RetailZoom: Ukupno tržište svežeg voća i povrća vredi više od 40 milijardi dinara

Tržište svežeg voća i povrća jedan je od najvažnijih segmenata globalne prehrambene industrije, čija vrednost prelazi stotine milijardi dolara godišnje\. U vreme kada potrošači sve više teže zdravoj i funkcionalnoj ishrani, a lanci snabdevanja postaju sve sofisticiraniji, ovaj sektor beleži stabilan rast uprkos brojnim globalnim izazovima\. Prema najnovijim procenama, vrednost globalnog tržišta svežeg voća i povrća procenjuje se na oko 300 milijardi dolara \(~EUR 280 milijardi\)\. Očekuje se da će tržište rasti po CAGR \(složenoj godišnjoj stopi rasta\) od oko 4,5 % između 2024\. i 2032\. godine, što bi dovelo do tržišne vrednosti od preko USD 410 milijardi \(~EUR 385 milijardi\) do kraja decenije\. Trendovi ukazuju na porast potražnje za svežim, zdravim i transparentno proizvedenim proizvodima i inovacije u lancu snabdevanja\. Potencijal je značajan za investicije, nove metode proizvodnje \(npr\. urbane farme, digitalna trasabilnost\) i preradu\. Potrošači širom sveta sve više traže proizvode koji doprinose zdravlju i prevenciji bolesti\. To podstiče rast svežeg voća i povrća sa visokim nutritivnim svojstvima — posebno bobičastog i egzotičnog voća\. U SAD i EU, organska ponuda svežeg voća i povrća raste brže od proseka tržišta, jer su potrošači spremni da plate više za proizvode sa sertifikatima i transparentnim poreklom\. E\-commerce kanali i servisi za direktnu dostavu svežih proizvoda postaju sve popularniji, naročito u urbanim centrima\. Modeli “farm\-to\-door” pretplata i online prodaja doprinose većoj dostupnosti i praktičnosti\. Investicije u hladni lanac, IoT praćenje i prediktivnu analitiku smanjuju troškove i gubitke posle žetve, što je ključno za lako kvarljive proizvode, poput svežeg voća i povrća\. Suše, poplave i ekstremne vremenske nepogode povećavaju volatilnost prinosa, utiču na cene i ruše dugoročne planove u proizvodnji\. Nedostatak efikasnih hladnjača u nekim regionima \(naročito u Africi i delovima Azije\) značajno povećava gubitke nakon žetve\. Visoki standardi bezbednosti hrane i carinske barijere u EU i SAD povećavaju troškove malih i srednjih proizvođača\. Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće svežeg voća i povrća na maloprodajnom tržištu Srbije, u periodu od januara 2025\. do decembra 2025\. godine, dakle proteklih godinu dana\. Ukupno tržište svežeg voća i povrća iznosi više od 40 milijardi dinara u posmatranom periodu\. Ukoliko uporedimo ovaj period sa istim periodom prethodne godine, primetan je rast vrednosne prodaje voća od \+25%, dok je nešto manji vrednosni rast prodaje povrća i to od \+9% vrednosno posmatrano, dok količinski obe kategorije rastu u proseku \+8%\. Zabeležen je porast prosečne cene voća od \+16%, a povrća od \+1%\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/pod-reflektorom-0326-1.webp) Najznačajniji kanal prodaje za voće, kada je u pitanju vrednosna prodaja, jeste kanal hipermarketa i supermarketa kroz koji se proda 62% kategorije, kroz kanal velikih i srednjih radnji se proda 35% kategorije, dok male radnje učestvuju sa 3%\. Količinski posmatrano, prodaja svežeg voća po kanalima je slično zastupljena\. Sveže povrće posmatrano po kanalima ostvaruje najviše vrednosne prodaje u hipermarketima/supermaketima 62%, zatim sledi kanal velikih i srednjih radnji od 34% i na kraju kanal malih radnji od 4%\. U pogledu prodatih količina svežeg povrća, hiper/supermarkete čine 59%, velike i srednje radnje 37%, dok male radnje 4%\. Najveći rast cena zabeležen je u hipermarketima/supermaketima \(voće \+17%, povrće \+1%\), a najniži u kanalu malih radnji \(voće \+15%, povrće \-2%\) u odnosu na prošlu godinu\. Analizirajući sveže voće, u toku ovog perioda u Beogradu je generisano 43% prodatih količina i 46% vrednosne prodaje, region Severa nosi 30% količina i 29% vrednosti, Istok i Zapad zajedno 27% prodatih količina \(što je 25% prodajne vrednosti\)\. Za sveže povrće, region Beograda čini 45% vrednosne prodaje i 41% prodatih količina,u regionu Sever se proda 31% vrednosti i 32% količina, dok Istok i Zapad zajedno čine 27% prodatih količina \(što je 24% prodajne vrednosti\)\. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/pod-reflektorom-0326-2.webp) Ako uzmemo u obzir RetailZoom TIME analizu potrošačke korpe u modernoj trgovini, sveže voće i povrće spadaju među top tri kategorije koje imaju najveću penetraciju u potrošačkoj korpi\. Prosečna cena korpe u kojoj se prodaje voće je 252 dinara \(sa ukupnim rastom prosečne cene korpe od \+14% u dnosu na prošlu godinu\), a prosečna cena korpe u kojoj se prodaje povrće je 214 dinara \(sa ukupnim rastom prosečne cene korpe od \+2% udnosu na prošlu godinu\)\. Na teritoriji Srbije, prema istraživanju kompanije Retail Zoom u proteklih godinu dana \(u periodu od januara 2025\. do decembra 2025\. godine\), dominantno je učešće banana u kategoriji svežeg voća sa 28% prodatih količina i 31,5% vrednosne prodaje\. Zatim, slede jabuke \(12,4% prodatih količina i 10,6% vrednosne prodaje\), pomorandže/mandarine/limun učestvuju sa 23,5% prodatih količina i 24,6% prodate vrednosti, grožđe čini 2,6% prodatih količina i 3,6% vrednosne prodaje, lubenice generišu 13,8% prodatih količina i 4,9% vrednosne prodaje\. Srbija je zemlja u kojoj dominira povrtarska kultura paradajz sa 18,9% vrednosne prodaje i 11,8% prodatih količina, zatim sledi krompir sa 13,1% vrednosne prodaje i 14,9% prodatih količina, paprika čini 10,8% vrednosne prodaje i 10,6% prodatih količina, luk generiše 6,8% vrednosne prodaje i 9,9% prodatih količina, ostale vrste povrća imaju dosta niže udele\. ::antrfile\[\#e0e0e0,\#545454\]\(**O istraživanju**: RetailZoom Retail Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu\. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata glavne tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete \(\>300m2\), srednje i velike radnje \(od 40 do 300m2\), male radnje \(\<40m2\), kioske i benzinske stanice\. čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta\. Podatke, na osnovu kojih se izrađuju izveštaji, dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz RetailZoom panela, što je više od 4,600 objekata\. Svi podaci iz panela su elektronski izlazi sa kasa/mesta prodaje čime je omogućeno pravovremeno praćenje aktuelne maloprodaje, lansiranje novih proizvoda, promotivnih aktivnosti\.\)