Posebne izveštaje o održivosti objavljuje samo 21 od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, od čega je svega pet na srpskom jeziku. Preko 70 odsto njih koje objavljuju izveštaje o održivosti su u privatnom vlasništvu i multinacionalne su. Prosečno, kompanije koje se nalaze na spisku 50 najvećih u Srbiji po broju zaposlenih, izveštavaju o održivosti ili društveno odgovornom poslovanju 6,5 godina.
Prosečno, kompanije koje se nalaze na spisku 50 najvećih u Srbiji po broju zaposlenih, izveštavaju o održivosti ili društveno odgovornom poslovanju 6,5 godina.
Održivo poslovanje podrazumeva primenu visokih standarda i brigu o životnoj sredini (uticaju na biodiverzitet, zagađenju vazduha, vode, zemljišta, emisijama ugljenika, klimatskim promenama), ljudima (ljudskim i radnim pravima, lancu snabdevanja, zdravlju i bezbednosti na radu, raznolikosti i inkluziji u radnom okruženju), kao i primenu praksi dobrog upravljanja (postojanje strukture i procesa korporativnog upravljanja, upravljanje rizicima). Odgovorno poslovanje podrazumeva transparentnost svih pomenutih aspekata poslovanja kako bi zainteresovana javnost u svakom trenutku imala uvid i u nefinansijske aspekte poslovanja. Kompanije koje posluju održivo i odgovorno imaju bolju reputaciju pa su, samim tim, privlačnije kako potencijalnim investitorima, tako i klijentima, kupcima, zaposlenima i široj javnosti.
Obavezu nefinansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o održivosti za velike kompanije u Srbiji (koje imaju preko 500 zaposlenih) propisuje Zakon o računovodstvu. Međutim, ovaj Zakon velike kompanije samo obavezuje da sačinjavaju nefinansijske izveštaje, ali ne propisuje način izveštavanja. Nova EU Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti sigurno će imati implikacije i na Srbiju. Međutim, zakoni propisuju samo minimum standarda koji bi trebalo da budu dostignuti, a kompanije koje vode računa o svojoj reputaciji idu korak ispred i stalno pomeraju lestvicu kada je u pitanju održivo i odgovorno poslovanje.
Većina od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih objavljuje neku vrstu informacija o održivom poslovanju - bilo u okviru različitih izveštaja, bilo na veb sajtovima ili profilima društvenih mreža. S obzirom na to da ne postoje jasni i precizni propisi, izveštaji o održivosti se u velikoj meri razlikuju – po strukturi, sadržini, metodologiji, formi. Takođe, za većinu najvećih srpskih kompanija u medijima se mogu pronaći negativne informacije, što dovodi u sumnju koliko zapravo možemo da se veruje izveštajima o održivosti.
Pored toga, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji, a nalaze se među 50 najvećih po broju zaposlenih, zavisno su pravno lice u odnosu na matično koje se nalazi u inostranstvu pa se i izveštaji uglavnom objavljuju na nivou čitave međunarodne grupe. Ovakvi izveštaji su, skoro po pravilu, na engleskom jeziku i neretko im nedostaju podaci o poslovanju u Srbiji. Osim toga, pojedini izveštaji su i dostupni isključivo na sajtu međunarodne grupe što otežava pretraživanje i dostupnost informacija zainteresovanoj javnosti u Srbiji.
Ovakav trend nije dobar zbog toga što nefinansijsko izveštavanje treba da stavi na raspolaganje informacije domaćoj zainteresovanoj javnosti.
Istraživanje se odnosilo na poslovnu 2020. godinu. Ovaj uzorak je veoma značajan zbog toga što broj zaposlenih u 50 najvećih kompanija čini skoro 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Cilj istraživanja bio je da se podstaknu kompanije da uspostavljaju i održavaju visoke standarde u pogledu održivog i odgovornog poslovanja i izveštavanja o istom, kao i da se pokrene dijalog o ključnim trendovima i izazovima u ovoj oblasti.
