Prethodna, kao i početak ove, 2026. godine donele su nešto povoljnije ekonomske okolnosti, kada je u pitanju FMCG trgovina i potrošnja. Pre svega, inflacija, kao jedan od ključnih faktora koji direktno utiče na kretanja na tržištu FMCG proizvoda, značajno je usporila svoj pređašnji rast. Na kraju 2025. godine, ona je iznosila 3,9% na godišnjem nivou, a prva četiri meseca 2026. godine njen zabeleženi rast je još manji, što predstavlja značajno olakšanje i za potrošače i za trgovce.
Kada generalno govorimo o trgovini na malo, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je broj poslovnih subjekata u ovoj branši na kraju 2025. godine iznosio ~ 33.000 što predstavlja blagi pad u odnosu na 2021. godinu, kada ih je bilo ~37.000. Međutim, ostvareni promet je krajem 2025. godine iznosio negde blizu 26 milijardi evra, što je značajno povećanje (40%) u poređenju sa 2021. godinom.
Promet u trgovini na malo ostvaruje rast od 6,8% u tekućim cenama, i rast od 4,2% u stalnim cenama u 2025. godini u odnosu na 2024. godinu. U 2025. godini, u odnosu na 2024. godinu i u tekućim cenama, promet u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom ostvaruje rast od 7,2%, neprehrambrenim proizvodima, osim motornih goriva, rast od 9,2%, a u motornim gorivima rast od 0,8%.
Trend vremenskih serija Unutrašnje trgovine na malo je verovatno najstabilniji trend svih ekonomskih vremenskih serija u Republici Srbiji - stabilan rast (treba uzeti u obzir povećanje cena u trgovini na malo koja je primetna od "korone" do danas, što utiče na to da trend ima rast; sa druge strane, svi su korisnici trgovine na malo, još ako se uzme u obzir mentalitet "za hranu mora da se ima" jasno je da za trgovinu na malo nema zime). Sezonski i kalendarski prilagođene serije (iz vremenskih serija se otkloni uticaj kalendara, praznika, neradnih dana + sezonskih obrazaca) dobro prate originalne vremenske serije, čime su vremenske serije unutrašnje trgovine knjiški primer dobrih vremenskih serija.
Prosečne bruto zarade, obračunate za mart 2026. godine, iznosile su 167.263 dinara (1.417,5 evra), dok su prosečne neto zarade iznosile 121.650 dinara (1.030,9 evra).
Povećanje bruto zarada, u periodu januar-mart 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosilo je 11,5% nominalno, odnosno 8,7% realno, dok su prosečne neto zarade porasle za 11,7% nominalno, odnosno 8,9% realno.
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto zarade za mart 2026. godine porasle su za 12,5% nominalno i za 9,4% realno, dok su prosečne neto zarade porasle za 12,6% nominalno, odnosno 9,5% realno.
Plate su, sa druge strane u istom periodu (2024. godina) blago porasle (9% u realnim iznosima).
Pokazatelji odnosa prosečne i minimalne potrošačke korpe i prosečnih (neto) primanja, pokazuju da je i kupovna moć tokom 2025. godine blago porasla, što uliva opitmizam.
Pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe u 2025. godini, skoro je jednako prosečnoj neto zaradi (0,98 prosečne neto zarade), dok je za pokrivanje troškova minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,51 prosečne neto zarade.
U poređenju sa prethodnom godinom, odnos prosečne potrošačke korpe i neto zarade od 0,98 ukazuje na povećanje kupovne moći (1,06 u 2024. godini), pri čemu je za minimalnu potrošačku korpu potrebno 0,51 prosečne zarade, dok je u prethodnoj godini ovaj odnos bio nepovoljniji (0,55).
No, još uvek nema mesta za preveliki optimizam. Podaci o prometu u maloprodaji pokazuju da je tokom 2024. došlo do blagog rasta (9,1% u tekućim cenama, odnosno 5,4 u stalnim cenama), ali je ovaj rast daleko ispod onoga iz 2022. godine.
Kako je cela ova situacija izgledala iz perspektive prosečnog kupca (potrošača)?
Rast troškova života i lične finansijske brige su i dalje (u 2025. godini) vodeće na listi pet najznačajnijih stvari koje brinu populaciju Srbije, no na tom planu imamo „mešovite signale“ koji govore ili o blagom rastu ili o blagom padu, ali sve u svemu, i dalje ove dve stvari dominiraju kao brige u razmišljanjima potrošača.
U poslednja BrandPuls dva talasa 2025. godine primećujemo blagi (ponekad i neznatni) rast optimizma potrošača u odnosu na rast troškova i cena, i u pogledu toga kako su tokom 2024. godine izlazili na kraj sa tim porastom troškova, i u pogledu njihovih očekivanja od 2025. Dakle, blago i neznatno, ali ipak donekle optimistično.
Kada su u pitanju kupovne strategije koje su potrošači koristili kako bi izašli na kraj sa percipiranim rastom troškova FMCG proizvoda, stvari su i dalje vrlo stabilne. Kupovina u više prodajnih objekata i potraga za akcijskim ponudama i dalje dominira, a sve značajniji broj potršača kupuje proizvode sa sniženom cenom pred istek roka trajanja.
Jedini indikator koji blago raste predstavlja promenu objekta tipičnog snabdevanja, što predstavlja značajan izazov za sve trgovinske lance koji posluju na našem tržištu, a koji se tiču fleksibilne – konkurentske cenovne politike i negovanja lojalnosti kupaca.
