Ipsos: Privatne marke izazov za tradicionalne brendove

***Autor: Dejan Radosavljević*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/prodavnica-ulje-supermarket-freepik.jpg)*** **Globalni trendovi** Maloprodajni pejzaž prolazi kroz seizmičku promenu. Brendovi privatnih robnih marki, nekada spušteni na prašnjavo dno polica, doživljavaju porast popularnosti, dovodeći u pitanje dominaciju tradicionalnih TT brendova (Tried and Trusted Brands). Priča o uspehu privatnih robnih marki može se pripisati spoju faktora. Prvo, razlika u kvalitetu, koja je nekada postojala između tradicionalnih brendova i privatnih robnih marki, znatno se smanjila. Trgovci na malo, prepoznajući potencijal privatnih robnih marki, uložili su velika sredstva u poboljšanje kvaliteta proizvoda i pakovanja, efikasno se oslobodivši slike inferiornosti koja ih je mučila u prošlosti. Ipsos globalna istraživanja su pokazala da se velika većina ispitanika (74%) slaže da su proizvodi privatnih robnih marki jednako dobri kao i proizvodi poznatih brendova, a taj stav se odražava u svim ekonomskim kategorijama i geografskim demografskim grupama. Ova pozitivna percepcija proteže se na sve nivoe obrazovanja, pri čemu se više od 74% ispitanika, sa ili bez fakultetske diplome, slaže sa uporedivim kvalitetom. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-1.png) Drugo, ekonomska nesigurnost, koja karakteriše globalno tržište u poslednjih par godina, učinila je potrošače osetljivijim na cene, terajući ih da se okreću vrednosnim ponudama koje nude privatne robne marke. Ova promena u ponašanju potrošača dodatno je podstaknuta strateškim marketinškim naporima trgovaca koji aktivno promovišu sopstvene brendove, često ih pozicionirajući kao premijum alternative. Ovo se poklapa sa našim nalazima da je 79% ispitanika spremno da kupi robne marke privatnih robnih marki, posebno ako njihov uobičajeni brend nije dostupan. Ova spremnost je posebno velika među mlađim demografskim grupama (18–54) i onima koji rade van svojih domova, što ukazuje na sve veće prihvatanje privatnih robnih marki među ovim segmentima potrošača. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-2.png) Zanimljivo je da određene rasne grupacije pokazuju veću sklonost ka izboru privatnih robnih marki u odnosu na druge, što ukazuje na potencijalne kulturne uticaje na preferencije brendova. Uspon privatnih robnih marki predstavlja značajnu pretnju proizvodima poznatih brendova, prvenstveno erodirajući tradicionalnu lojalnost brendovima. Potrošači, naoružani informacijama i osnaženi izborom, sve su spremniji da pređu na alternative privatnih robnih marki, posebno u kategorijama gde ne primećuju veliku razliku u kvalitetu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-5.png) Ova promena je posebno očigledna u kategorijama kao što su osnovne namirnice, kućni proizvodi, pa čak i određeni proizvodi za ličnu negu. Jednačina cene i vrednosti igra ključnu ulogu u ovoj dinamici. Privatne robne marke, koristeći svoj direktan odnos sa trgovcima na malo i minimizirajući troškove marketinga i distribucije, često mogu da ponude niže cene bez kompromisa po pitanju kvaliteta, što ih čini atraktivnom ponudom za potrošače koji vode računa o budžetu. Zaista, naše istraživanje pokazuje da su mlađi kupci sa višim prihodima posebno otvoreni za izbor brendova u prodavnicama, posebno kada njihov omiljeni brend nije dostupan. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-4.png) Međutim, uprkos rastućoj popularnosti privatnih robnih marki, značajan deo potrošača i dalje pokazuje snažnu lojalnost tradicionalnim brendovima. Naše istraživanje je pokazalo da velika većina (74%) ispitanika ima omiljene brendove proizvoda koje često kupuju i nisu spremni da promene brend. Ova lojalnost je posebno očigledna u prehrambenom sektoru, gde 83% ispitanika preferira da se drži brendova čije karakteristike poznaju i kojima veruju. Ova sklonost je posebno jaka među penzionerima i zaposlenima, što ukazuje na korelaciju između lojalnosti brendu i faktora životnog stila. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-6.png) Sve u svemu, iako i dalje postoji veoma snažna lojalnost prema tradicionalnim brendovima ona se polako kruni u korist privatnih robnih marki, koje se više ne doživljavaju kao blede kopije originala. Štaviše, premijumizacijom privatnih robnih marki i njihovim ulaskom u nišne segmente potrošnje: organik, bio, non-GMO, sugar free, lactose free, gluten free…; privatne robne marke su promenile čitav maloprodajni pejzaž i to u svoju korist. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-3.png) **Naše stanje stvari** Generalno govoreći, ni naši potrošači se ne razlikuju bitno od globalnih, kada je u pitanju odnos prema privatnim robnim markama i tradicionalnim brendovima. Privatne robne marke su i kod naših potrošača „na ceni“. Sve je izraženiji pozitivan odnos prema PL portfoliju koji većina trgovaca na domaćem tržištu nudi lokalnim potrošačima, no i dalje se čini da u našim, otežanim ekonomskim i finansijskim okolnostima, PL još uvek predstavlja adekvatnu cenovnu alternativu tradicionalnim brendovima, naročito za cenovno osetljive kategorije kupaca. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/ipsos-pl-0625-7.png) Dakle, i pored veoma široke i bogate ponude PL proizvoda svih cenovnih rangova, koji zadovoljavaju čak i one specifične, nišne potrebe, domaći potrošač trgovačke robne marke još uvek u značajnoj meri doživljava i percipira kao, pretežno, cenovnu alternativu tradicionalnim brendovima. Možda tome donekle doprinosi i činjenica da su domaći kupci još uvek veoma naklonjeni i lojalni tradicionalnim brendovima, odnosno, da pokazuju značajan nivo konzervativizma, kada su u pitanju brendovi poznatih proizvođača. Dakle, kod nas, manje-više, sve po starom. Čini nam se da se prava ekspanzija i temeljniji prodor PL brandova u potrošnju lokalnih kupaca tek predstoji. Ali, pre toga, neminovna je transformacija percepcije i doživljavanja PL isključivo kao cenovno povoljnije i dostupnije alternative tradicionalnim brendovima.