Autor: Dejan Radosavljević, Ipsos
Svet se uvek menjao, ali nikada pre toliko kao tokom pandemije COVID-19. Ovaj globalni fenomen drastično je uticao na sve aspekte našeg života: dnevne rutine, radni i profesionalni status, zdravstvene i higijenske navike, kupovno ponašanje i obrasce, pa čak i na lične slobode i građanska prava.
No, istraživanja sprovedena tokom čitavog ovog perioda pokazuju da, iako su se ponašanja u mnogome menjala, neki stavovi globalne populacije su ostali isti, čak su i dobili na svom značaju i vrednosti.
Dakle, uprkos veoma značajnim promenama u kupovnom ponašanju globalne potrošačke populacije, ona i dalje visoko pozicionira pitanje održivosti pakovanja, i nastavlja da bude jedan od važnih motiva kupovnog ponašanja.
Štaviše, istraživanja pokazuju da pandemija nije umanjila ni spremnost konzumenata da preduzmu pozitvnu akcije u vezi sa ekološki prihvatljivim pakovanjem.
Naravno, o dugoričnim aspektima ovog fenomena treba oprezno zaključivati, imajući u vidu nove okolnosti koje su prisutne na globanom tržištu: galopirajuću inflaciju i naznake recesije kao posledica rata u Ukrajini.
Bilo kako bilo, istraživanja koje je sproveo Ipsos na globalnom nivou, pokazuju da su i dalje važni aspekti stavova potrošača prema pitanju pakovanja vezana za: “što je god moguće manje pakovanja”, “pakovanja koja se mogu reciklirati”, “proizvodnja sa što manjim uticajem na životnu sredinu”.
43% odraslih u istraživanju izjavljuje da je “što je moguće manja količina pakovanja” važno kod kupovine proizvoda i to znatno iznad proseka među potrošačima u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Belgiji. Ovu izjavu sledi 41% ispitanika koji tvrde da je “pakovanje koje se može reciklirati” izuzetno važno prilikom kupovine određenih proizvoda.
Sprovedeno Ipsos istraživanje ukazuje da pitanje količine pakovanje kao problem neće nestati jer više od 1/3 učesnika u istraživanju smatra da će to ostati jednako važno pitanje potrošnje i nakon završetka pademije.
Ovi nalazi su podržani podacima lokalnih vlasti koji ukazuju da su domaćinstva na području Velike Britanije tokom COVID-19 pandemije povećala količinu reciklaže za 50%, što je u skladu i sa podacima sa ostalih evropskih tržišta.
Na sve ovo treba dodati i podatak da 43% oseća odgovornost što tokom COVID-19 pandemije u značajnoj meri uvećava svoje online kupovine, što u znatnoj meri uvećava količinu pakovanja od materijala koji nisu ekološki prihvatljivi. Uz sve to, podaci ukazuju da čak 41% učesnika u istraživanju nije u stanju da identifikuje vrstu materijala od kojeg su izrađena pakovanja online poručene robe te da taj materijal smeštaju u generalni otpad bez selekcije. Čak tri od četiri učesnika u istraživanju izjavljuje da nije u mogućnosti da jasno identifikuje vrstu materijala od koga su izrađena pakovanja online kupljene robe.
“Say-do-gap”
Ono što je važno konstatovati, a što je neka vrsta common knowledge u svim istraživanjima, uvek postoji bitna razlika između onoga što ljudi kažu (misle) i onoga što svesno ili nesvesno čine, kada je njihovo kupovno ponašanje u pitanju. Te razlike (gap) su u nekim slučajevima značajne a u nekim manje, ali one svakako ne treba da obeshrabre kompanije koje se bave proizvodnjom pakovanja da istraju u svojim inovacijama vezanim za održiva pakovanja.
Stavovi o plastici evoluiraju
Ipsos istraživanje ukazuje da važnost činjenice “da pakovanje ne sadrži plastiku” postaje sve manje bitno u odnosu na druge analizirane faktore pakovanja, mada je upravo kod ovog aspekta utvrđen najmanji raskorak između onoga što kupci misle i onoga što u kupovini čine.
Iako još uvek vlada uverenje da je plastika “nepoželjan” sastojak bilo kakvog pakovanja, istraživanje pokazuje neke nove trendove u stavovima konzumenata širom evropskog kontinenta. Naime, poadci sugeršu da su potrošači dostigli novi, zreliji i razvijeniji nivo suđenja o plastici kao i o ostalim aspektima održivosti pakovanja, te da samo uklanjanje plastike iz pakovanja nije neminovno pozitivno sa stanovišta potrošača.
Realizovano Ipsos istraživanje ukazuje da potrošači na području Velike Britanije pokazuju najviši stepen zabrinutosti u vezi sa prisustvom plastike u pakovanju, dok na ostalim tržištima postoje značajna odstupanja od ovog stava, što ukazuje na značajnu nekonzistentnost o ulozi i posledicama upotrebe plastičnih materijala u pakovanjima širom Evrope. Ovo je posebno karakteristično za nordijsko područje Evrope, što je verovatno posledica znatno razvijenijeg sistema upravljanja otpadom i razvijenijom logistikom i infrastrukturom.
Inflacija - Game Changer
Svi ovi, gore prezentovani, podaci jasno ukazuju da je uticaj COVID-19 pandemije bio višeslojan, i da je u nekim aspektima pozitivno uticao i na potrošačevu svest o ekološkim apsektima pakovanja i proširio spektar njihove informisanosti o održivim pakovanjima. Međutim, nakon perioda kada su prestale sve važnije restrikcije vezane za pandemiju (mada ona ponovo pokazuje znake remisije), i kada se očekivalo da će se sve “vratiti u normalu”, globalno, a naročito evropska tržišta, zadesio je novi poremećaj – inflacija.
Ratni sukobi u Ukrajini i sankcije koje su zemlje Evropske unije, ali i veći deo međunarodne zajednice, uvele Rusiji, dovele su do snažnog poremećaja na globalnoj svetskoj sceni i tržištima, što je uslovilo rast troškova energenata i osetno uticalo na pad životnog standarda. I ponovo se slika Sveta i realnosti dramatično promenila.
Inflacija i njen uticaj na životni standard kao problem su izbili na prvo mesto “svetskih briga” a korona je postala “trinaesta rupa na svirali”. U ovim novim okolnostima, veliko je pitanje koliko će stavovi potrošača o održivom pakovanju biti “održivi”. Jedna je stvar “birati mozgom” a druga “novčanikom”. U svakom slučaju, nadajmo se najboljem. Keep Calm and be Sustainable!
