Kako razmišlja srpski potrošač - između srca i razuma

U čemu je danas dilema domaćeg potrošača kada bira između domaćih i stranih proizvoda? Dilema više nije tako jednostavna kao nekada kada je to bilo samo pitanje pristupačnosti, cene ili čak prestiža. Danas se u tom izboru prepoznaje i vrednosna orijentacija potrošača, to nije samo pitanje porekla, već i identiteta, vrednosti i poverenja. Srpski potrošač je postao svesniji svog uticaja i sve češće bira proizvode po tome kome veruje, koga time podržava, kakav kvalitet dobija i koliko je zadovoljan prethodnim iskustvom. Zato se može reći da je domaći potrošač sve manje pasivan posmatrač, a sve više aktivan učesnik u ekonomiji i društvu. On ne bira više samo između cene i kvaliteta, već između vrednosti i identiteta. Čak se i deklaracija danas više čita nego pre. **Poverenje u brend odlučuje o kupovini** U savremenom maloprodajnom okruženju, preferencije potrošača u Srbiji sve više osciliraju između domaćih i stranih proizvoda. Iako postoji snažna emotivna veza sa proizvodima sa domaćim poreklom, realnost na terenu pokazuje da odluka o kupovini često zavisi od kombinacije više faktora, kao što su kvalitet, cena, dostupnost i brend reputacija. Generalno, sve više se okrećemo domaćim proizvodima, gde dominiraju svakodnevne prehrambene kategorije, mleko, voda, meso, prerađevine, ulje, brašno, uzimajući u obzir svakako zadovoljavajuću cenu, dostupnost i reputaciju. Međutim, strani proizvodi se i dalje smatraju pouzdanijim i primamljivijim u tehnološkim, modnim i premijum kategorijama, gde se očekuju visoki standardi, funkcionalnost, inovativnost, i tu percepcija kvaliteta i dalje najčešće ide u korist stranih brendova. Kada dođe do odluke, ko onda pobeđuje? Odluke o kupovini danas su postale znatno složenije i višeslojne, u odnosu na neka ranija vremena. Naravno, osnovni faktori, kao što su cena, dostupnost i funkcionalnost proizvoda, i dalje imaju veliku težinu, ali danas potrošači u izbor uključuju i mnogo dublje, emocionalne i vrednosne elemente. Kada su proizvodi slični po kvalitetu i ceni, ono što često presuđuje jeste emocionalna veza potrošača sa brendom ili proizvodom. Ljudi biraju ono što im je bliže, bilo kroz uspomene, vrednosti koje brend zastupa ili poruke koje im se obraćaju na ličnom nivou. U ovom smislu, priča brenda iza proizvoda ima ogromnu moć. Domaći brendovi, koji uspeju da ispričaju autentičnu priču o svom poreklu, tradiciji, doprinosu lokalnoj zajednici i ekonomiji, mogu značajno da povećaju svoju vrednost u očima potrošača. To stvara osećaj pripadnosti i ponosa, što je dodatni motiv da se izabere domaći brend. Tu je i sve veća transparentnost i dostupnost informacija koje omogućavaju potrošačima da donesu informisanu odluku, oslanjajući se na reputaciju brenda, ekološke aspekte proizvodnje, kao i etičke vrednosti koje kompanije zastupaju. Poverenje u brend, koje se gradi kroz kvalitet, doslednost i otvorenu komunikaciju, postaje jedan od ključnih faktora koji odlučuje o kupovini. Presudni faktor danas nije samo funkcionalnost ili cena, već kombinacija racionalnog i emotivnog, proizvodi koji u potrošaču izazivaju poverenje, identifikaciju i osećaj zajedništva imaju znatnu prednost. > Kada proizvod zadovolji i srce i razum, on prestaje da bude "patriotski izbor" i postaje, jednostavno, najbolji izbor **Uloga kampanja u rastu prodaje domaćih proizvoda** Kod nas su se pojavile i kampanje u korist domaćih brendova, a koje su važne jer stvaraju emocionalnu platformu oko kupovine koja više nije samo transakcija, već i izjava pripadnosti i podrške. Kampanje poput „Kupuj domaće“ i oznaka „Čuvarkuća“ pomažu potrošaču da se snađe u sve kompleksnijoj ponudi i daju mu orijentir, da ovim proizvodom podržava domaću privredu. Koliko će biti uspešne ove inicijative ipak zavisi od kredibiliteta. Ako potrošač prepozna da iza oznake stoji kvalitet, transparentnost i iskrena namera, tada poruka ima snagu. Ako ne, rizikuje da postane samo prazna forma. Suština je da kampanje ne budu samo promotivne, već i edukativne i vrednosno utemeljene. One, takođe, imaju važnu ulogu u jačanju svesti potrošača o vrednosti lokalnih proizvoda. One mogu da pojačaju osećaj odgovornosti, patriotizma, ali i da stimulišu preferencu za domaće kada su cena, dostupnost i kvalitet prihvatljivi. Međutim, same kampanje često nisu dovoljne da bi promenile naviku, posebno kod potrošača koji imaju naviku da biraju na osnovu cene, brenda ili prestiža. Ako domaći proizvod nije cenovno konkurentan, mnogi potrošači će se odlučiti za strano čak i ako preferiraju domaće. To je često odlučujući faktor. Kod nekih potrošača i dalje postoji duboko usađena percepcija da strane marke nude bolji kvalitet ili prestiž. Kampanje pomažu da se ta percepcija izmeni, ali je to proces koji zahteva vreme, doslednost i konkretne dokaze od domaćih proizvođača. Faktori koji ograničavaju efekat kampanje, mogu biti ako domaći proizvod nije lako dostupan ili označen na jasan način, potrošač možda neće uzeti u obzir prednost “domaće” pri izboru. Oglasne kampanje mogu povećati vidljivost, ali sama vidljivost nije dovoljna ako proizvod nije prisutan. Recimo, u istraživanju Brand Puls a za trgovinske lance s linijama „S ljubavlju domaće“, „Ukusi moga kraja“ i slično, zabeležen je rast udela potrošača koji kupuju takve domaće privatne robne marke trgovaca. Sredinom 2024. godine taj udeo je dostigao 36 %. To pokazuje da kada domaća roba bude pozicionirana i marketinški istaknuta unutar ponude velikih trgovaca, kampanje i oznake doprinose stvarnoj promeni. **Kako domaće da pobedi strano?** U mnogim segmentima već uspešno domaći proizvodi pariraju. Da bi se u tome uspelo, nije dovoljno samo biti domaći, moraju investirati u kvalitet, dizajn, inovacije i savremeni marketing. Dobri primeri su brendovi poput Bambija, Knjaz Miloša, Imleka ili Zlatiborca, oni poseduju standarde koji su neophodni da bi se takmičili na regionalnom i međunarodnom nivou i pokazuju da domaće može biti i moderno i globalno relevantno, ali i tradicionalno. Brend koji uspešno kombinuje tradicionalne vrednosti sa savremenim dizajnom, marketinškom estetikom i komunikacijom ima šansu da bude relevantan i van granica Srbije. Snaga nije samo u poreklu, već u autentičnosti, doslednosti i vrednostima koje brend zastupa. Dalje, da bi domaći brendovi bili i međunarodno konkurentni, moraju imati dobre strategije izvoza, odlično poznavanje inostranih tržišta, prilagođavanje standarda, zakonskih, kulturnih, estetskih, kao i održivu logistiku. A poverenje? To se danas gradi kroz transparentnost i doslednost. Potrošači žele jasne informacije o poreklu sirovina, načinu proizvodnje, sastavu proizvoda, njegovom uticaju na zdravlje, kao i da kompanija ispuni svoja obećanja u praksi. Važna je doslednost. Potrošači cene brendove koji nisu samo u reklami domaći, već to dokazuju i u praksi. Oni koji kontinuirano ulažu u odnos sa potrošačem imaju najveće šanse da izgrade dugoročnu lojalnost. U svetu, u kojem kupac ima širok spektar informacija, nejasne poruke i zatvoreni procesi gube na značaju. Potrošači očekuju otvorenost i odgovornost, žele da vide dokaze, nezavisne potvrde kvaliteta, jasne i jednostavne oznake. Brendovi koji iskreno komuniciraju, koji ulažu u odnos sa potrošačem, sa zajednicom i koji se ne pojavljuju samo kada treba prodati proizvod, već su stalno prisutni, ti brendovi grade lojalnost. A lojalnost je danas najveća valuta na tržištu. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/prodavnica_zena_kupovina_freepik.webp) **Marketing domaćih brendova** E tu je sada marketing. Marketing više nije samo sredstvo za prodaju, on predstavlja ključni prostor za izgradnju odnosa, identiteta i poverenja. Kada govorimo o domaćim proizvodima, marketinške aktivnosti moraju da prevaziđu dosadne slogane i da imaju uverljiv način komunikacije, da pričaju priče, da predstave ljude koji stoje iza brenda i da jasno pokažu vrednosti koje zastupaju. U eri društvenih mreža, digitalne transparentnosti i brzih informacija, autentičnost postaje izuzetno važna. Potrošači očekuju da brend ne bude samo na reklami, već da bude autentičan u svakoj tački kontakta, u proizvodnji, sastavu, porodičnoj tradiciji, saradnji sa zajednicom. Marketing domaćih brendova mora biti lokalno relevantan, kulturološki povezan i emocionalno snažan, da dozvoli potrošaču da prepozna deo sebe u brendu, da se identifikuje sa pričom, stilom ili vrednostima. Pravi kvalitet marketinga ogleda se kada brend ne izlazi samo radi transakcije, već kao stalan sagovornik potrošaču, kada je prisutan u svakodnevnim situacijama, kad čuje i odgovori na kritike, kad svoje obećanje pretvori u praksu. Takvi brendovi grade ne samo reputaciju, već i trajnu lojalnost, jer poverenje nije rezultat samo marketinške kampanje, već kontinualne doslednosti u delima i komunikaciji. Kakav će biti potrošač budućnosti? Istovremeno emotivan, informisan i intuitivan, on kupuje promišljeno i odgovorno, sa svešću o posledicama po sopstveno zdravlje, po svoj budžet, po ekonomiju, po planetu. On ne traži samo dobar proizvod, traži smisao iza njega. Sve manje bira impulsivno, a sve više po sistemu vrednosti. Domaći brendovi imaju priliku da budu više od alternative, da budu prvi izbor. Ali, da bi to postigli, moraju biti u korak sa savremenim trendovima, a istovremeno ostati verni svojim korenima. Jer, kada proizvod zadovolji i srce i razum, on prestaje da bude "patriotski izbor" i postaje, jednostavno, najbolji izbor. A, potrošač budućnosti će to umeti i te kako da prepozna.