Održivi razvoj: Depozitni sistem kao mehanizam za povećanje nivoa reciklaže u Srbiji

*Autor: Maja Anokić, predsednik, Centar potrošača Srbije (CEPS)* ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/241670c55c21e91dcf20622c326b2d83.jpg) *foto: Shutterstock* CEPS (Centar potrošača Srbije) je u septembru 2020. godine sproveo istraživanje o navikama i stavovima ispitanika na temu reciklaže i uvođenja depozitnog sistema u Srbiji. Istraživanje je obuhvatilo ispitanike iz svih delova zemlje, urbanih i ruralnih područja, oba pola i različitih starosnih, obrazovnih i socijalnih struktura. Uzorak ispitanika je obuhvatio Beograd, Vojvodinu, centralnu, zapadnu i jugoistočnu Srbiju. Rezultati ovog istraživanja predstavljaju jedan od značajnih izvora koji nam ukazuje na važne informacije o potrošačima prilikom uvođenja novog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, jer je depozitni u odnosu na postojeći sistem zapravo sistem produžene odgovornosti, koji pomera fokus sa industrije, koja je bila predvodnik reciklaže, na stanovništvo i stavlja ga u ulogu glavnog faktora. Koliko je reciklaža otpada bitna za sve nas i našu planetu govori u prilog činjenica da je tema broj 1 u svetu, ali i u Srbiji, naročito poslednjih godina. Sve više se radi na obezbeđivanju jednostavnog sistema, koji je građanima u blizini i koji na jednom mestu obuhvata sve ambalaže. Stanovnici Srbije su sve više svesni važnosti reciklaže, ali je na razvoju te svesti potrebno kontinuirano raditi. Takođe, važno je raditi i na edukaciji građana da je neophodno napraviti razliku između sortiranja otpada koje građani vrše u svojim domovima i koje predstavlja primarnu selekciju, dok je reciklaža dalji proces obrade tako sortiranog otpada. Na ovaj način građani doprinose reciklažnom sistemu. Potrebno je unaprediti postojeći sistem produžene odgovornosti proizvođača, i jedno od rešenja jeste uvođenje depozitnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom pa smo se stoga i bavili pitanjem razumevanja ovog sistema kod potrošača. Istraživanje koje je CEPS sproveo je pokazalo da većina ispitanika ima pozitivan stav prema reciklaži, a čak 85% ispitanika je mehanizam depozita doživelo kao dobar način da se podstakne reciklaža. Kako bi se depozitni sistem adekvatno i uspešno uveo, kao ključni faktori su se pokazali uvođenje svih ambalaža u sistem depozita, kao i različit novčani iznos za različite veličine i vrste ambalaže. Sistem depozita bi morao da bude jednako primenjen na svu jednokratnu ambalažu, jer je 40% ispitanika izjavilo da bi prestalo da kupuje proizvod koji redovno konzumira ukoliko poskupi kao posledica ulaska u depozit. Sa druge strane, blizu dve trećine ispitanika, njih 60,2% je istaklo da smatraju logičnim da iznos depozita zavisi od vrste i veličine ambalaže, a nešto više od polovine (55,3%) ističe da bi se lako navikli na sistem u kome su zastupljeni različiti iznosi u odnosu na volumen ambalaže. Više od polovine ispitanika (51,58%) naglasilo je da im je važno da proizvođač na ambalaži jasno istakne da li je moguće reciklirati pakovanje, a skoro polovina ispitanika (44,5%) je potvrdila da bi više platila proizvod koji je u ambalaži koja se lakše reciklira. Tu ključnu ulogu igraju oznake na ambalaži, kao što je Mobijusova petlja, koja objašnjava princip 3R: Reduce (smanji), Reuse (ponovo upotrebi), Recycle (recikliraj). Izuzetno je važno da se otkloni nejasnoća šta je reciklaža, a šta ponovna upotreba otpada. Ponovna upotreba je proces promene prvobitne namene proizvoda i može se sastojati iz manjih fizičkih promena određenog predmeta zarad njegovog korišćenja u druge svrhe. U tradiciji i navikama u Srbiji uobičajeno je da se jednokratna ambalaža koristi više puta. Staklena se puni zimnicom, plastične kutije koriste za zamrzavanje ili transport hrane. Iz tog razloga, vlada mišljenje da je ambalaža koja se ponovo može upotrebiti više ekološka. Reciklaža je proces prerade materijala koji je već upotrebljen, u svrhe njegovog ponovnog korišćenja. Ona obuhvata proces fizičke, ali i hemijske prerade materijala zarad izrade novih upotrebnih materijala, a ono što tome predstoji jeste proces selektovanja, gde je izuzetno važno da se adekvatno odvoje vrste otpada: papir i karton, staklo, metal i aluminijum, plastika i PET, organski otpad, medicinski otpad, opasan (hemijski) otpad. Dakle, reciklaža i ponovna upotreba otpada nisu isto, ali su jednako značajne za očuvanje životne sredine. Benefiti koji se ostvaruju reciklažom su izuzetni, a pored očuvanja prirode od zagađenosti, tu su ušteda energije i finansijske uštede. Još jedan bitan faktor u procesu uvođenja depozitnog sistema jeste geografski raspored stanovništva. Istraživanje je pokazalo da, po pitanju reciklaže, posebno treba animirati stanovnike ruralnih područja, kao i starosnu grupu 41 - 65 godina. Ispitanici koji su izjavili da bi često koristili sistem depozita su većinom oni koji žive u gradu, njih 61%, dok su ispitanici koji žive u seoskim sredinama u većem broju neopredeljeni, 21,4%. Zato je važno razvijati depozitni sistem koji je dostupan svima, bez obzira u kom kraju i predelu Srbije žive i na kojoj površini. Potrebno je da bude u blizini svakog stanovnika i da se kontinuirano radi na edukaciji o jednostavnosti reciklaže i brojnim benefitima koje donosi. Potrošači smatraju reciklažu važnom temom i žele da doprinesu, ali je istraživanje pokazalo da se nešto manje od polovine, njih 45,9%, trudi da što više reciklira. Potrebni su podrška, kako bi građani znali načine na koje to mogu da rade, i podsticaj u izgradnji i u očuvanju navika za recikliranjem.