Infostud: Da li su porast zarada i manja stopa nezaposlenosti uticali na položaj radnika u Srbiji

[Tekst](https://poslovi.infostud.com/vesti/Medjunarodni-Praznik-rada-Da-li-su-porast-zarada-i-manja-stopa-nezaposlenosti-uticali-na-stvarni-polozaj-radnika-u-Srbiji/57170) donosi pregled aktuelnih podataka, ali i perspektivu stručnjaka o suštinskim promenama i izazovima koje tržište rada danas nosi, a mi ga prenosimo u celosti u nastavku. Zvanični podaci kažu da je broj zaposlenih u Srbiji, u poslednjem kvartalu 2024. godine iznosio 2.894.900, dok je broj nezaposlenih bio 273.100. Broj stanovnika van radne snage iznosio je 2.462.200, navodi se u Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za stastistiku. Stopa zaposlenosti, dakle, bila je 51,4 odsto, a nezaposlenosti 8,6 odsto. Sa druge strane, ako se najnovija statistika u ovoj oblasti poredi sa trećim kvartalom prošle godine, situacija na tržištu rada ovakvu sliku. Broj zaposlenih ljudi je smanjen, a broj nezaposlenih i neaktivnih porastao. Drugim rečima, stopa zaposlenosti manja je za 0,5 procentnih poena u četvrtom kvartalu u odnosu na treći, dok je stopa nezaposlenosti za isto toliko veća. Bila je, dakle, 8,1 odsto a sada je 8,6 odsto, stoji u Anketi o radnoj snazi. Analizirajući podatke o kretanjima na tržištu rada, poslednjih nekoliko godina, uočljivo je da se nezaposlenost u Srbiji smanjuje. Primera radi, na kraju 2020. godine ona je iznosila 12,8 odsto, a na kraju 2024. godine 8,6 odsto. U mnogim zanimanjima, beleži se poslednjih godina ozbiljan deficit radne snage i potreba za angažovanjem stranih radnika. Stručnjaci kažu da je takva situacija, udružena sa negativnom demografijom i odlivom radne snage iz Srbije dovela do suštinskih promena na tržištu rada. One se najpre uočavaju u porastu realnih zarada i poboljšanju pregovaračke moći zaposlenih u odnosu na poslodavce. **Svake godine iz zemlje emigrira 1% radno sposobnog stanovništva** Iz Srbije prema podacima koje je nedavno izneo **nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović**, godišnje emigrira oko 40.000 ljudi ili jedan odsto radno sposobnog stanovništva. *Takva emigracija zajedno sa lošom demografijom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage kojem smo svedoci svakodnevno, doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti*, kazao je on. Još dodaje: *Kumulativno od 2019. do 2023. godine plate su realno rasle 18,2 odsto, a u 2024. godini 9,2 odsto i njihov rast je daleko veći nego rast produktivnosti, što se loše odražava na dugi rok na ekonomski rast*. Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, istraživali smo koliko ovakva statistika zaista utiče na položaj radnika u Srbiji. Da li je njihov položaj zahvaljujući povoljnoj statistici i suštinski bolji? Prema podacima iz poslednjeg Globalnog indeksa radnih prava, Srbija i dalje spada u grupu zemalja u kojoj se radna prava sistemski krše, od sprečavanja prava na kolektivno pregovaranje ili sindikalno udruživanje, do neadekvatnih i nehumanih uslova za rad i neadekvatnog plaćanja prekovremenog rada. **Najteža situacija u tekstilnoj i automobilskoj industriji** Istraživanje Centra za političke emancipacije objavljeno krajem marta ove godine pokazuju da su je situacija najteža u tzv. radno intenzivnim industrijama kao što su primera radi tekstilna i automobilska industrija. U tekstilnoj industriji se položaj radnika nije dramatično promenio u poređenju sa 2017. kada je rađena prethodna takva analiza. Pogotovo se to odnosi na uslove u kojima rade. Prosečna isplaćena neto zarada ispitanica iznosila je prošle godine oko 65.000 dinara, odnosno, 554 evra, uključujući i bonuse, prekovremeni i noćni rad. Prekovremeni rad je uglavnom plaćen, a dešava se da zbog potreba posla, zaposleni rade više od 40 sati tokom nedelje. Ipak, kao poseban problem ističu uslove u kojima rade i bezbednost na radu - neadekvatna temperatura u radnom prostoru, posebno tokom leta, prašina, buka i zagušljivost. Kao primeri diskriminacije se navode vređanje i omalovažavanje po rasnoj osnovi, najčešće radnica i radnika romske nacionalnosti, piše u ovom izveštaju. Slična situacija je i sa zaposlenima u autoindustriji u Srbiji, pokazuje istraživanje koje je Centar za politike emancipacije objavio 2024. godine. Prema svedočenju tih radnika, svi oni rade prekovremeno. *U većini fabrika radnici i radnice svedoče da se u proseku radi 44 sata nedeljno. Ovaj podatak se poklapa sa Eurostatovim nalazima iz 2022. godine, koji svedoče da radnici i radnice u Srbiji rade najviše u Evropi, u proseku 43,3 radna sata nedeljno na primarnom poslu. Prosek za EU je 37,5 radnih sati nedeljno*, navodi se u ovom istraživanju. **Pad zapošljavanja u IT sektoru nije uticao na visinu zarada** Sa druge strane, u nekim drugim industrijama, naročito onoj koja se odnosi na IT i tehnološku revoluciju, uslovi rada daleko su bolji. Sa jedne strane podaci iz najnovijeg Startap Skenera koji radi Incijativa digitalna Srbija pokazuju da je trend smanjenja zapošljavanja u ovom sektoru nastavljen i u 2024. Broj novozaposlenih manji je za četvrtinu u poređenju sa 2023. To, međutim, nije uticalo na smanjenje zarada, odnosno pogoršanje uslova rada. Prema podacima Republičkog zadvoda za statistiku, prosečna februarska neto zarada programera bila skoro 290.000 dinara. Takođe, svojevremeno sprovedeno istraživanje [o benefitima zaposlenih u IT sektoru u Srbiji](https://www.osiguranik.com/blog/benefiti-zaposlenih-u-it-sektoru-u-srbiji/) pokazalo je da 96 odsto kompanija u ovom sektoru nudi zaposlenima rad od kuće, odnosno fleksibilne oblike rada. Takođe, 72 odsto njih nudi dodatno zdravstveno osiguranje, tim bilding aktivnosti su prepoznate u više od 80 odsto firmi iz ovog sektora, a njihovi zaposleni najčešće imaju i dodatne slobodne dane, mogućnost plaćanja sportskih aktivnosti, dok u 20 odsto kompanija imaju i doručak, odnosno plaćen ručak. Ekonomisti, ali i stručnjaci za radna prava složiće se zato da postoje velike razlike u položaju i poštovanju prava radnika u Srbiji od industrije do industrije. Ali i u tome da je zajednički problem naše ekonomije nedovoljno učešće tehnoloških kompanija u ukupnoj industriji. Srbija je, kako kažu, i dalje zemlja čija se privreda dominantno temelji na tradicionalnoj industriji kvantiteta u kojoj su onda i uslovi rada češće teški i neadekvatni, a zarade nedovoljne za osetan porast životnog standarda.