Globalna slika
Globalno tržište konzervirane ribe i morskih plodova ostaje značajna i stabilna FMCG kategorija, oslonjena na tri jaka potrošačka motiva: praktičnost, dug rok trajanja i percepciju zdravog izvora proteina. Prema procenama, globalno tržište konzerviranih morskih proizvoda vredelo je oko 37,2 milijarde dolara u 2025. godini, uz očekivani rast na približno 48,8 milijardi dolara do 2033, odnosno prosečnu godišnju stopu rasta od oko 3,4%. Konzervirana riba čini oko tri četvrtine ukupne kategorije, dok su tuna, sardina, skuša i losos među najvažnijim vrstama. Evropa predstavlja jedno od najvažnijih svetskih tržišta. Mordor Intelligence procenjuje da je Evropa u 2025. činila oko 33,9% globalne vrednosti tržišta konzerviranih morskih proizvoda, što bi odgovaralo tržištu reda veličine 10–12 milijardi dolara, u zavisnosti od metodologije izvora. Posebno snažne tržišne pozicije imaju Španija, Italija, Francuska, Portugal, Nemačka i Velika Britanija. Tuna ostaje daleko najznačajniji segment: globalno čini više od polovine prodaje konzerviranih morskih proizvoda po vrstama, dok Evropa sama generiše oko 38% globalnog tržišta konzervirane tune. Kategorija se, međutim, menja. Konzervirana riba se sve manje posmatra samo kao jeftina i praktična namirnica, a sve više kao nutritivno vredan, visokoproteinski proizvod. Potrošači traže proizvode bogate omega-3 masnim kiselinama, sa jednostavnijim sastavom, manje soli i kvalitetnijim uljima, dok raste interesovanje za sardine, skušu i druge manje plave ribe. Paralelno sa tim razvija se i premijum segment – posebno u Španiji, Portugalu i Francuskoj – gde „tinned fish“ postaje gastronomski proizvod, sa premijum ambalažom, poreklom ribe i posebnim marinadama.
Globalno tržište zamrznute ribe i morskih plodova predstavlja veliki i rastući segment prehrambene industrije. U zavisnosti od toga da li se u kategoriju uključuju samo osnovni zamrznuti proizvodi ili i prerađeni i value-added formati, procene za 2025. godinu kreću se od približno 30 do više od 100 milijardi dolara. Jedna šira procena tržišta zamrznute ribe i morskih plodova vrednost postavlja na oko 118,7 milijardi dolara u 2025, uz očekivanje da dostigne gotovo 179 milijardi dolara do 2031. godine, što predstavlja prosečan godišnji rast od oko 7%. Konzervativnije definisana kategorija pokazuje rast od približno 5–6% godišnje. Osnovu rasta čini promena načina na koji potrošači doživljavaju zamrznutu hranu. Nekada prvenstveno percipirana kao jeftinija alternativa svežoj ribi, moderna frozen seafood kategorija sve više se pozicionira kao kombinacija praktičnosti, nutritivne vrednosti, kvaliteta i smanjenja bacanja hrane. Napredak tehnologija brzog zamrzavanja, posebno IQF (Individual Quick Freezing), omogućava bolje očuvanje teksture, ukusa i nutritivnih karakteristika proizvoda, dok dug rok trajanja predstavlja značajnu prednost i za potrošače i za trgovce. Evropa predstavlja jedno od ključnih svetskih tržišta zamrznute ribe i morskih plodova. Prema jednoj od novijih procena, evropsko tržište vredelo je oko 26,4 milijarde dolara u 2025. godini, a očekuje se da do 2034. dostigne približno 33 milijarde dolara, uz prosečan godišnji rast od oko 2,4%. Španija je najveće pojedinačno tržište, a slede Nemačka i Velika Britanija. Jedan od najvažnijih trendova je pomeranje kategorije od osnovnih proizvoda – cele ribe, fileta i zamrznutih morskih plodova – ka proizvodima sa dodatom vrednošću. Marinirani fileti, panirana riba, očišćeni škampi, mešavine morskih plodova, porcionirani proizvodi i ready-to-cook rešenja sve bolje odgovaraju savremenom potrošaču koji želi kvalitetan proteinski obrok bez dugotrajne pripreme. Posebno su interesantni premijum frozen proizvodi. Poboljšanje tehnologije zamrzavanja smanjuje nekadašnju perceptivnu razliku između sveže i zamrznute ribe, stvarajući prostor za premijum losos, tunu, škampe, filete bez kostiju i poreklom ili vrstom jasno diferencirane proizvode.
Tržište u Srbiji
Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće konzervirane ribe na maloprodajnom tržištu Srbije u periodu od jula 2025. do juna 2026. godine, dakle proteklih godinu dana. Ovo je jedna od retkih kategorija u robi široke potrošnje koja beleži rast količinske prodaje +4,1%, dok je vrednosna prodaja porasla +0,8%. U posmatranom periodu cena po jedinici prodaje (kg) je pala -3,1%, tome u prilogu idu i česte promocije kao i doprinos PL-a.
U toku posmatranog perioda u Beogradu je generisano 28% prodatih količina i 30% vrednosne prodaje, sever Srbije učestvuje sa 21% količinske prodaje i 23% vrednosne prodaje, dok istočna Srbija “nosi” 32% količinske prodaje i 29% vrednosne, a zapadna Srbija učestvuje sa 19% količinske prodaje i 18% vrednosne prodaje.
Najveća prodaja konzervirane ribe, i količinski i vrednosno, u periodu od jula 2025. do juna 2026. godine zabeležena je u kanalu srednjih i velikih radnji, i to 38% količinski i 39% vrednostno. U kanalu hipermarketa i supermarketa se proda 34% ukupnih količina i 38% vrednosne prodaje, dok male radnje učestvuju sa 28% prodatih količina i 24% vrednosne prodaje.
U ukupnoj prodaji kategorije, segment ribe u konzervi učestvuje dominantno sa 81% količinski i 76% vrednosno, gde tunjevina čini po 57% prodatih količina i 65% prodate vrednosti, sardina 33% prodatih količina i 24% vrednosne prodaje i skuša čini 9% prodatih količina i vrednosne prodaje. Vrsta riba u konzervi koji najviše raste po prodaji su haringe. Segment riblja salata jedini beleži značajan rat prodaje (+17% vrednosni rast prodaje i +28% količinski rast prodaje), dok zajedno sa ribom u konzervi sa povrćem i morskim plodovima čini 19% prodatih količina i 24% vrednosne prodaje.
Vodeći proizvođači u kategoriji konzervirane ribe: Bolton Alimentari, Ducla Trading, Gaston, Otto Franck, Podravka, TGK i kumulativno proizvođači privatnih robnih marki (po količinskom i vrednosnom tržišnom učešću, rangirani po abecednom redu).
Kada je reč o zamrznutoj ribi i morskim plodovima, podaci kompanije RetailZoom se odnose na njihovo količinsko i vrednosno učešće na maloprodajnom tržištu Srbije u periodu od jula 2025. do juna 2026. godine, dakle proteklih godinu dana. Cela kategorija beleži značajan rast u količinskoj prodaji od +8,2%, dok vrednosna prodaja raste +4,3%. Zabeležen je pad prosečne cene po jedinici prodaje(kg) od -3,6% u poslednjih godinu dana.
U toku posmatranog perioda, u Beogradu je generisano 39% prodatih količina, sever Srbije učestvuje sa 27%, dok istočna i zapadna Srbija zajedno učestvuju sa 34% količinske prodaje. Posmatrano vrednosno region Beograd ima 42% prodaje, sever 28%, regioni istok i zapad zajedno imaju 30% vrednosne prodaje.
Najveće količine zamrznute ribe i morskih plodova su, u periodu od jula 2025. do juna 2026. godine prodate kroz kanal hipermarketa i supermarketa, čak 56%, kroz kanal srednjih i velikih radnji se proda 36% ukupnih količina, a sa 8% učestvuju male radnje. Vrednosno učešće kanala hipermarketa i supermarket za kategoriju je 60%, kanal srednjih i velikih radnji nosi 33% vrednosne prodaje, dok kanal malih radnji ima 7% važnosti za vrednost cele kategorije.
U segmentu zamrznute ribe, dominiraju i rastu po prodaji: miksevi ribe sa 66% količinske prodaje i 51% vrednosne prodaje, zatim zamrznuti oslić koji učestvuje sa 14% količinski i 21% vrednosno u ovom segmentu, sledi losos sa 11% kolilčinski i 18% vrednosno dok preostale vrste imaju pojedinačno ispod 5% učešća u količinama i vrednostima u ovom segmentu. U segmentu zamrznutih morskih plodova, dominantno učešće imaju lignje, koje u ovom segmentu nose 72% prodatih količina i 70% prodate vrednosti, slede gambori sa 11% količina i 13% vrednosne prodaje. Oba segmenta rastu dvocifreno i održavaju rast smrznutih morskih plodova.
Vodeći proizvođači u kategoriji zamrznute ribe i morskih plodova su: Frikom, Tropic trade, Vasović, ZMH Horvat i kumulativno proizvođači privatnih robnih marki (po količinskom i vrednosnom tržišnom učešću, rangirani po abecednom redu).
Ovo istraživanje je deo septembarskog izdanja INSTORE magazina. PDF prelistavanje magazina dostupno je OVDE.
