RetailZoom Retail Audit: Raste broj potrošačkih korpi u kojima su kobasice i viršle

***Autor: RetailZoom, [dusan.grujic@retailzoom.net](mailto:dusan.grujic@retailzoom.net)*** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/kobasice-virsle-meso-freepik-1124.jpg) Kobasice su jedna od najpopularnijih vrsta prerađenog mesa koje se konzumira širom sveta. Dok se tradicije i stilovi pravljenja kobasica uveliko razlikuju u zavisnosti od regiona i kulture, one su postale osnovna hrana u mnogim međunarodnim kuhinjama. Glavni potrošači i proizvođači su zemlje u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i delovima Azije. Nemačka, Italija, Španija, Sjedinjene Američke Države, Brazil i Kina vode u svetu u potrošnji kobasica. Kobasice su nastale kao sredstvo za očuvanje mesa pre pojave hlađenja. Tradicionalne vrste kobasica širom sveta nude uvid u raznovrsno kulinarsko nasleđe. U Nemačkoj, karivurst je popularna ulična hrana napravljena od svinjskog hot doga i kobasica začinjenih kari začinskim prahom. Italija je poznata po salamama - tvrdim, suvim kobasicama koje se prave od seckanog ili mlevenog mesa. Španija proizvodi čorizo, začinjenu svinjsku kobasicu sa ukusom dimljene paprike. Zemlje Latinske Amerike uživaju u dugim, tankim čorizosima zajedno sa morcilom, krvavom kobasicom. Poljska se može pohvaliti kilbasom, dimljenom kobasicom začinjenom belim lukom i majoranom. Azijske sorte uključuju lap cheong, kantonsku kobasicu napravljenu od svinjetine i sušenih škampa. Dok kobasice datiraju vekovima unazad, hot dog se pojavio kao poseban proizvod krajem 19. veka. Istorijski izveštaji se razlikuju o tačnom poreklu naziva hot dog, ali njegova popularnost u Americi je porasla nakon što je predstavljen na bejzbol utakmicama ranih 1900-ih. Glavni proizvođač hot-dogova Oscar Maier osnovan je 1883. godine i pomogao je masovno širenje hrane širom Sjedinjenih Država. Hot-dogovi su i dalje ikonski simbol američke kuhinje i postojano mesto na igralištima i kulištima u dvorištu. Nacionalni savet za hot-dog i kobasice procenjuje da Amerikanci konzumiraju oko 20 milijardi viršle godišnje. Sorte uključuju govedinu, ćuretinu i vegetarijanske viršle koje se prodaju i sveže i upakovane. Veličina globalnog tržišta kobasica i viršli procenjena je na 92 milijarde dolara 2022. godine i dostići će 127 milijardi dolara 2028. godine, uz CAGR od 5,53% tokom perioda od 2022. do 2028. godine. Povećanje radne populacije i užurbani način života odigrali su vitalnu ulogu u konzumiranju gotove hrane, kao što su viršle i kobasice. Takođe, inovacije sa novim ukusima, dodacima i aromama kod ovih proizvoda, podstiču kupce da ih uvrste u svoju potrošačku korpu. **Tržište kobasica i viršli u Srbiji** ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/retailzoom-osvrt-1124-1.png)Kada govorimo o tržištu svežih (sirovih) kobasica (na meru i pakovanih) u Srbiji, kroz RetailZoom panel (hipermarket/supermarket, velike/srednje radnje, male radnje), zabeležen je pad količinske prodaje od 8,8%, dok je vrednosno kategorija zabeležila rast od 1,2% u periodu od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, u odnosu na isti period prošle godine. Ovome je najviše doprineo rast cene u proseku od 19% svežih (sirovih) kobasica (na meru i pakovanih) u klasičnoj maloprodaji. Podaci kompanije RetailZoom se odnose na količinsku i vrednosnu prodaju kobasica i viršli na maloprodajnom tržištu Srbije od septembra 2023. do avgusta 2024. godine, u odnosu na isti period prošle godine (od septembra 2022. do avgusta 2023. godine). Kategorija kobasica i viršli je zabeležila rast od 8% u prodajnoj vrednosti, a u prodatim količinama pad od 5%, uz rast prosečne cene po jedinici prodaje (kilogram) od 14%. Apsolutni vrednosni rast ove grupe kategorija ukupno čini vrednost nešto veću od 8,5 miliona evra. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/oglas-neoplanta-1124.png) Segment fermentisanih suvih kobasica (čajna kobasica, kulen, budimska, sremska) beleži rast vrednosne prodaje od 10%, dok količine padaju za 4%, a prosečna cena po jedinici prodaje (kilogram) ima porast od 14%. Proteklih godinu dana, od septembra 2023. godine do avgusta 2024. godine, u regionu Beograd fermentisanih suvih kobasica se prodalo 31% vrednosno i 29% količinski. U regionu Sever je prodato 25% količina i 26% vrednosti ukupne kategorije. Region Istoka generiše 31% prodajne količine, ali 29% prodajne vrednosti. Ostatak prodaja dolazi iz regiona Zapad. Kanal hiper/supermarketa čini polovinu ove kategorije (46% količina i 52% vrednosti), dok velike i srednje radnje beleže 38% prodatih količina i 35% prodate vrednosti kategorije. Male radnje čine po 16% prodatih količina i 14% vrednosti kategorije. Ako uzmemo u obzir RetailZoom TIME analizu potrošačke korpe u modernoj trgovini, ukupan broj korpi u kojima se našao bar jedan proizvod fermentisanih kobasica u proteklih godinu dana iznosi nešto više od 12 miliona i broj korpi je porastao za 0,9% u odnosu na prethodnih godinu dana. Penetracija kategorije je 3,3% i ona nalazi se 28. mestu, od ukupno 170 kategorija. U odnosu na prethodnih godinu dana, penetracija je opala za 0,2%. Prosečna vrednost korpe je porasla za 19,2% u odnosu na prethodnih godinu dana, a njena prosečna vrednost iznosi 429 dinara. ![](https://cdn.zefir.quest/mops/5-8/retailzoom-osvrt-1124-2.png) Proizvodi iz segmenta viršli na posmatranom periodu beleže rast vrednosne prodaje od 7%, dok količinska prodaja pada za 4%, uz rast prosečne cene po jedinici prodaje (kilogram) od 11%. Najprodavanije su pileće viršle, sa 65% vrednosne prodaje i 73% prodatih količina, slede goveđe sa 13% vrednosnog učešća i svinjske sa 7% vrednosnog učešća. Viršle su najprodavanije u regionu Istok sa 34% prodatih količina i 30% ukupne vrednosti kategorije, sledi region Beograd sa 30% prodatih količina i 32% ukupne vrednosti kategorije, zatim Sever sa 21% prodatih količina i 23% ukupne vrednosti kategorije, ostalo dolazi iz regiona Zapad. Najdominantniji kanal za kategoriju viršli je hipermarket/supermarket, i to je kanal sa 43% prodatih količina i 44% vrednosne prodaje, zatim kanal velikih i srednjih radnji sa 37% prodatih količina i 36% vrednosne prodaje, a kanal malih radnji čini po 20% prodatih količina i vrednosti. Kategorija roštiljskih kobasica u posmatranom periodu ima rast vrednosne prodaje od 3%, dok količinska prodaja pada 10%, uz rast prosečne cene po jedinici prodaje (kilogram) od 14%. Region Istok je dominantan za prodaju roštiljskih kobasica sa 36% volumena i 34% vrednosne prodaje, sledi region Beograd sa 22% prodatih količina i 23% prihoda, dok su regioni Sever i Zapad čine ostatak prodaje. Ovde kanal velikih i srednjih radnji generiše najviše prodaje (45% količina i 44% vrednosti), zatim kanal hiper/supermarketa nosi 30% količina i 34% vrednosti, dok male radnje prodaju 25% količina i 22% vrednosti cele kategorije. Vodećih pet proizvodjača u kategoriji kobasica i viršli, u periodu od septembra 2023. godine do avgusta 2024. godine (poređano po abecednom redu), vrednosno posmatrano, su: AIA, Carnex, Neoplanta, Perutnina Ptuj, Trlić, Zlatiborac i proizvođači privatne robne marke (kumulativno). | O kompaniji i istraživanjuRetailZoom je kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta, analizom podataka i konsultantskim uslugama. Postoji od 2011. godine i trenutno posluje u više od dvadeset zemalja sveta. Iako je kompanija internacionalna, akcenat je na lokalnim timovima profesionalaca koji dolaze iz istraživačkih agencija, ali i od samih proizvođača i maloprodajnih lanaca, kako bi se na najbolji način razumele potrebe klijenata. Cilj kompanije je da poboljša poslovanje svojih klijenata dostavljajući im rešenja vezana za ponašanje kupaca prilikom kupovine, programe vernosti kupaca, analize promocija putem letaka, basket analize, prediktivne analize, kao i detaljan uvid u maloprodaju – analizu distribucije, udela na tržištu, promocija, cena… RetailZoom je u Srbiji prisutan od 2017. godine. Osnovna usluga je praćenje tržišta maloprodaje uz izveštavanje osnovnih parametara poput veličine tržišta, tržišnog učešća, distribucije, cena, kao i izvedenih veličina. |