NielsenIQ: Prodaja sokova raste po dva kriterijuma, energetskih pića po sva tri

***Autor: NIQ (NielsenIQ)*** ***![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/devojka-sokovi-zena-freepik-prodavnica.jpg)*** Osvežavajuća bezalkoholna pića danas predstavljaju veoma široku grupu napitaka i zauzimaju značajno mesto u ishrani savremenog doba. Ponuda ovih proizvoda u našim prodavnicama veća nego ikada pre, pa je zbog svega pomenutog važno videti i kakva je prodaja bezalkoholnih pića – sokova i energetskih napitaka – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje agencije NielsenIQ. **Sokovi** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od aprila 2024. do marta 2025. godine, u Srbiji je uočljiv rast vrednosne prodaje sokova u odnosu na prethodno posmatrani period 5,5% i komadno 1,7%, dok količinski opada za 0,5%. Važno je istaći da, kada govorimo o kanalima distribucije bezalkoholnih pića, koji obuhvataju hipermarkete, supermarkete sa diskonterima, velike prodavnice koje uključuju i drogerije, kao i srednje i male prodavnice, trafike i petrol stanice, uočavamo značajne promene, uključujući i pad vrednosne prodaje u određenim segmentima. Vrednosno, petrol stanice beleže rast od 26%, supermarketi sa diskonterima rast veći od 9%, velike i srednje prodavnice rast veći od 5%, dok su najveći pad prodaje sokova pretrpeli hipermarketi i kiosci i paviljoni sa –1,7% i –2,3% u odnosu na isti period godinu dana pre. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/niq-vkk-0625-1.png) Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja sokova najveća je u Vojvodini 26,3%, u Beogradu iznosi 25,3%, u jugoistočnoj Srbiji je 25,4%, a najmanja u centralno-zapadnoj Srbiji 23%. Ako posmatramo kanale preko kojih sokovi stižu do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice koje uključuju i drogerije, kao i srednje i male prodavnice, trafike i petrol stanice, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima i srednjim i malim prodavnicama 70%, slede velike prodavnice sa drogerijama sa 20%, dok je najmanje ovih proizvoda prodato u trafikama, hipermarketima i petrol stanicama 10%. Kada govorimo o najvećim proizvođačima sokova, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Fresh & Co, Fruvita, Knajz Miloš, Nectar, Rauch koji kumulativno čine 80,7% ukupne vrednosne prodaje sokova u Srbiji. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/niq-vkk-0625-2.png) Za analizu prodaje sokova važna je, takođe, njihova podela po segmentu na fruit drinks, fruit juices 100%, fruit nectars, sok od povrća – 100% povrće (vegetable juices 100%), napici od povrća i nektari (vegetable drinks & nectars). U Srbiji je, u analiziranom periodu, prodato najviše voćnih sokova – vrednosno 52.4% i količinski 65.4%, a slede ih voćni nektari sa 32.1% vrednosnog i 27% količinskog učešća. Takođe, važna za analizu prodaje sokova jeste i podela po veličini pakovanja. Ubedljivo najveću prodaju – vrednosno 38.5% ‒ beleži pakovanje od 1.500 g/ml, a na drugom mestu je pakovanje od 1.000 g/ml sa 19,2%, potom slede sokovi od 0,5ml sa 9,5% i pakovanje od 2.000 g/ml sa 8,6% učešća u ukupnoj prodaji sokova u Srbiji. **Energetska pića** Kada je pak reč o energetskim pićima, na osnovu analize tržišta koja obuhvata period od aprila 2024. do marta 2025, na srpskom tržištu je zabeležen trend rasta prodaje ovih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine po prodajnim kriterijumima – vrednosno 20,2%, po broju komada 14,2% i volumenski 20%. Vezano za kanale prodaje preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velike prodavnice koje uključuju i drogerije, kao i srednje i male prodavnice, trafike i petrol stanice, u svim prodajnim kanalima ovi proizvodi beleže povećanu prodaju po svim kriterijumima, a najveći rast beleži volumenska prodaja u supermarketima (27,7%). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/niq-vkk-0625-3.png) Ukoliko posmatramo vrednosnu prodaju energetskih pića po regionima Srbije, na prvom mestu je jugoistočna Srbijia sa 26%, sledi zapadna Srbija sa 23,7%, potom Beograd sa 18,4%, dok je najmanja vrednosna prodaja ovih proizvoda u Vojvodini – 16%. Ukoliko analiziramo kanale preko kojih energetski napici stižu do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice koje uključuju i drogerije, kao i srednje i male prodavnice, trafike i petrol stanice, najviše ovih proizvoda prodato je u velikim prodavnicama sa drogerijama i supermarketima sa diskonterima, zatim u malim i srednjim prodavnicama, a najmanje na petrol stanicama. Kada govorimo o najvećim proizvođačima energetskih napitaka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći proizvođači (po abecednom redu): Hell Energy, Knjaz Milos, Monster Beverage Company, Red Bull i The Coca-Cola Company. Ovih pet proizvođača zauzimaju 94,3% vrednosnog udela u ukupnoj prodaji energetskih napitaka na srpskom tržištu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/niq-vkk-0625-4.png) Za analizu prodaje energetskih napitaka važna je njihova podela po tipu pakovanja na: limenke/konzerve (tins/can), boce/flaše (bottles). Na srpskom tržištu u analiziranom periodu prodato je najviše energetskih pića u limenkama – na njih otpada 72.9% vrednosnog i flasama 27,1%. Još jedna važna podela, uključena u analizu, jeste njihova podela da li su sa šećerom ili bez. Energetski napici sa šećerom čine 94,3% ukupne prodaje, dok na one koji su bez šećera otpada 5,7%. Na kraju, za analizu prodaje ovih proizvoda važna je podela po veličini pakovanja. Na prve tri pozicije po vrednosnoj i količinskoj prodaji su pakovanje od 250 ml sa 42,6% vrednosnog učešća, potom sledi pakovanje od 500ml sa 31% i 0,75 ml sa 24,3% učešća u ukupnoj prodaji energetskih napitaka u Srbiji. | NielsenIQ (NIQ) retail audit NielsenIQ retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima koristeći elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izveštava mesečna prodaja kompletnog tržišta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, učešću na tržištu, prosečnoj ceni kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tržišta i prikaza ponašanja potrošača. |