Pregled tržišta kioska u Srbiji

***Pripremila: Ana Filipović, ana@instore.rs*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/18fdd3aea9f3150a61ee74d8268485ea.jpg) Takođe, podaci ove agencije pokazuju da je vrednosno učešće ovog kanala prodaje, u ukupnoj prodaji na tržištu, u 2020. godini bilo 12%, što predstavlja rast od 4%, u poređenju sa 2019, kada je to učešće iznosilo 8%. U 2019. učešće je bilo 13%. Kada govorimo o promeni vrednosne prodaje, kiosci su jedini kanal prodaje koji je u 2020. godini zabeležio pad, u iznosu od 4,9%, u poređenju sa 2019. U prethodno posmatranom periodu, u 2019. u odnosu na 2018. kiosci su imali rast od 1,5%. Podaci kompanije Nielsen pokazuju da je u 2020, u kioscima i paviljonima ostvaren ukupan promet u iznosu od 685 milijardi dinara, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 117,1 milijarda dinara. **Za brzu kupovinu, u prolazu** Sam kiosk je vrsta maloprodajnog objekta koja ima određena fizička ograničenja po pitanju prodajnog i magacinskog prostora. Asortiman svakog prodajnog objekta kioska (cigarete, dopune mobilnih operatera i u manjoj meri hrana, pića i novine) određuje se posebno u skladu sa potrebama i prethodnim rezultatima prodaje, o čemu se detaljno vodi računa i vrše analize, dok se snabdevanje ovih objekata obavlja na dnevnom nivou. U tom smislu se prate navike i potrebe potrošača na određenoj lokaciji, uslovi konkurencije i dostupnosti robnog asortimana u drugim maloprodajnim objektima i slično. Kiosk kupovina jeste tzv. „impulsna kupovina u prolazu“, bez spremnosti kupca da prevali iole dužu razdaljinu upravo zbog istih maloprodajnih cena, za grupu proizvoda koja je dominantni predmet ponude i prodaje u ovom tipu objekata. Takođe, specifičnost lokacija na kojima se oni nalaze, a to su najčešće tranzitna mesta koja privlače prolaznike, i to obično na uglu prometnih ulica, na trgovima i u blizini saobraćajnih čvorova, čini prodajne objekte tipa kiosk različitim u odnosu na ostale maloprodajne formate. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/c1597a755eb8127bdba546525ffc270d.jpg) **Odnos snaga na tržištu** Na tržištu Srbije najveći lanac kioska je Štampa sistem (Moj kiosk) koji je, prema podacima kompanije Dun & Bradstreet, u 2019. ostvario ukupne prihode u iznosu od 12.831.996.000, što je povećanje u odnosu na godinu pre, kada su prihodi iznosili 10.815.914.000 dinara i zapošlajava. U kompniji je u 2019 prosečno bilo zaposleno 1.780 radnika. Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk grupa se nalazi na drugom mestu sa ukupnim prihodima od 1.270.600.000 dinara. Iako je kompanija zabeležila neto gubitak u iznosu od 112.362 dinara u 2019, ipak je zadržala drugo mesto. Prosečan broj zaposlenih, u toj godini, iznosio je 158. U sastavu Kiosk Grupe su i društvo Tabak Press, društvo Tabak Maxim, društvo Impel, društvo Vetaz Pres i društvo Press Kolporter. Osim pomenutih, na ovom tržištu u Republici Srbiji prisutno je i aktivno dvadesetak drugih privrednih društava, čiji se broj maloprodajnih objekata kreće u intervalu od 10 do 50, kao i značajan broj maloprodajnih objekata u vlasništvu pojedinačnih fizičkih lica. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/0b5aad0486def3f44e5584f0197e311b.jpg) **Učestalost kupovine** U daljem tekstu, dajemo pregled rezultata istraživanja agencije Smart Plus Research, koje je sprovedeno u maju 2021. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku, po godinama, polu, regionu i tipu naselja, i obuhvatilo je 1.000 ispitanika, starijih od 18 godina. Prema rezultatima ovog istraživanja, svaki dan na kioscima kupuje 14,3% ispitanika (17,1% muškaraca i 11,7% žena), dok je 21,8% njih izjavilo da nikada ne kupuje u ovom kanalu prodaje (19,4% muškaraca i 24% žena). Među onima koji svakodnevno kupuju na kioscima najviše je mladih, uzrasta od 18 do 29 godina (20,7%). Za razliku od prošle godine, ove godine neznatno prednjače osobe u ruralnim sredinama sa14,4% u odnosu na 14,2% ispitanika u gradskim sredinama. Kada je reč o regionalnoj zastupljenosti, najviše svakodnevnih kupovina na kioscima obavlja se u Beogradu (24,1%) i u Vojvodini (17,2%). Ipak, najveći procenat ispitanih, njih 17,7% kaže da na kioscima kupuje dva do tri puta nedeljno. Kao i u slučaju svakodnevnih kupaca, i u ovoj grupu ima više muškaraca (18,3% nasuprot 17,1% žena). Među njima, kao i kod svakodnevnih kupaca, najviše je onih uzrasta od 18 do 29 godina (23,9%). Ova frekvencija kupovine je izraženija u gradskim sredinama u odnosu na ruralne (19,3% u poređenju sa 15,4%), a njome najčešće kupuju stanovnici istočne i južne Srbije. Jednom nedeljno na kioscima kupuje 11,9% ispitanika, njih 11,28% kupuje dva do tri puta mesečno, jednom mesečno kupuje njih 7,9%, dva do tri puta u šest meseci na kioscima kupuje 5,5% ispitanika, jednom u šest meseci njih 3,8%, a ređe čak i od od toga 5,9%. Kao što smo rekli, na kioscima nikada ne kupuje 21,8 ispitanika (19,48% osoba muškog i 24% osoba ženskog pola). Oni su u najvećoj meri (35%) stariji od 60 godina. Više ih je u ruralnim sredinama (29,8%), a gledano po regionima, najviše ih je u zapadnoj Srbiji sa Šumadijom (29,4%), a najmanje u Beogradu (9,5%). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/7b206e8f92769eadda26b1fb8502138a.jpg) **Šta se najčešće kupuje** Potrošači u Srbiji na kioscima u najvećoj meri (53,5%) kupuju cigarete. Od ukupnog broja ispitanika, na kioscima cigarete kupuje 58,1% osoba muškog i 48,9% osoba ženskog pola. Cigarete na kioscima najčešće kupuju stanovnici uzrasta od 50 do 59 godina (63,6%), i to češće u gradskim sredinama (55,1%). Gledano geografski, ovu vrstu proizvoda na kioscima najčešće kupuju stanovnici Vojvodine (56,4%). Kako je dalje pokazalo istraživanje iz maja ove godine, na kioscima se kupuju i žvake (41,9%), maramice (40,7%), novine i magazini (30,3%), gazirani i negazirani sokovi i vode (26,9%), zatim sladoledi (24,8%), zatim, čokolade i čokoladice (12,4%) i slane grickalice (10,4%). U grupi proizvoda koji se još kupuju na kioscima su i kafa (11%) i keks (6,8%). U manjem procentu, stanovnici Srbije na kioscima kupuju i dopune za BUS Plus, piva i žestoka pića, knjige, napolitanke, kondome, čestitke i koverte, kao i dopune kredita za mobilne telefone.