Kantar: Većina ispitanika spremna da plati više za hranu koja je zdravija

Potrošači pridaju značaj zdravoj ishrani i najčešće je povezuju sa odsustvom GMO i drugih veštačkih sastojaka, odnosno, očekuju što veću prirodnost u pogledu hranljivosti i načina proizvodnje. Organski i bio, kao i proizvodi domaćih malih proizvođača u ovom kontekstu ulivaju najviše poverenja. Kod određenog dela potrošača postoji spremnost da izdvoje više novca za zdraviju hranu. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-1.webp) Za zdravu hranu, ispitanici najčešće očekuju da nema GMO, veštačke sastojke i konzervans, i da bude prirodna. Organska proizvodnja, svežina i proizvodnja na ekološki način se takođe češće navode, a slede vitamini i minerali, minimalna prerada, vlakna i niska količina šećera. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-2.webp) Organski i bio proizvodi uživaju najveće poverenje - čak 94% ispitanika smatra da su zdravi. Domaći proizvodi malih proizvođača takođe uživaju visoko poverenje (87%). Proizvodi na biljnoj bazi nešto ređe se smatraju zdravim (66%), a najređe industrijski proizvodi poreklom iz Srbije (56%). Muškarci češće od žena kao zdrave izdvajaju bio i organske (30% naspram 21%) i domaće industrijske proizvode (11% naspram 4%), dok prehrambene proizvode na biljnoj bazi češće od žena vide kao nezdrave (8% naspram 3%). ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-3.webp) **Koliko su za izbor važni određeni faktori** Osim ukusa, kojem se pridaje najveći značaj, u kontekstu zdrave ishrane dosta je važno i odsustvo štetnih sastojaka, pesticida i GMO. Na odabir, takođe, značajno utiču i hranljivost i cena, slede proizvodnja po ekološkim standardima i poreklo proizvoda. Od navedenih faktora, zanimljivo je da marka proizvoda nije toliko važna, već se značaj pridaje drugim aspektima komunikacije i iskustva sa proizvodom. **Informacije o proizvodu** ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-4.webp) ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-5.webp) Većina ispitanika (75%) kaže da vodi računa o deklaracijama – ipak, tek svaki peti ih uvek čita. Kada se nutritivne prednosti istaknu na ambalaži („bez dodatog šećera“, „bez glutena“ ili „sa dodatnim vlaknima“) 80% njih kaže da obraća pažnju na takve oznake (četvrtina uvek), što ukazuje na značaj ovih informacija i mogući uticaj na odluku o kupovini. Sa druge strane, oko 20% ispitanika ne obraća pažnju na ove informacije, i među njima su muškarci znatno češći nego žene (23% naspram 10%). **Ko je spreman da plati više?** ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kantar-dec25-6.webp) Većina ispitanika navodi da je spremna da plati višu cenu za hranu koja je zdravija. Tri četvrtine je spremno da plati donekle više, a dodatnih 13% i znatno više novca. Samo 11% navodi nije spremno da dodatno izdvaja za zdraviju hranu. Žene značajno češće izjavljuju da su spremne da izdvoje donekle više novca (80% naspram 70%), dok mladi starosti 18-34 godine češće navode da su spremni da izdvoje znatno više u odnosu na starije (23% naspram 9% kod naredne dve starosne kategorije).