NilesenIQ: Najviše mleka, jogurta i sira je prodato u supermarketima

*Autor: NilesenIQ* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/01niq26092023.PNG)* U mleku je veliki broj sastojaka neophodnih za pravilno odvijanje procesa rasta, razvoja i fiziologije organizma. Osim majčinog mleka, čovek koristi i ovčije, kozje, bivolje, čak i kobilje mleko, ali najčešće i najviše kravlje mleko. Kao takvo, mleko je osnovna hrana sasvim male dece i dece uopšte, kao i odraslih ljudi. Preradom mleka dobijaju se veoma ukusni i zdravi mlečni proizvodi i napici kao što su kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka itd. Mleko se, takođe, zbog mnogobrojnih hranljivih namirnica dodaje raznim vrstama mlečnih hlebova, služi za pravljenje sladoleda, čokolade, raznih vrsta testa, slatkiša itd. Kako se razvija tehnologija hrane, tako sve pomenute mlečne prerađevine, baš kao i samo mleko, dobijaju nove varijetete, nove dodatke, ukuse, nove dobre bakterije koje pospešuju rad digestivnog trakta, prodavnice prave sve veće vitrine u kojima čuvaju ove proizvode, a ljudi imaju sve veći izbor za, najčešće, jutarnji obrok koji većina ne može da zamisli bar bez jednog mlečnog proizvoda. U moru tih promena, jedina konstanta jeste čovekova ljubav prema mleku. Zbog svega pomenutog, važno je videti i kakva je prodaja mlečnih proizvoda – mleka, jogurta i sira – u Srbiji iz godine u godinu, a upravo o tome govore podaci o prodaji robe široke potrošnje NielsenIQ, dobijeni analizom tržišta u periodu od juna 2022. do maja 2023. godine. **Mleko** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (jun 2022 – maj 2023), u Srbiji je uočljiv blagi pad prodaje mleka, u odnosu na prethodno posmatrani period količinski -6,5%, dok vrednosno beleži rast od 27,4 %. Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad količinske i komadne prodaje, kao i rast vrednosne. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini – 31,4%, potom u Beogradu – 28,1%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 21,8%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 18,7%. Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 31,4%, potom ide Beograd sa 27,2%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 22,4%, dok je na poslednjem mestu centralno-zapadna Srbija sa 19%. Ako posmatramo kanale preko kojih mleko stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 31,9%, količinski 31,0%), slede radnje srednje veličine (vrednosno 20,5%, količinski 20,5%), dok je najmanje mleka prodato u kioscima i paviljonima (vrednosno 0,1%, količinski 0,1%). Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Mlekara UB. Ovih pet proizvođača zauzima 69,5% vrednosnog i 66,0% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu, u analiziranom periodu. Za analizu prodaje mleka važna je i njihova podela po segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteur), tečno aromatizovano mleko (liquid flavored milk), tečno sveže aromatizovano mleko (liqudi flav mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 49,2%, potom sledi pasterizovano mleko sa i 34,2%. Aromatizovano mleko u prodaji učestvuje sa 15,2% vrednosnog i 8,9% količinskog udela. U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 3,2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 56,7% vrednosnog i 62,5% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na trećem mleko sa 1,5% masti, a na četvrtom ono sa 2% mlečne masnoće. Takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste podela ovih proizvoda po ukusu na: belo mleko (white milk), čokoladno mleko (chocolate), mleko s ukusom vanile (vanilla), mleko s ukusom jagode (strawberry), biskvit (biscuit)… Podaci govore da, u posmatranom periodu u Srbiji, ubedljivo najveću prodaju beleži obično belo mleko bez dodatih ukusa i na njega otpada 83,5% vrednosnog i 90,7% količinskog udela. Čokoladno mleko učestvuje sa 11,9% vrednosne i 7,5% količinske prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom vanile i ono s ukusom jagode, ali sa znatno manjom vrednosnom i količinskom prodajom. U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak (cartons), boce (bottles) i kese (bags). Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 61,9% i količinski 61,3%), potom mleko u bocama (vrednosno 34,3% i količinski 33,6%) i najmanje mleko u kesama (vrednosno 3,7% i količinski 5,0%). Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 55,9% i količinski 60,7%), potom od 1,5l (vrednosno 13,1% i količinski 14,8%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu. **Jogurt** **![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/0226092023niq.PNG)** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2022. do maja 2023. godine, u Srbiji je uočljiv rast ukupne vrednosne prodaje jogurta, u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno 26,6%, dok količinski beleži pad -5,2%. Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period svi kanali beleže vrednosni rast prodaje. U hipermarketima rast od 11%, supermarketima od 28% i malim prodavnicama od 20,7%. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu – 32,5%, u Vojvodini iznosi 25,3%, u centralno-zapadnoj Srbiji je 21,9% dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji – 20,3%. Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 31,1%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,0%, sledi centralno-zapadna Srbija sa 22,8%, dok je na poslednjem mestu jugoistočna Srbija sa 21,2%. Posmatrajući kanale preko kojih jogurt stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima, i to (vrednosno 32,1%, količinski 31,0%), slede prodavnice srednje veličine, dok je najmanje ovih proizvoda u posmatranom periodu prodato u hipermarketima i kioscima i paviljonima. Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara UB. Ovih pet proizvođača zauzima 73% vrednosnog i 71,8% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu. Za analizu prodaje jogurta važna je i njihova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti... Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 52,7% vrednosnog i 57,3% količinskog udela, slede jogurt sa 1% mlečne masti i jogurt sa 3,2%, 1,5% masti. Takođe, u analizu prodaje ovih proizvoda uključena je i njihova podela po tipu pakovanja na: boce (bottles), čaše (cup), tetrapak (cartons), kantice (buckets), kese (bags), činije (bowl). U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato jogurta u bocama, na njih u ukupnoj prodaji otpada 44,1% vrednosnog i 54% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku. Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela ovih proizvoda po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 38,9% i količinski 31,7%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom pakovanja od 400g/ml i 500g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu. **Sir** **![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/03260920223niq.PNG)** Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period od juna 2022. do maja 2023. godine, u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira, u odnosu na prethodno posmatrani period, i to vrednosno 26,6%, dok količinski beleži pad od -5,0%. Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa/supermarketa, velikih/srednjih prodavnica, malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, najveći rast vrednosno beleži kanal supermarketi i to 28,%. Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu – 39,6%, u Vojvodini iznosi 25%, u jugoistočnoj Srbiji 20%, a najmanja je u centralno-zapadnoj Srbiji – 15,4%. Ako posmatramo kanale preko kojih sir stiže do potrošača, a to su hipermarketi/supermarketi, velike prodavnice, male prodavnice i trafike, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima (vrednosno 43,8%, količinski 40,6%), slede velike prodavnice (vrednosno 17,5%, količinski 17,8%). Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Private Label, Savencia. Ovih pet proizvođača zauzima 64,4% vrednosnog i 64,9% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu. Za analizu prodaje sira važna je i njihova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijaliteti (specialities)... Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 49,4% vrednosnog i 62,4% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 37,6% vrednosnog i 28,7% količinskog udela, treći je procesirani sir – sa 11,7% vrednosnog i 8,3% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,2% vrednosnog i 0,5% količinskog udela. Kada govorimo o nivou masti, važnoj za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 46,3% vrednosne i 44,1% količinske prodaje. Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: okrugle kutije s poklopcem (tub), vakuumirana pakovanja (vacuum packed), kese (bags), neupakovani (no package), kutije (boxes), konzerve (tins), kantice (buckets), čaše (cup), u omotu (wrapped), rolne (roll pack), tetrapak (cartons). Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u okruglim kutijama s poklopcem i na njih odlazi 38,5% vrednosnog i 44,9% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja, u ukupnoj prodaji, imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo. Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše ovih proizvoda prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 32,9% i količinski 31,7%), pakovanja od 250g (vrednosno 10,1% i količinski 8,7%) i od 500g (vrednosno 6,7% i količinski 10,8%), te pakovanja od 100g i 15 g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovih proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu. | NielsenIQ (NIQ) retail audit NielsenIQ retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima koristeći elektronske podatke, gde se pored prodaje u okviru nacionalnih i lokalnih maloprodajnih lanaca izveštava mesečna prodaja kompletnog tržišta na osnovu podataka reprezentativnih uzoraka prodajnih mesta za kanale koji se prate. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, učešću na tržištu, prosečnoj ceni kao i ostalim podacima značajnim za proizvođače, distributere i prodavce. Prikupljeni podaci se koriste za pregled trendova FMCG tržišta i prikaza ponašanja potrošača. Kanali, čiju prodaju NIQ prati, su: hipermarketi, supermarketi, velike, srednje i male prodavnice, drogerije, diskonteri, kiosci, paviljoni i benzinske stanice. |