NielsenIQ RMS: Najviše mleka, jogurta i sira prodato u supermarketima

**Autor: NielsenIQ (NIQ)** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/mleko-freepik-138-2.jpg) U mleku je veliki broj sastojaka neophodnih za pravilno odvijanje procesa rasta, razvoja i fiziologije organizma. Pored majčinog mleka, čovek koristi i ovčije, kozje, bivolje, čak i kobilje mleko, ali najčešće i najviše kravlje mleko. Kao takvo, mleko je osnovna hrana sasvim male dece i dece uopšte, kao i odraslih ljudi. Preradom mleka dobijaju se veoma ukusni i zdravi mlečni proizvodi i napici kao što su kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka itd. Mleko se, takođe, zbog mnogobrojnih hranljivih namirnica dodaje raznim vrstama mlečnih hlebova, služi za pravljenje sladoleda, čokolade, raznih vrsta testa, slatkiša itd. Kako se razvija tehnologija hrane, tako sve pomenute mlečne prerađevine, baš kao i samo mleko, dobijaju nove varijetete, nove dodatke, ukuse, nove dobre bakterije koje pospešuju rad digestivnog trakta, prodavnice prave sve veće vitrine u kojima čuvaju ove proizvode, a ljudi imaju sve veći izbor za, najčešće, jutarnji obrok koji većina ne može da zamisli bar bez jednog mlečnog proizvoda. U moru tih promena, jedina konstanta jeste čovekova ljubav prema mleku. Zbog svega pomenutog važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda - mleka, jogurta i sira - u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje NielsenIQ, dobijeni analizom tržišta u periodu od juna 2023. do maja 2024. godine. **Mleko** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (od juna 2023. do maja 2024), u Srbiji je uočljiv blagi porast prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period, kako količinski 1,2%, tako i vrednosno rast od 1,3 %. Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen porast količinske i komadne prodaje, kao i rast vrednosne. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini - 31,4%, potom u Beogradu - 28,1%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 21,2%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji - 19,3%. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/nielseniq-vkk-138-1.png) Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 31,8%, potom ide Beograd sa 27%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 21,5%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 19,7%. Ako posmatramo kanale preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 36,1%, količinski 36,1%), slede velike prodavnice (vrednosno 22,5%, količinski 22,9%), dok je najmanje mleka prodato u kioscima i paviljonima (vrednosno 0,1%, količinski 0,1%). Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka na osnovu količinske prodaje, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Dukat, Meggle, Mlekara Subotica, Moja Kravica, Zdravo i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača zajedno sa privatnim robnim markama zauzimaju 79,8% vrednosnog i 82,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu, u analiziranom periodu. Za analizu prodaje mleka važna je i njihova podela po segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteur), tečno aromatizovano mleko (liquid flavored milk), tečno sveže aromatizovano mleko (liqui flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 52,5%, potom sledi pasterizovano mleko sa i 30,2%. Aromatizovano mleko u prodaji učestvuje sa 16,1% vrednosnog i 8,9% količinskog udela. U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 3,2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaj otpada 58,6% vrednosnog i 64,2% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1,5% masti, na trećem mleko sa 1% masti, a na četvrtom ono sa 3,2% mlečne masnoće. U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), boce (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 63,4% i količinski 64,2%), potom mleko u bocama (vrednosno 33,8% i količinski 32,4%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 2,6% i količinski 3,4%). Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,8% i količinski 58,9%), potom od 1,5l (vrednosno 12,8% i količinski 14,8%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu. **Jogurt** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2023. do maja 2024. godine, u Srbiji je uočljiv rast ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno 1,1%, dok količinski beleži rast 4,1%. Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, najveći rast vrednosno beleži kanal supermarketa i to 8,4% vrednosno. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu - 32,9%, u Vojvodini iznosi 25,2%, u centralno-zapadnoj Srbiji je 22,3% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji - 19,6%. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/nielseniq-vkk-138-2.png) Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 31,2%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,1%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 23,3%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 20,5%. Posmatrajući kanale preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima, i to (vrednosno 37,7%, količinski 36,9%), slede velike prodavnice (vrednosno 22%, količinski 22,6%) dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima i kioscima i paviljonima. Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzimaju 88,9% vrednosnog i 90,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/jogo-oglas-138.png) Za analizu prodaje jogurta važna je i njihova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 1,5% masti... Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 51,8% vrednosnog i 57,7% količinskog udela, slede jogurt sa 1% mlečne masti i jogurt sa 3,2%, 1,5% masti. Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato jogurta u bocama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 44% vrednosnog i 55,7% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku. Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 27,4% i količinski 30%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom pakovanja od 400g/ml i 500g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu. **Sir** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2023. do maja 2024. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to - vrednosno 5,4%, dok količinski beleži rast od 8,3%. Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, najveći rast vrednosno beleži kanal supermarketi i to 10,6% vrednosno. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu - 40%, u Vojvodini iznosi 25,6%, u jugoistočnoj Srbiji 19%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji - 15,4%. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/nielseniq-vkk-138-3.png) Ako posmatramo kanale preko kojih sir stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 54%, količinski 52,1%), slede velike prodavnice (vrednosno 21,1%, količinski 22%). Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Imlek, Lactalis, Mlekara Sabac, Private Label, Savencia. Ovih pet proizvođača zauzima 66,6% vrednosnog i 68,8% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu. Za analizu prodaje sira važna je i njihova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijaliteti (specialities)... Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 50,2% vrednosnog i 62,5% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 36,9% vrednosnog i 29,1% količinskog udela, treći je procesirani sir - sa 11,7% vrednosnog i 7,9% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,2% vrednosnog i 0,5% količinskog udela. Kada govorimo o nivou masti, važnoj za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 47,6% vrednosne i 45,7% količinske prodaje. Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,4% vrednosnog i 45,1% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja, u ukupnoj prodaji, imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo. Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 31,1% i količinski 31,5%), pakovanja od 250g (vrednosno 10,7% i količinski 9,3%) i od 500g (vrednosno 5,9% i količinski 8,9%), te pakovanja od 150g i 200 g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu. | O kompanijiNielsenIQ retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima koristeći elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izveštava mesečna prodaja kompletnog tržišta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, učešću na tržištu, prosečnoj ceni kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tržišta i prikaza ponašanja potrošača. Kanali čiju prodaju NIQ prati su: hipermarketi, supermarketi, velike, srednje i male prodavnice, drogerije, diskonteri, kiosci, paviljoni i benzinske stanice. |