 2023. Međugodišnja inflacija je, s druge strane, smanjena u maju 2023. pretežno pod dejstvom stalnih faktora jer je, pri minimalno smanjenoj njenoj nebaznoj komponenti, znatno smanjena njena bazna komponenta. Na međugodišnjem nivou u aprilu i maju 2023. registrovana je nebazna inflacija od 18,5% i 18,4%, te bazna inflacija od 11,1% i 10,4%. Istovremeno je usporenje rasta cena usluga bilo značajnije za usporenje međugodišnje inflacije u maju 2023. nego usporenje rasta cena industrijskih proizvoda bez hrane i energije. Usluge su na međugodišnjem nivou poskupele za 10,6% u aprilu, a za 9,5% u maju 2023. Opšti međugodišnji rast cena je usporen od 15,1% u aprilu na 14,8% u maju 2023. usled sledećih promena u potrošačkoj korpi: Prvo, u maju 2023. je povećano učešće stavki čiji je međugodišnji rast cena bio ispod donje granice cilja, a međugodišnji rast njihovih cena nije promenjen. Učešće ovih stavki je povećano za 2,74 procentna poena (od 14,23% u aprilu na 16,97% u maju 2023), a međugodišnji rast njihovih cena nije promenjen (izneo je 3% i u aprilu i u maju 2023). Drugo, u maju 2023. je smanjeno učešće stavki čiji je međugodišnji rast cena bio u granicama cilja, a međugodišnji rast njihovih cena je ubrzan. Učešće ovih stavki je smanjeno za 2,8 procentnih poena (od 7,03% u aprilu na 4,23% u maju 2023), a međugodišnji rast njihovih cena je ubrzan za 0,2 procentna poena (od 3% u aprilu na 3,2% u maju 2023). Napomena: Procentualne vrednosti potrošačke korpe u jedinicama ciljane inflacije koja je važila od januara 2013. do decembra 2016. godine (4,0% ± 1,5 p.p.) preračunate su u jedinice ciljane inflacije koja važi od januara 2017. godine (3,0% ± 1,5 p.p.). Treće, u maju 2023. je povećano učešće stavki čiji je međugodišnji rast cena bio iznad gornje granice cilja, a međugodišnji rast njihovih cena je usporen. Učešće ovih stavki je povećano za 0,06 procentnih poena (od 78,74% u aprilu na 78,8% u maju 2023), a međugodišnji rast njihovih cena je usporen za 0,4 procentna poena (od 19,5% u aprilu na 19,1% u maju 2023). Zaključak, jedino promene u prvoj grupi nisu uticale na smanjenje međugodišnje inflacije u maju u odnosu na april 2023. Međugodišnja inflacija je bila veća u Srbiji nego u Evropskoj uniji i u aprilu i u maju 2023, a manja u Srbiji nego u dve zemlje Evropske unije u aprilu te manja u Srbiji nego u samo jednoj zemlji Evropske unije u maju 2023. Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena3, iznela 14,8% u aprilu i 14,5% u maju 2023. u Srbiji – a 8,1% u aprilu i 7,1% u maju 2023. u Evropskoj uniji. U aprilu 2023, dve zemlje Evropske unije imale su veću međugodišnju inflaciju od Srbije, a sledećeg meseca je samo jedna zemlja Evropske unije imala veću međugodišnju inflaciju od Srbije (podaci preuzeti sa sajta Evrostata). U prvom slučaju, reč je o Letoniji (15%) i Mađarskoj (24,5%), a u drugom slučaju samo o Mađarskoj (21,9%). 1\. Reč je o baznoj inflaciji u najužem smislu, koja odražava dugoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer ne sadrži rast nijedne kategorije cena koja je podložna velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova ponude i koja, otuda, ukazuje na intenzitet stalnih promena cena. Bazna inflacija u najužem smislu ne obuhvata rast cena: energije, prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), alkoholnih pića niti cigareta. Ona, stoga, obuhvata: 1. rast cena neprehrambenih proizvoda bez energije, alkoholnih pića i cigareta; i 2. rast cena usluga. 2\. Reč je o nebaznoj inflaciji u najširem smislu, koja odražava kratkoročnu tendenciju opšteg rasta cena jer sadrži rast svih kategorija cena koje su podložne velikim kratkoročnim oscilacijama usled šokova ponude i koja, otuda, ukazuje na intenzitet privremenih promena cena. Nebazna inflacija u najširem smislu obuhvata rast cena: 1. energije, 2. prehrambenih proizvoda (hrane i bezalkoholnih pića), i 3. alkoholnih pića i cigareta. 3\. Poređenje inflacije u Evropskoj uniji zasniva se na jedinstvenom konceptu: harmonizovanom indeksu potrošačkih cena. Zato se za Srbiju – umesto nacionalnog koncepta: indeksa potrošačkih cena – u obzir mora uzeti harmonizovani indeks potrošačkih cena, koji Republički zavod za statistiku eksperimentalno obračunava od januara 2013.