RetailZoom Retail Audit: Najčešće kategorije na prazničnim trpezama

*Autor: RetailZoom* *![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/1978465132.PNG)* RetailZoom Retail Audit mesečni izveštaji prikazuju informacije o prometu proizvoda na tržištu maloprodaje, po regionima kao i po kanalima prodaje, rast i pad tržišta, značaj asortimana, trend prodaje, udele na tržištu, uvid u distribuciju i cenu. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji obuhvata glavne tipove prodajnih objekata: supermarkete i hipermarkete (>300m2), srednje i velike radnje (od 40 do 300m2), male radnje (<40m2), kioske i benzinske stanice, čija geografska rasprostranjenost omogućava reprezentativnu sliku celog tržišta. Podatke, na osnovu kojih se izrađuju izveštaji, dostavljaju elektronski svi maloprodajni lanci i samostalne radnje iz RetailZoom panela, što je više od 4.660 objekata. **Sezona božićnih i novogodišnjih praznika** Pred nama je sezona božićnih i novogodišnjih praznika koji nose sa sobom dozu uzbuđenja, sreće, sete, pojačanih emocija ili kako marketari i istraživači vole da kažu, ovo je period izmenjenog načina ponašanja kupaca u odnosu na ostatak godine. Generalno, u ovo doba godine izraženi su sledeći trendovi: • Veće angažovanje i konekcija kupaca sa mestima prodaje, što znači da su offline prodajna mesta savršena za aktivaciju određenih aktivnosti (interaktivni/impresivni displeji, specijalni promo mehanizmi, nagradne igre itd.) kojima se pospešuje traženo iskustno i atmosfera. • Kupovina u radnji ili online kupovina – iako online kupovina u ovom periodu godine optimizuje vreme, klasične radnje neće izgubiti svoje kupce, jer su stategije kupaca odbrane od visokih cena vezane za planiranje kupovina, pravljenje spiskova nabavke i aktivno praćenje promocija na mestu prodaje. • Kupci sve više žele lokalne, održive, organske i zdrave proizvode - osim uobičajenih zahteva tradicije i uživanja, trgovci se sada moraju boriti sa novootkrivenim željama za lokalno napravljenom, održivom i zdravom hranom i pićem. Promovisanje kvaliteta će biti važan način za privlačenje kupaca za vreme ovog Božića i novogodišnjih praznika i isticanje diferencijacije kako kod modernih tako i kod tradicionalnih formata trgovine. • Kupci se spremaju da troše više – iako su trgovci spremni na niži obim prodaje usled visoke inflacije, krize, finansijske neizvesnosti uopšte, kupci će sebi dati oduška u ovom periodu. Kupci, koji su bili finansijski strožiji, verovatno će priuštiti sebi male užitke i luksuze, da nagrade sebe i bližnje nekim prihvatljivim premijum proizvodima i slično. U našem okruženju se prepliću božićni i novogodišnji period zajedno sa početkom velikog posta u trajanju od šest nedelja, kao i važan tradicionalni period krsnih slava (najveće su od oktobra do januara). Sa tim u vezi, osim očekivanih potrošačkih korpi u kojima će se naći suvomesni proizvodi (mesne prerađevine), sirevi, ostali mlečni proizvodi, sveže meso, voće, povrće i pekarski proizvodi, možemo da vidimo i dosta posnih namirnica, kao što su konzervirana i zamrznuta riba, zamrzuto voće, povrće i slično. Osim svega navedenog, uticaj najvećeg sportskog događaja - FIFA svetskog fudbalskog prvenstva u Kataru, na ponašanje potrošača je značajano (od 21. novembra do 18. decembra). Gledajući lokalno, očekuje se da će, osim uticaja na klasičnu maloprodaju, videti i porast prodaje u HoReCa segmentu tržišta. Prosečna potrošačka korpa biće pojačana artiklima iz kategorija pivo, slane grickalice, bezalkoholna gazirana pića, vode, sokovi, alkoholna pića. Procene su da ovaj događaj generiše veći broj planiranih, ali i dopunskih kupovnih misija, pa će četvrti kvartal ove godine, pored povećane vrednosne prodaje, doprineti i oporavku količinske prodaje. U daljem tekstu, obradićemo kategorije koje se najčešće nalaze zajedno u potrošačkim korpama u ovom periodu godine i neizostavni su deo božićne/novogodišnje/slavske trpeze. **Suvomesni proizvodi** Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće suvomesnih proizvoda na maloprodajnom tržištu Srbije, od oktobra 2021. do septembra 2022, u odnosu na isti period prošle godine (od oktobra 2020. do septembra 2021). U ovom periodu, kategorija suvomesnh proizvoda je zabeležila rast od +10% u prodajnoj vrednosti, a u prodatim količinama od +2%. Gledano po glavnim segmentima: dugotrajni suvomesni proizvodi nose 17% količina, a 31% vrednosti cele kategorije i rastu +5% količinski i +11% vrednosno, dok polutrajni suvomesni proizvodi čine 83% količina, 69% vrednosti cele kategorije i rastu +2% količinski, a +10% vrednosno u odnosu na prošlu godinu. Od dugotrajnih proizvoda, trajne suve slanine beleže dvocifreni rast, trajna suva mesa (pečenica svinjska i goveđa, suvi vrat, buđola...) rastu +16% količinski i +19% vrednosno, dok fermentisane suve kobasice rastu +2% količinski i +8% vrednosno, u odnosu na prošlu godinu. U segmentima polutrajnih suvomestnih proizvoda, polutrajne slanine (barene, hamburške...) rastu +2% količinski i +8% vrednosno, viršle padaju -2% količinski, polutrajne kobasice (roštiljske, domaće, berlinske...) takođe padaju -6% količinski, šunke (stišnjene šunke, prsa, pizza...) rastu +3% količinski i +10% vrednosno, polutrajni dimljeni proizvodi (pečenice, butkice, rebra,...) rastu +4% količinski i +11% vrednosno, salame (alpske, posebne, mortadele...) rastu +4% količinski i +12% vrednosno, u odnosu na prošlu godinu. Apsolutni vrednosni rast najviše beleže kategorije šunki, salama i fermentisanih suvih kobasica, sa ukupnom vrednošću većom od 13 miliona evra. Proteklih godinu dana, od oktobra 2021. godine do septembra 2022. godine, najviše suvomesnih proizvoda je prodato u regionu Beograd, 34% vrednosno i 29% količinski. U regionu Sever je prodato 24% količina i vrednosti ukupne kategorije. Region Istoka generiše 33% prodajne količine, ali 29% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad. Kanal supermarketa i hipermarketa beleži najveći apsolutni i procentualni rast, pa je ovo destinacijski kanal za kategoriju mesnih prerađevina. Pored velikog skoka cena mesa, kanal supermarketa i hipermarketa i dalje ima najveći nivo promotivnih aktivnosti. Ovaj kanal raste u proseku količinski +6%, a vrednosno +12%. Na ovaj način generiše najveću vrednost prodaje za suvomesne proizvode sa učešćem od 50%, dok u količinama to iznosi 44%. Kanal velikih i srednjih radnji generiše 39% prodatih količina kategorije, dok to iznosi 36% vrednosno posmatrano. Ovaj kanal ne beleži promene prodatih količina, ali ima +9% rasta vrednosne prodaje. Preostale prodaje dolaze iz kanala malih radnji, 17% količinski i 14% vrednosno, a ovaj kanal raste +7% vrednosno, dok su količine pale -1% u odnosu na prošlu godinu. Cenovni index kreiran od prosečne cene suvomesnih proizvoda (po kilogramu) upoređen po kvartalima (od Q1 2021 do Q3 2022), pokazuje najveći porast cene proizvoda u segmentu polutrajni dimljeni proizvodi (pečenica, butkica, rebra…) i iznosi više od 20% u Q3 2022, u poređenju sa Q1 2021. Sa druge strane, suve slanine beleže najveći pad cene, a trajna suva mesa (svinjske i goveđe pečenice, suvi vrat, buđola…) usled velikih promotivnih aktivnosti imaju stabilnu cenu u Q3 2022 u poređenju sa Q1 2021. Vodećih pet proizvođača, u kategoriji suvomesnih proizvoda, u periodu od oktobra 2021. godine do septembra 2022. godine (poređano po abecednom redu), vrednosno posmatrano, su: Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Yuhor, Zlatiborac. **Sir** Prema podacima kompanije RetailZoom, kategorija sira beleži porast učešća u totalu mlečnih proizvoda na 7,2% u prodatim količinama (+0,1 procentnih poena u odnosu na prošlu godinu) i na 28,1% u vrednosnoj prodaji (+0,8 procentnih poena u odnosu na prošlu godinu). ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/2978465132.PNG) Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsko i vrednosno učešće kategorije sireva na maloprodajnom tržištu Srbije, u periodu od oktobra 2021. godine do septembra 2022. godine. U posmatranom periodu, kategorija sireva zabeležila je pad prodatih količina od -5%, dok je vrednosna prodaja zabeležila rast od +13%, a komadna prodaja pala za -4%. Veliki uticaj na ova kretanja ima rast cena sireva po jedinici prodaje (po kilogramu) od +19% u odnosu na prošlu godinu. U toku ovog perioda, u Beogradu je generisano 39% prodatih količina i 43% vrednosne prodaje, region Severa nosi 27% količina i vrednosti, Istok i Zapad zajedno 34% prodatih količina (što je 30% prodajne vrednosti). Kroz kanal hipermarketa i supermarketa je prodato 56% prodatih količina, što je vrednosno 60%, kanal velikih i srednjih radnji beleži 36% količina a vrednosno je to 33% od ukupne prodaje. Iz kanala malih radnji dolazi 8% prodatih količina, što je 7% vrednosne prodaje. U okviru kategorije tvrdi i polutvrdi sirevi (kačkavalj, gauda, edamer, trapist...) učestvuju sa 28% u ukupnim količinama i 40% u vrednosnoj prodaji, procesirani sirevi (zdenka, tost listići, topljeni...) čine 6% prodatih količina i 9% vrednosti, dok ostatak čine beli sirevi (mladi sir, sirni namazi, sitan sir, kajmak...) sa 66% ukupnih količina i 51% vrednosne prodaje. Nestašica mleka, manjak stočnog fonda i rast cena sirovina prouzrokovalo je da cenovni index kreiran od prosečne cene mlečnih proizvoda (po kilogramu/litru) upoređen po kvartalima (od Q1 2021. do Q3 2022), pokazuje najveći porast cene proizvoda u segmentu maslaca i iznosi više od 43% u Q3 2022 u poređenju sa Q1 2021. Slede sirevi sa +36%, mleko sa +32%, jogurt i kiselo mleko sa +31% i pavlake sa +27% rasta cenovnog indexa u Q3 2022 u ondosu na Q1 2022. Vodeći proizvođači u kategoriji sireva, u posmatranom periodu, po količinskoj prodaji su (poređano po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie, Imlek, Lactalis (Somboled), Mlekara Šabac, Savencia (Mlekoprodukt) i kumulativno proizvođači privatnih robnih marki. Vodeći proizvođači su isti kako količinski, tako i vrednosno. Karakteristični proizvodi za ovaj period su iz kategorije konzervirane ribe i morskih plodova, koja raste +3% u vrednosnoj prodaji, dok količinski pada -9% u periodu od oktobra 2021. godine do septembra 2022. godine u odnosu na isti period prosle godine. Osim privatne robne marke, u kategoriji konzervirane ribe i morskih plodova, u posmatranom periodu po vrednosnoj prodaji, su (poređano po abecednom redu): Bolton Alimentari, Ducla Trading, Gaston, Otto Franck, Podravka i TGK. Sveže kategorije (sirovo meso, sveže voće i povrće, hleb i pekarski proizvodi) su uvek dodatno zastupljene u ovo doba godine. Kada govorimo o tržištu svežeg mesa (na meru i pakovanog) u Srbiji, kroz RetailZoom panel (hipermarket/supermarket, velike/srednje radnje, male radnje), zabeležen je pad količinske prodaje od -7%, dok je vrednosno kategorija rasla +17% u periodu od avgusta 2021. do septembra 2022. u odnosu na isti period prošle godine. Ovome je najviše doprineo rast cene u proseku od +25% na svežem i pakovanom mesu u klasičnoj maloprodaji. Dominantne su vrste svinjskog mesa u razvoju ove kategorije. Sveže voće raste +3% vrednosno i pada -7% količinski, dok sveže povrće raste +23% vrednosno i ostaje na istom nivou prodatih količina u odnosu na prošlu godinu. Najprodavanije vrste voća su jabuke i banane, a što se tiče povrća tu se izdvaja krompir i paradajz. Kategorija hleba i pekarskih proizvoda beleži rast vrednosne prodaje od +23% dok je to u volumenu +2% u periodu od oktobra 2021.godine do septembra 2022. godine u odnosu na isti period prosle godine. | O kompaniji:RetailZoom je kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta, analizom podataka i konsultantskim uslugama. Postoji od 2011. godine i trenutno posluje u više od dvadeset zemalja sveta. Iako je kompanija internacionalna, akcenat je na lokalnim timovima profesionalaca koji dolaze iz istraživačkih agencija ali i sa strane samih proizvođača i maloprodajnih lanaca, kako bi se na najbolji način razumele potrebe klijenata. Cilj kompanije je da poboljša poslovanje svojih klijenata dostavljajući im rešenja vezana za ponašanje kupaca prilikom kupovine, programe vernosti kupaca, analize promocija putem letaka, basket analize, prediktivne analize, kao i detaljan uvid u maloprodaju – analizu distribucije, udela na tržištu, promocija, cena… RetailZoom je u Srbiji prisutan od 2017. godine. Osnovna usluga je praćenje tržišta maloprodaje uz izveštavanje osnovnih parametara poput veličine tržišta, tržišnog učešća, distribucije, cena, kao i izvedenih veličina. |