Održive nabavke – važan sastojak za uspešan biznis

*Autor: Dragana Petrović, direktor, Victoria consulting d.o.o./ stručni saradnik, ALHem, [dragana@victoriaconsulting.co.rs](mailto:dragana@victoriaconsulting.co.rs)* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/632b1132d269932ec3ccbd8ef7eadaf1.jpg) **Sistemi menadžmenta životnom sredinom** U praksi se često na sisteme menadžmenta životnom sredinom gleda kao na dodatni trošak i opterećenje, bez vidljivih pozitivnih rezultata na profit i celokupno poslovanje. Slično tome, razmišljanje na temu životne sredine, u okviru kompanija, obično je fokusirano na dodatne obaveze i troškove neophodne za ispunjavanje zakonskih zahteva u vezi sa životnom sredinom. Kada se tome pridodaju i troškovi za angažovanje konsultanata i sertifikacionih kuća na putu kompanije do sertifikacije ISO 14001:2015, situacija se svakako ne čini boljom. Ukoliko najviše rukovodstvo kompanije ne vidi suštinsku korist i smisao za poslovanje od sistema menadžmenta životnom sredinom, podrška za sistem će izostati, a bez podrške rukovodstva izostaje i efektivna primena sistema i sve se svodi na formalno održavanje sertifikata iz godine u godinu. Međutim, to uošte ne mora da bude tako. Sistem menadžmenta životnom sredinom može da bude odličan alat za uspostavljanje uspešnog poslovnog modela i održivog poslovanja kompanije, ali uz uslov da se, kao i svaki alat sa kojim je potrebno da se radi, nauči kako se sa njim pravilno rukuje. - | Najpoznatiji standard za sistem menadžmenta životnom sredinom je svakako međunarodni standard ISO 14001:2015 (SRPS ISO 14001:2015). Sem njega, postoji i šema eko menadžmenta i provere - EMAS (Eco Management and Audit Scheme). EMAS je definisan odgovarajućom Uredbom EU i značajno je zahtevniji od ISO 14001 (svi zahtevi ISO 14001:2015 su sadržani samo u jednom od priloga EMAS Uredbe). Više o EMAS može se pronaći na: www.emas.eu. Kompanije mogu ostvariti odgovarajuću sertifikaciju preko treće strane za svoj sistem menadžmenta životnom sredinom, u skladu sa ISO 14001:2015 i/ili EMAS. EMAS i ISO 14001 su primenljivi na sve tipove i veličine organizacija.EMAS registracija je moguća i za kompanije (i druge organizacije) iz Srbije. Neke informacije o tome mogu se pronači na: www.emas.rs | - **Sistem menadžmenta životnom sredinom kao alat za uspešno poslovanje** Standard ISO 14001:2015 u sebi sadrži zahteve za sistem menadžmenta životnom sredinom koji na struktuiran način pomaže kompanijama da uspostave, održavaju i unapređuju svoj sistem menadžmenta životnom sredinom. Efektivan sistem menadžmenta životnom sredinom pomaže kompanijama da izbegnu, smanje ili kontrolišu štetne uticaje na životnu sredinu svojih aktivnosti, proizvoda i usluga, da ostvare usklađenost sa odgovarajucim zakonskim i drugim zahtevima i da stalno poboljšavaju odgovarajuće performanse životne sredine. Pored poboljšanja performansi životne sredine, kompanije mogu ostvariti i druge koristi od primene sistema menadžmenta životnom sredinom, kao što su: * veće poverenje zainteresovanih strana, na prvom mestu korisnika proizvoda i usluga * optimizacija i inovacije kroz sve faze životnog ciklusa * partnerski odnosi kroz lanac snabdevanja * jačanje imidža i učešca na tržištu * poboljšana kontrola i optimizacija troškova * smanjenje rizika od vanrednih situacija i bolja spremnost u slučaju njihove pojave * olakšano praćenje i ispunjavanje zakonskih zahteva * promovisanje svesti o zaštiti životne sredine među korisnicima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama. **Razumevanje potreba i očekivanja korisnika – ostvarivanje konkurentske prednosti kroz bavljenje pravim pitanjima u vezi sa životnom sredinom** Jedan od ključnih, a u praksi ponekad zapostavljenih zahteva standarda ISO 14001:2015 je suštinsko razumevanje potreba i očekivanja relevantnih zainteresovanih strana u vezi sa pitanjima koja se odnose na životnu sredinu. Naime, kompanije se, prilikom analize zainteresovanih strana i njihovih potreba i očekivanja u vezi sa životnom sredinom, obično ograničavaju na direktne aspekte i uticaje na životnu sredinu iz proizvodnje ili realizacije usluga, kao što su: emisije u vazduh, emisije u vodu, generisanje otpada iz proizvodnje i sl. Segment koji se često zaboravlja je razmatranje onoga što je često i najvažnije kupcima, a to su proizvodi i usluge kompanije. Ukoliko se obrati pažnju na fazu korišćenja samih proizvoda, može se doći do veoma važnih pitanja koja zavređuju posebnu pažnju i to od strane najvišeg rukovodstva, jer su to često pitanja koja su najvažnija korisnicima i direktno utiču na njihovo zadovoljstvo proizvodom i lojalnost prema kompaniji, na primer: * Kako se isporučuje naš proizvod? * Da li je dizajn proizvoda takav da nema prekomerne upotrebe resursa? * Da li upotrebom našeg proizvoda nastaje mnogo otpada (na primer od njegove ambalaže, česte zamene nekih delova i sl.)? * Da li proizvod može lako da se popravi? Da li su lako dostupni rezervni delovi za proizvod? * Da li proizvod sadrži neke opasne materije, koje i koji su rizici? * Da li korisnici imaju dovoljno informacija za optimalnu upotrebu i održavanje proizvoda? * Šta se dešava kada je proizvod na kraju upotrebnog veka? Da li je moguće da se izvrši zamena nekih delova umesto da se proizvod odbaci? * Da li postoji opcija da se uz proizvod ponudi neka usluga ili iznajmljivanje proizvoda? * Da li, i na koji način, se rešavaju pitanja stvaranja otpada nakon korišćenja proizvoda? Poznati su slučajevi tzv. “planiranog zastarevanja” kada se radi veće frekventnosti tražnje proizvodi dizajniraju na način da se planski skraćuje njihov upotrebni vek, nakon čega je kupac obično prinuđen da proizvod odloži kao otpad i kupi novi proizvod, što dovodi do stvaranja prekomerne količine otpada, ali i do postepenog nezadovoljstva korisnika koji vremenom ipak shvataju da su na neki način obmanuti. Kratkoročno, planirano zastarevanje donosi profit, međutim na duže staze, ovakva praksa izaziva nezadovoljstvo korisnika i prelazak na druge, održivije alternative i to prvom prilikom. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/5d56df9447060f411f779f5f42355c7a.jpg) Postoje i negativni primeri sa umanjenjem količine proizvoda, uz nikakve ili neznatne izmene pakovanja. Na primer, smanjivanjem broja listova u rolnama pojedinačnih rolni toalet papira ili ubrusa, a zadržavanjem deklarisanog istog broja rolni u pakovanju, kupci će trošiti realno više pakovanja i rolni proizvoda (ali ne i samog papira). To će, verovatno, dovesti do kratkoročnog većeg profita za kompaniju, sve do trenutka kada korisnici postanu svesni da su na neki način obmanuti i da im je isplativije da pređu na neki drugi, isplativiji proizvod. Gubitak poverenja u jedan proizvod, može dalje da dovede i do uzdržavanja od kupovine i drugih proizvoda istog proizvođača. Ključ uspešnog i održivog poslovanja je da se pažljivo razmotre potrebe i očekivanja korisnika i da im se pruže rešenja koja su za njih praktična, isplativa i održiva, i sa kojim će biti zadovoljni. Ne treba zaboraviti i da su korisnici poslednjih godina sve osetljiviji na pitanja održivosti i na opštu sliku kompanija u vezi sa njihovim odnosnom prema životnoj sredini. Kupci su sve više spremni da svoje poverenje ukažu najpre kompanijama koje posluju u skladu sa propisima, koje su društveno odgovorne i koje im pružaju proizvode koji su održivi. Potrebe i očekivanja ostalih zainteresovanih strana su, takođe, značajna i postaju sve važnija. Dugoročno, etičko i fer poslovanje na tržištu, trebalo bi uvek da se na kraju isplati. Sve više potrošača je spremno da izrazi bojkot prema proizvodima i uslugama kompanija za koje se zna da su, na primer, grubo kršile ljudska prava, zagađivale životnu sredinu i sl. Takođe, lokalna zajednica i odgovarajuće organizacije civilnog društva mogu u nekim slučajevima biti od presudnog značaja za dalji opstanak neke kompanije u odgovarajućoj sredini. U zavisnosti od svog odnosa prema životnoj sredini i zaposlenima, na primer, neke kompanije mogu biti veoma dobro prihvaćene u zajednici, a neke mogu biti primorane da, zbog pritiska zainteresovanih strana, prekinu poslovanje ili se izmeste iz odgovarajućeg okruženja. **Zelene i održive nabavke kao deo uspešnog poslovanja kompanija** Indirektni uticaji na životnu sredinu kompanija su u nekim slučajevima čak značajniji od direktnih uticaja na životnu sredinu. Iz tog razloga je od suštinske važnosti da prilikom bavljenja sopstvenim sistemom menadžmenta životnom sredinom, kompanije budu svesne i svojih indirektnih uticaja na životnu sredinu – odnosno, da u razmatranje uzimaju u obzir životni ciklus proizvoda ili usluge koje obezbeđuju (od nabavke, preko proizvodnje, realizacije usluge, isporuke i transporta, upotrebe proizvoda/usluge pa sve do konačnog odlaganja). Upravo kroz pažljivo razmatranje različitih faza životnog ciklusa, može se doći do novih ideja i strateških prilika za unapređenje poslovanja, uključujući i bolju prodaju i ostvarivanje zadovoljstva korisnika. Faza životnog ciklusa, koja je svakako važna da se detaljnije razmotri, je nabavka. Od toga na koji način kompanija pristupa odgovarajućim nabavkama u pogledu uključivanja određenih “zelenih” ili kriterijuma održivosti, zavisiće ne samo sveukupni uticaji takvih postupaka na životnu sredinu već i održivost kompanije i njen odnos sa različitim zaintresovanim stranama. Na primer, u slučaju nekog maloprodajnog lanca, možemo imati između ostalog sledeće vrste nabavki: \- Nabavka trgovačke robe koja se plasira u maloprodajnom lancu (za dalju prodaju potrošačima). Treba obratiti pažnju da kupci sve više pažnje posvećuju odabiru proizvoda koji su bolji po životnu sredinu, koji ne sadrže određene opasne sastojke i samim tim su bezbedniji i za upotrebu i sl. Proizvodi kao što su jednokratna plastika, plastične kese, prekomerna upotreba ambalaže, sadržaj određenih opasnih materija i sl. izazivaju sve veću zabrinutost i samim tim i pažnju kod potrošača u Srbiji. \- Nabavka proizvoda u okviru privatne robne marke, koji se dalje prodaju pod nazivom trgovinskog lanca. Ovo je strateško pitanje i ključna nabavka i nosi sa sobom najviše i rizika i prilika. Rizik da se nedovoljno odgovornim odnosom u lancu isporuke, u vezi sa životnom sredinom, sadržajem opasnih materija ili odnosa prema radnicima, trajno izgubi deo kupaca. Nasuprot tome, prilika da se kroz održive i bezbedne proizvode i odgovornu proizvodnju ostvari veće poverenje kupaca, a kompanija strateški pozicionira. \- Nabavka ostalih proizvoda i usluga (za potrebe održavanja, higijene, transporta, pakovanja i sl.). Uključivanjem kriterijuma za zelene ili održive nabavke može se doći do isplativijih i bezbednijih rešenja za organizaciju. Kroz pažljivo sagledavanje pitanja životne sredine kroz primenu zelenih i održivih nabavki, pažljivim kreiranjem proizvoda i usluga po meri korisnika i životne sredine, kao i sistemskim pristupom kroz primenu sistema menadžmenta životnom sredinom, može se doći do vrednih uvida za optimizaciju proizvoda, usluga i procesa, izmenu poslovnih modela, koji dalje mogu dovesti do istovremenih ušteda resursa (i troškova) i većeg zadovoljstva korisnika, a samim tim i uspešnog i održivog poslovanja. - | Održive nabavke (prema definiciji iz standarda SRPS ISO 20400:2018 Održiva nabavka – uputstvo), su nabavke koje imaju najpozitivnije moguće ekološke, društvene ekonomske uticaje tokom celog životnog ciklusa. Za razliku od njih, zelene nabavke su primarno fokusirane na uticaje na životnu sredinu. Kao pomoć za definisanje kriterijuma za zelene nabavke može poslužiti i virtuelna baza znanja o zelenim nabavkama koju je ove jeseni lansirao ALHem: zelenenabavke.alhem.rs. U okviru ove baze, mogu se pronaći primeri kriterijuma za zelene nabavke za različite grupe proizvoda i usluga, kao i vodiči, edukativni materijali u vezi sa zelenim nabavkama. U materijalima se nalazi i kratko predstavljanje EMAS, ISO 14001 i eko znaka. U Republici Srbiji je u toku izrada Programa za cirkularnu ekonomiju za Republiku Srbiju za period 2022-2024. Jedan od posebnih ciljeva i više mera u okviru ovog Programa odnosi se na zelene javne nabavke i dobrovoljne instrumente iz oblasti životne sredine u koje spadaju i EMAS i eko znak. | -