Kantar: Jaja redovno u potrošačkim korpama

*Autor: Kantar, TMG Insights* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1.jpg)* **Navike kupovine** Jaja se redovno nalaze u potrošačkoj korpi skoro svakog gradskog domaćinstva u Srbiji. Ukupno 97% ispitanika navodi da kupuje kokošja jaja, i to najčešće na nedeljnom nivou. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/2.jpg) Među retkima koji su naveli da uopšte ne kupuju jaja (3%), većina su najverovatnije korisnici. Navode interne kanale (roditelji, rođaci sa sela) ili samostalni uzgoj (u prigradskim naseljima), a tek nekoliko odgovora ukazuje na nekorišćenje (alergije, veganska ishrana). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/3.jpg) Potrošači jaja obično kupuju u supermarketima, gotovo 40% ispitanika. Svaki četvrti potrošač navodi da ih kupuje na pijaci, a svaki peti u manjim prodavnicama. S obzirom na to da uzorak predstavlja urbanu populaciju, dominacija prodavnica ne iznenađuje, mada pijace i pored toga imaju značajan udeo. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/4.jpg) Regionalno, Beograđani najčešće jaja kupuju u supermarketima (46%), dok građani centralno-zapadne Srbije češće kupuju u manjim prodavnicama (27%). Prema podacima, prosečna cena koju potrošači izdvajaju po komadu je 12 RSD. Većina navodi da pridaje izvesnu važnost tome koja jaja i od koga kupuju, i za gotovo svakog trećeg potrošača to je veoma važno. Svaki peti ispitanik navodi da na to uglavnom, ili uopšte, ne obraća pažnju. Kada se radi o aspektima na koje najviše obraćaju pažnju prilikom kupovine, ubedljivo prednjači svežina jaja, na koju najveći broj potrošača (60%) uvek obraća pažnju. Izgled, poreklo, ali i cena su takođe važni. Tek svaki peti potrošač navodi da uvek obraća pažnju i na oznake (pečat na jajima). Većina nije baš sigurna šta znače oznake i pečat na jajima. Spontano, pečat se najčešće dovodi u vezu sa sanitarnom kontrolom, svežinom, klasom ili proizvođačem jaja. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/5.jpg) Način uzgoja se ubedljivo najređe pominje (iako prva cifra na pečatu ukazuje baš na način uzgoja). **Stavovi i činjenice o uzgoju** Potrošači su dosta podeljeni u interesovanju za uslove u kojima žive domaće životinje čije proizvode koriste za ishranu. Dok 52% o tome uopšte, ili uglavnom, ne razmišlja, 48% navodi da ipak razmišlja o ovoj temi. Podaci pokazuju da žene češće nego muškarci razmišljaju o tome, kao i populacija od 35 do 55 godina. Ispitanici sa najnižim primanjima najčešće navode da uopšte ne razmišljaju o tome. Gotovo svaki drugi ispitanik smatra da većina kokošaka živi u podnom uzgoju, dok četvrtina smatra da kokoške žive u kaveznom, baterijskom uzgoju. Slobodni ili organski uzgoj se ređe pominju, što odražava i izvesnu dozu realnosti. Skoro svaki drugi ispitanik (49%) smatra da su uslovi u kojima žive kokoške ključni za kvalitet jaja, i još gotovo 40% smatra da uslovi dosta utiču i da postoji razlika u kvalitetu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/6.jpg) Znanje i potrošački realizam slabe kada je reč o uslovima u kojima žive kokoške čija jaja potrošači misle da oni najčešće kupuju. Skoro trećina navodi da ne zna ili da nije sigurna, dok čak četvrtina navodi organski uzgoj. Kavezni uzgoj se najređe pominje za jaja koja se kupuju za potrebe sopstvenog domaćinstva. Može da se pretpostavi da su odgovori bar delom više želje nego realnost, imajući u vidu nisku svest o načinu uzgoja ili oznakama, kao i prosečnu cenu po komadu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/6a.jpg) Stavovi o prestanku prodaje jaja iz kaveznog uzgoja u supermarketima Iako bi većina potrošača podržala odluku supermarketa o prestanku prodaje jaja iz kaveznog uzgoja, u spremnosti na veću cenu postoji rezervisanost. Svaki drugi potrošač navodi da je spreman da izdvoji više novca za jaja iz bezkaveznog uzgoja. Maksimalno povećanje cene na koje bi potrošači bili spremni u proseku je od 10% (za jaja iz podnog uzgoja) i do 30% (za jaja iz organskog uzgoja). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/6b.jpg) **Potrošači, zakoni i tržište** Postoji izvestan raskorak između potrošačkih navika i znanja sa jedne strane - i tržišne realnosti i trendova sa druge. Prema rezultatima, većina potrošača ne razmišlja ili ne zna dovoljno o načinu uzgoja, misli da u Srbiji dominira podni uzgoj, dok za jaja koja se koriste u njihovom domaćinstvu znatno češće navodi da su organskog porekla. Malo ko zna da pečat na jajima ukazuje upravo i na način uzgoja. Imajući u vidu postojeća znanja, mesto i prosečnu cenu kupovine, verovatnije je da većina ipak kupuje jaja iz kaveznog uzgoja. Tome ide u prilog i procena da čak 95% kokošaka u industriji jaja u Srbiji živi u baterijskim kavezima. Sa druge strane, treba pomenuti zakonodavni predlog evroparlamentaraca da se od 2027. godine potpuno ukine kavezni uzgoj, kao i indicije i inicijative da i Srbija usvoji istu praksu. Podaci iz istraživanja pokazuju da kod potrošača postoji podrška bezkaveznom uzgoju, ali i nespremnost na veće cene. Ipak, čak i ovu osetljivost bi mogli da nadjačaju bazični ekonomski zakoni – s obzirom na to da su jaja i dalje teško zamenljiv i vrlo korišćen proizvod, verovatna je cenovna neelastičnost, pri kojoj rast cena neće tako lako uticati na potražnju. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/7.jpg) | O autoru: Kantar, TMG InsightsKantar je vodeća svetska kompanija za istraživanja, saznanja i konsalting (www.kantar.com). Pokriva više od 90 tržišta, a predstavnik za Srbiju i Crnu Goru je TMG Insights sa sedištem u Beogradu. Za dodatne informacije, pišite na: office@kantartns-rs.com | | O istraživanjuNavike kupovine, svest i odnos prema različitim vidovima uzgoja i prodaje jaja su bile teme istraživanja koje je obuhvatilo 1.000 punoletnih ispitanika, donosilaca odluka za kupovinu namirnica za domaćinstvo. Uzorak reprezentuje urbanu populaciju Srbije (gradska i prigradska naselja) i realizovano je onlajn. |