Maslac – tradicija i kvalitet, od pijace do izvoza

Pisati o sklonostima potrošača ka domaćim ili stranim proizvodima i prednostima pojedinih brendova nije jednostavno, jer su potrošačke navike individualna kategorija, oblikovana iskustvom, vrednostima i mogućnostima kupaca. Ne postoje jedinstvena evidencija i metodologija koje prikazuju podatke za svaku kategoriju proizvoda i usluga, pa se zaključci najčešće izvode na osnovu kombinacije dostupnih statistika, istraživanja i tržišnih trendova. Iako je ministarstvo nadležno za trgovinu još 2004. godine pokrenulo kampanju kupovine domaćih proizvoda, sa ciljem jačanja svesti potrošača o značaju izbora proizvoda i usluga sa domaćim poreklom, pokazalo se da kvalitet, tradicija, promocija i razumevanje potreba potrošača uvek pronalaze put do domaćeg kupca. Danas pojedini domaći proizvodi nisu samo simbol lokalne tradicije, već i dokaz međunarodne konkurentnosti – sa zabeleženim suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni. To potvrđuje da domaće tržište ima potencijal ne samo da zadovolji lokalnu potražnju, već i da se uspešno pozicionira na zahtevnim inostranim tržištima, predstavljajući Srbiju kao zemlju prepoznatljivih i kvalitetnih proizvoda. Dok sam razgovarala sa kolegama o maslacu kao proizvodu koji može biti interesantan u kontekstu robe široke potrošnje (FMCG), na jednoj od društvenih mreža pojavio se komentar o eksplozivnom rastu prodaje putera irskog brenda Kerrygold na američkom tržištu (Amazon), sa više od 19.000 pozitivnih recenzija i brojnim ponovljenim kupovinama. Njihovo karakteristično zlatno pakovanje naglašava nasleđe ishrane krava travom i postalo je prepoznatljiv simbol među potrošačima i kuvarima koji vode računa o zdravlju. U maloprodajnim lancima, nalazi se u delu premijum mlečnih proizvoda. Ovaj globalni brend vredan je više od milijardu dolara i prodaje se u 80 zemalja (samo u Sjedinjenim Američkim Državama prodaju oko 23.000 tona putera godišnje). Neki od najcenjenijih svetskih brendova maslaca potiču i iz Francuske, Nemačke i Danske, zemalja sa dugom tradicijom i izvozom proizvoda visokog kvaliteta. Većina mojih poznanika više se obraduje poklonu sa lokalnim poreklom, a sa putovanja po Balkanu najčešće donosimo domaće proizvode kao originalan znak pažnje. U regionu su poznate slične inicijative promocije lokalnih proizvoda koje imaju za cilj jačanje svesti potrošača o značaju podrške domaćim proizvođačima (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Hrvatska). Domaći maslac je odličnog kvaliteta i ima potencijal da se izvozi u većim količinama. Vodeći proizvođači su Meggle, Melkoprodukt i Imlek. Domaći maslac malih proizvođača iz Dimitrovgrada, Blaca ili Kruševca kupuje se zbog domaće sirovine, ali i emocionalne vrednosti koju nosi. Potrošači prepoznaju povezanost sa lokalnom zajednicom i osećaj kontinuiteta sa tradicijom. Upravo zato, brendovi koji komuniciraju domaće poreklo i odgovorno poslovanje, postižu veću lojalnost kupaca. U vremenu kada su brzina, globalnost i uniformnost postali standard, domaći maslac podseća da je prava vrednost u autentičnosti. Kampanje poput Stvarano u Srbiji i Kupuj domaće dodatno podstiču takvu percepciju. Istraživanja pokazuju da potrošači koji prepoznaju ove oznake češće biraju domaće proizvode – čak i kada su skuplji od uvoznih. Time se podržavaju proizvodi koji dolaze iz poznatog okruženja, kao i domaći poljoprivrednici. Kupovinom domaćeg maslaca potrošač ne podržava samo proizvođača, već učestvuje u lancu koji obuhvata poljoprivrednike, mlekare, trgovce i distributere – čime se doprinosi zapošljavanju i razvoju ruralnih područja. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/maslac_RZS-1.webp) Proizvodnja putera u Srbiji, tokom 2024. godine, dostigla je 1.726 tona. Zanimljivo je da pojedine domaće mlekare već izvoze maslac u okolne zemlje, a kvalitet sirovine, geografska blizina i povoljni sporazumi o slobodnoj trgovini (CEFTA i EU) otvaraju prostor da domaći maslac postane konkurentan izvozni proizvod. Brendovi koji grade reputaciju na domaćem tržištu postaju prepoznatljivi i van granica zemlje. Sektor mlekarstva je među najzahtevnijim u pogledu međunarodnih standarda koji se moraju ispuniti radi efikasnog izvoza. Grupaciju mlekarske industrije PKS koja obuhvata proizvođače i prerađivače mleka sačinjavaju predstavnici privrednih subjekata delatnosti prerade mleka i proizvodnja sireva, koja obuhvata i proizvodnju maslaca. Vrednosno posmatrano, izvoz maslaca iz Srbije u 2024. godini dostigao je 2,5 miliona evra, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 24% u periodu 2020–2024. godine. Ipak, potencijal za izvoz ovog proizvoda još uvek nije u potpunosti iskorišćen — procenjuje se na dodatnih 1,6 miliona evra. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/maslac_RZS-2.webp) Maslac se najviše izvozi u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Bugarsku, dok neiskorišćeni potencijal postoji za tržišta Nemačke, Ruske Federacije, Rumunije, Italije, Slovenije, Francuske i Slovačke. Uprkos rastu izvoza, vrednost uvoza maslaca u 2024. godini bila je čak osam puta veća (20,7 miliona evra) što je rezultiralo deficitom od 18,3 miliona evra u spoljnotrgovinskoj razmeni maslaca. Tokom iste godine, Srbija je uvezla 2.630 tona, a izvezla svega oko 169 tona maslaca. ![Alt text](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/maslac_RZS-3.webp) Lokalni proizvođači maslaca imaju ključnu tržišnu prednost, a to je blizina potrošaču. Kratki lanci distribucije znače svežiji proizvod, manji ekološki otisak i mogućnost direktne komunikacije između brenda i kupaca. To otvara prostor za inovacije: maslac sa dodatkom morske soli, bilja i aromatičnih trava, koji kombinuje tradicionalnu bazu sa savremenim ukusima. S druge strane, domaće mlekarstvo suočava se sa izazovima ograničenih kapaciteta, visokih troškova energije i globalne konkurencije. Upravo zato, institucionalna podrška kroz kampanje promocije domaće proizvodnje i jasne oznake porekla postaje ključna za održavanje konkurentnosti i prepoznatljivosti. Moja Kravica maslac od 200g i 125g nosilac je nacionalnog žiga Čuvarkuća, koji označava proizvode stvorene u Srbiji, od domaće sirovine sa potvrđenim poreklom i kvalitetom. Ova oznaka potvrđuje da je reč o proizvodu koji potrošači prepoznaju, cene i biraju zbog pouzdanog kvaliteta i autentičnog ukusa. Maslac Moja Kravica proizvodi se od svežeg domaćeg mleka, pažljivo obrađenog po standardima koji spajaju tradiciju i savremenu tehnologiju. Time se doprinosi jačanju domaće mlečne industrije. Bilo mi je zanimljivo da porazgovaram o maslacu i potrošačkim navikama sa osobama različitih generacija iz mog okruženja. Moja tetka Ljubica, koja od ove godine pripada Tihoj generaciji (1928–1945), već godinama kupuje puter za domaće poslastice na lokalnoj pijaci. Sve je više mojih vršnjaka iz generacije X (1965–1980) koji, u potrazi za autentičnim proizvodima lokalnog porekla, informacije pronalaze na društvenim mrežama koje prate i njihova deca. Tako smo, po preporuci sa TikToka, po povratku iz Crne Gore krajem septembra, namenski svratili u mlekaru preko puta bolnice u Prijepolju i kupili domaći maslac isečen na komade od po 800 i više grama. Koleginica Sandra, milenijalka iz generacije Y (1981–1996), pre dve godine preporučila mi je nekoliko viber grupa preko kojih se snabdeva domaćim maslacem – uz uredno izdat fiskalni račun. Naravno, deo se mora odmah zalediti za kasniju upotrebu. Kada je moje dete, pripadnik generacije Z (1997–2012), prošle godine išlo do marketa da kupi maslac, jednostavno je donelo pet mini hotelskih pakovanja, jer mu je to prepoznatljivo i praktično. A, od nekoliko poznanica, mlađih bejbi bumera (1946–1964), dobila sam preporuku za Žuna maslac, koji je svojom originalnošću obogatio ponudu na domaćem tržištu uz šarenolik webshop. Za mene – divna inspiracija za originalne poklone tokom predstojećih slava i novogodišnjih praznika. Maslac proizveden u Srbiji danas nije samo prehrambeni proizvod, već simbol poverenja između domaćih potrošača i proizvođača. Savremeni potrošač kroz izbor proizvoda koje kupuje pokazuje i vrednosti koje podržava – kvalitet, domaće poreklo i odgovornost prema zajednici i okruženju. Upravo zato, domaći maslac ostaje više od namirnice: on je dokaz da tradicija, znanje i poverenje mogu da idu ukorak sa savremenim načinom života. Za pozicioniranje i unapređenje nastupa domaćih brendova maslaca na inostranom tržištu potrebno je raditi na definisanju identiteta i jačanju autentičnosti brenda (naglasiti poreklo, razviti narativ i priču, istaći oznake kvaliteta i sertifikate o bezbednosti hrane). Osim toga, potrebno je investirati u pakovanje i vizuelni identitet i, uz bliža i dostupna tržišta, razmotriti izvoz na tržišta dijaspore, specijalizovane prodavnice u inostranstvu i onlajn platforme. Ceo proces je potrebno detaljno i profesionalno sprovesti i ispuniti izvozne standarde uz aktivno onlajn prisustvo na društvenim mrežama uz umrežavanje i korišćenje dostupne institucionalne podrške. Dugoročno je potrebno promovisati održivost i diferencijaciju proizvoda domaćeg porekla i razvijati tržišnu konkurentnost kvalitetom, pričom, povezivanjem i razvojem poverenja kod potrošača.