Mediana: Trendovi ličnog, društvenog i potrošačkog optimizma u Srbiji

U periodu pojačane neizvesnosti, stavovi građana Srbije prema budućnosti razlikuju se u zavisnosti od toga da li posmatraju sopstveni život ili širi društveni kontekst. Dok lični optimizam pokazuje veću stabilnost, društveni optimizam beleži izraženije oscilacije, što se direktno odražava na potrošački sentiment. U nastavku su prikazani ključni trendovi ličnog, društvenog i potrošačkog optimizma tokom protekle godine. Grafikon 1 prikazuje **kretanje ličnog optimizma građana Srbije** u periodu od novembra 2024. do novembra 2025, kroz odnos nade i straha na ličnom nivou. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/Slide1.webp) Plava linija („**Nada**“) predstavlja procenat ispitanika koji, **bez obzira na trenutnu situaciju, sa optimizmom gledaju na sopstvenu budućnost.** Tokom čitavog posmatranog perioda ovaj indikator ostaje relativno stabilan, uz umerene oscilacije u rasponu od 37% do 47%. Najviši nivo optimizma beleži se početkom godine, dok se tokom leta primećuje blagi pad, nakon čega sledi oporavak u završnici perioda. Crvena linija („**Strah**“) pokazuje udeo građana koji navode da, **zbog trenutne situacije, ne mogu da se raduju životu**. Ovaj stav je znatno volatilniji, sa izraženijim mesečnim oscilacijama. Iako beleži povremene skokove, strah ni u jednom trenutku ne dostiže nivo ličnog optimizma, a krajem perioda ostaje na umerenijem nivou (27%). Zaključak je da je **lični optimizam stabilniji i otporniji od straha**, čak i u periodima pojačane društvene i ekonomske neizvesnosti. Za razliku od društvenog optimizma, koji je podložniji spoljnim šokovima, lični optimizam deluje kao „amortizer“ i važan oslonac za svakodnevne odluke i ponašanje građana, uključujući i potrošnju. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/Slide2.webp) Drugi grafikon prikazuje **kretanje društvenog optimizma i pesimizma građana Srbije** u periodu od novembra 2024. do novembra 2025. kroz dva suprotstavljena stava. Plava linija („**Nada**“) pokazuje procenat građana koji smatraju da **Srbija može da se razvije u uspešnu i dobru državu.** Ovaj stav je početkom godine izrazito dominantan i dostiže vrhunac u januaru i februaru (63%). Tokom proleća i leta beleži se postepeni pad optimizma, uz povremene oscilacije, da bi u jesen došlo do izraženijeg slabljenja – u oktobru pada na 36%, a u novembru 2025. se delimično oporavlja na 40%. Crvena linija („**Strah**“) predstavlja udeo građana koji smatraju da **Srbija nema svetlu budućnost**. Na početku perioda ovaj stav je znatno slabije zastupljen, sa izraženim padom tokom zime (minimum od 20% u martu). Od maja nadalje, međutim, beleži se kontinuirani rast pesimizma, koji kulminira u oktobru i novembru 2025, kada dostiže i prestiže optimizam (44% u novembru). Ukupno posmatrano, grafikon pokazuje **postepeno zatvaranje jaza između nade i straha**, a na kraju perioda i **preokret u strukturi stavova**, gde pesimistični pogled na budućnost države postaje dominantan. Ovakav trend ukazuje na slabljenje društvenog optimizma i rast neizvesnosti u percepciji građana kada je reč o dugoročnom razvoju zemlje. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/Slide3.webp) Poslednji grafikon prikazuje **kretanje Indeksa potrošačkog optimizma** i predstavlja **sintezu ličnog i društvenog optimizma** čime daje ukupnu sliku spremnosti građana na potrošnju. Na početku perioda, indeks se nalazi na relativno višem nivou (42), sa blagim rastom do januara 2025. (43), što ukazuje na kratkotrajno jačanje optimizma. Od februara sledi postepeno slabljenje, sa najnižom vrednošću u martu (35), nakon čega dolazi do kratkotrajnog oporavka u aprilu (41). U drugom delu godine, indeks se stabilizuje na nižem nivou, u rasponu od 35 do 38 poena, bez izraženih skokova. Ovakvo kretanje ukazuje na **umereni, ali postojano prisutan oprez među potrošačima**, pri čemu nema signala snažnog oporavka optimizma. Generalni zaključak je da **relativna stabilnost ličnog optimizma ublažava pad potrošačkog indeksa**, dok sa druge strane pad društvenog optimizma vrši konstantan pritisak naniže. Rezultat je potrošačko ponašanje koje se ne povlači naglo, ali ostaje racionalizovano, sa fokusom na osnovne potrebe i kontrolu troškova.