Testenina
Malo je jela koja su uspela da osvoje gotovo svaki kutak sveta kao što su to testenine. Od porodičnih ručkova, koji okupljaju najbliže, do brzih obroka prilagođenih užurbanom tempu života, testenine su postale sinonim za ukus, praktičnost i uživanje. Zahvaljujući velikom broju oblika, načina pripreme i kombinacija sastojaka, lako se uklapaju u različite kulinarske tradicije i prehrambene navike. Upravo ta svestranost razlog je zbog kojeg testenine već generacijama ostaju jedan od najomiljenijih izbora na trpezama širom sveta.
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period jul 2025 - jun 2026, u Srbiji je uočljiv pad prodaje testenina u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno -6,7%, količinski -2,7% i komadno -5,4%.
Značajno je navesti da je, u vezi sa kanalima preko kojih testenina stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad vrednosne prodaje.
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja testenine najveća je u Vojvodini 32,9%, potom u Beogradu 30,2%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 20,8%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 16%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje testenine, i po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 33%, potom ide Beograd sa 27,3%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 22,4%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 17,3%.
Ako posmatramo kanale preko kojih testenina stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 51,7%, količinski 54,4%), slede velike prodavnice (vrednosno 19,2%, količinski 18,7%), dok je najmanje testenine prodato u hipermarketima (vrednosno 3,6%, količinski 2,8%).
Kada govorimo o najvećim proizvođačima testenine (po vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Barilla, Borzal, Danubius, PT Indofood, Ziropromet Mlin i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača, sa privatnim robnim markama, zauzima 83,6% vrednosnog i 89,4% količinskog udela u ukupnoj prodaji testenina na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Za analizu prodaje testenine važna je i njihova podela po tipu. Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti imaju fusilli sa 16,7%, potom spaghetti sa 14,5%, slede penne rigate sa 10,3% i macaroni sa 6%.
U analizu prodaje testenina uključena je i njegova podela po vrsti brašna. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato testenina od pšeničnog brašna sa 44,7% i integralnog pšeničnog brašna sa 30%.
U analizu je uključena i podela testenina po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju testenine u kesama (vrednosno 81,3% i količinski 87%), potom testenine u kutijama (vrednosno 14,1% i količinski 11,5%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje testenina jeste i njihova podela po veličini pakovanja. Najviše testenina prodato je u pakovanju od 0,5kg (vrednosno 34% i količinski 36%), potom od 0,4 kg (vrednosno 22% i količinski 31,9%). Sva ostala pakovanja testenina, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.
Nudle
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period (avgust 2025 - jul 2026), u Srbiji je uočljiv pad prodaje nudli u odnosu na prethodno posmatrani period vrednosno -11,3%, dok količinski i komadno opada za -13,2% i -14,9%.
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih nudle stižu do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad vrednosne, količinske i komadne prodaje.
Posmatrano prema regionima Srbije, vrednosna prodaja nudli najveća je u Vojvodini - 29,4%, potom u jugoistočnoj Srbiji - 28,7%, u Beogradu iznosi 25,6%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji - 16,3%.
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje nudli, prema tom kriterijumu, prednjači jugoistočna Srbija sa 32,5%, potom ide Vojvodina sa 27,3%, sledi region Beograd sa 23,4%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 16,8%.
Ako posmatramo kanale preko kojih nudle stižu do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovog proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 35,1%, količinski 32,6%), slede srednje prodavnice (vrednosno 21,9%, količinski 23,5%), potom velike prodavnice (vrednosno 20,7%, količinski 20,4%), male prodavnice (vrednosno 19,4%, količinski 21,5%) dok je najmanje nudli prodato u hipermarketima (vrednosno 2,7%, količinski 1,9%).
Kada govorimo o najvećim proizvođačima nudli (prema vrednosti), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Kukhnya Bez Granits, Nestle, Podravka, PT Indofood, World Best Brands i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača, sa privatnim robnim markama, zauzima 98,9% vrednosnog i 99,1% količinskog udela u ukupnoj prodaji nudli na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
U analizu je uključena i podela nudli po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju nudle u kesama (vrednosno 91% i količinski 97,3%), potom nudle u činijama (vrednosno 5,4% i količinski 2,1%) i nudle u časama (vrednosno 3,6% i količinski 0,6%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje nudli jeste i njihova podela po veličini pakovanja. Najviše nudli prodato je u pakovanju od 0,375 kg (vrednosno 20,4% i količinski 21,7%), potom od 0,35 kg (vrednosno 20,3% i količinski 20,8%). Sva ostala pakovanja nudli, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.
